Прочитај ми чланак
Русалка
(Чешка романса; стихови и музика: Антоњин Дворжак; пева: Ана Нетрепко)
Мјесецу на небу дубоком,
свјетло се твоје далеко види.
По свијету луташ широком,
гледаш у куће људи.
По свијету луташ широком,
гледаш у куће људи.
Мјесецу, на трен стани
рекни ми, рекни, гдје је мој мили!
Мјесецу, на трен стани,
рекни ми, рекни, гдје је мој мили!
Рекни му, сребрни Мјесецу,
мојег загрљаја раме.
Да се барем на мало
у снима, спомиња на ме.
Да се барем на мало
у снима, спомиња на ме.
Засвијетли му до далека, засвијетли му,
рекни му, рекни, ко њега чека!
О мени, његова душа сни,
нека га мисао о мени пробуди;
Мјесецу, не згасни, не згасни!
не згасни, не згасни!
Rusalka
Měsíčku na nebi hlubokém,
světlo tvé daleko vidí.
Po světě bloudíš širokém,
díváš se v příbytky lidí.
Po světě bloudíš širokém,
díváš se v příbytky lidí.
Měsíčku, postůj chvíli,
řekni mi,
kde je můj milý.
Měsíčku, postůj chvíli,
řekni mi, řekni
kde je můj milý.
Řekni mu, stříbrný měsíčku,
mé že jej objímá rámě,
aby si alespoň chviličku
vzpomenul ve snění na mne,
aby si alespoň chviličku
vzpomenul ve snění na mne.
Zasviť mu do daleka,
zasviť mu,
řekni mu, řekni
kdo tu naň čeká.
Zasviť mu do daleka,
zasviť mu,
řekni mu, řekni
kdo tu naň čeká.
O mně-li, duše lidská sní,
ať se tou vzpomínkou vzbudí.
Měsíčku nezhasni! Nezhasni!
Měsíčku nezhasni!
