Прочитај ми чланакЗапочети било коју производњу, а нарочито пољопривредну није лако. Потребна су многа улагања у садницама, стоци, механизацији, земљи. Многи који би покренули сопствени посао на селу неретко се окрећу и банкама за кредит.
Као реакцију на наш текст „Кредити за пољопривреднике“, јавио се пољопривредник из села Јасеница, општине Житорађа, Драган Глигић (45), који, упркос жељи и већ уложеном новцу, не може са својом супругом Маријом (35) да започне пољопривредну производњу.
Пројекат садње јагода
Драган Глигић, иначе официр Војске Србије у активној служби, са својом породицом, написао је пројекат садње јагода на 86 ари, од којих је 20 по закупом, где би у првој години остварили зараду од миллион и по динара, а након три године своју производњу проширили на 5 ха, а тиме и повећали зараду.
„Морао сам да подигнем кредит да обновим кућу у којој сада живимо моја супруга и двоје деце. У међувремену платили смо дирекцији за изградњу око 100 000 динара да нам купљену њиву очисти од корова. Платитли смо четири камиона стајског ђубрива 400 евра како би прихранили земљиште, затим два пута орање, тањирање и ротодрљачење 750 евра како би земљу уситнили и припремили је за садњу. Било је ту још трошкова, а све смо то радили како би се професионално овим бавили, а не аматерски“, каже Драган.
Врата банака – затворена
Пошто је супруга незапослена, регистровали су имање на њено име. Прошлог пролећа Марија је поднела захтеве за наводњавање и заштиту биља и набавку новог трактора, и у оквиру подстицаја за младе пољопривреднике захтев за механизацију у биљној производњи. Одобрен им је захтев за набавку новог трактора, док на друга два још увек чекају одговор.
„Како дуго нисмо добијали одговор од стране Министарства пољопривреде, јер нам је већ пролазио рок за летњу садњу, писали смо директору Управе за аграрна где смо добили одговор да је процес у току. Када смо добили решење о одобреном захтеву за трактор, кренули смо заједно супруга и ја од банке до банке у Нишу како би на основу решења министарства пољопривреде подигли кредит и кренули у реализацију истог“, наводи Драган.
Како кажу, сва врата су им била затворена, ниједна банка није желела да им одобри кредит, јер нису испуњавали услове, а свака банка која нуди пољоприведне кредите има своје.
Које услове постављају банке?
Између осталог, за пољопривредни кредит у НЛБ и банци Интези потребно је да имате пољопривредно газдинство старо најмање две године, у Директној банци годину дана, а у неким случајевима и мање. Затим за банку Интезу неопходно је да имате најмање два хектара у власништву или у закупу, за Директну банку – један хектар.
За НЛБ банку важно је да ли пољопривредник има производњу која је профитабилна, односно производњу која му омогућава да редовно сервисира своје обавезе, за Директну банку важно је која је врста производње, односно сетвене културе заступљена на производној површини. У Комерцијалној банци и Интези потребно је да имате и отворен наменски рачун. Како су нам нагласили службеници из појединих банака, да ли је пољопривреднику одобрен неки захтев за субвенцију или не, за банку није од значаја.
„Министарство (пољопривреде) је прописало услове за кредитну подршку у смислу субвенционисања каматне стопе, а услове за одобравање кредита прописују банке са којима је министарство потписало уговор’, наводи се у писму Народне банке Србије породици Глигић, а из Управе за аграрна плаћања за Агроклуб додају: „Треба имати у виду да се, иако са најнижом каматном стопом, овде ипак ради о кредитним средствима пословних банака, које морају утврдити основаност кредитног захтева. Такође, сама кредитна средства се одобравају и пуштају у течај на основу предрачуна, а корисник има обавезу да достави рачун и друга документа о набавци инвестиције у року од 30 дана од пуштања кредита у течај“.
Марија: Како ја као почетник у пољопривреди уопште и могу започети производњу?
Нажалост, и поред уложених напора службеницима Управе за аграрна плаћања потребно је пуно времена да обраде добијене захтеве, па и поред рока Закона о општем управном поступку од месец на издавање решења о одобреном или одбијеном захтеву за субвенцију, у пракси тај рок често је и више од пола године. Тачније, након завршене пољопривредне сезоне.
„Како ја као почетник у пољопривреди уопште и могу започети производњу. Кад сам поднела захтев за младе пољопривреднике, један од услова био је да сам незапослена, а сада ми банка поставља услов да будем запослена како бих подигла кредит и још да имам промет по наменском рачуну, а с друге стране на основу правилника од стране Министарства пољопривреде не смете ништа купити, ни започети док не добијете решење, јер ако купите пре него добијете решење нећете добити субвенције“, објашњава Марија.
Питање у вези са овим поставили смо Управи за аграрна плаћања и добили одговор: „У складу са Законом о подстицајима, Правилником и Конкурсом, подносилац пре подношења пријаве мора бити уписан у Регистар пољопривредних газдинстава. У Регистар се уписују лица која обављају или биљну или сточарску производњу, при чему могу бити у радном односу у другом сектору, али могу бити и у статусу незапослених у тренутку уписа. Међутим, након уписа у Регистар, незапослена лица постају обвезници доприноса по основу пољопривреде“.
Глигићи желе да се баве пољопривредом, али се питају како то да ураде, када услови искључују једни друге
Раскорак између банака и Министарства?
Како почети пољопривредну производњу од нуле без наслеђене земље или средстава највећи је проблем свих младих пољопривредника. Кад су у питању субвенције, подстицаји и банкарски кредити, Глигићи тврде да једни услови искључују друге. Са друге стране, из Управе кажу да „су мере подстицаја у пољопривреди и руралном развоју усклађене, као и да почев од 2017. године пружају до сада највеће и максимално повољне услове подршке релизацији инвестиција у пољопривреди, нарочито од стране младих пољопривредника“.
Глигићи су мејлове за помоћ и разрешење проблема слали председнику Републике, председнику Владе, министру пољопривреде и другим институцијама, али су добијали одговоре да нико од њих није надлежан по том питању.
„На крају због трошкова око њива дошла сам у стање да немамо новца ни да се прехранимо такорећи све у нади да ћемо успети у пољопривреди. Рок за набавку трактора истиче 15. фебруара и бојим се да нећемо ни поред субвенције успети да га купимо“, жали се Марија.
