Прочитај ми чланакПријатељство Влада Дивца и Дражена Петровића претворено је у раздор једном сценом после финала Светског првенства 1990. године, а о томе је говорио "кривац" за свађу двојице легенрадних кошаркаша - Томас Шакић
Југославија је тада победила СССР (92:75), а анонимни човек је у „Луна Парк“ у Буенос Ајресу унео хрватску заставу, Дивац му је одузео и пријатељство Дивца и Петровића је отишло у неповрат.
Човек коме је Дивац одузео заставу се зове Томас Шакић, живи у Санта Тересити у Аргентини, има 68 година и присећа се инцидента који је покренуо лавину и дао повод за документарац „Некад браћа“.
– Ја нисам Хрват, него Аргентинац, син Хрвата. Рођен сам у Росарију и на Светском првенству следеће године ћу навијати за Аргентину. Али да, ја сам човек који је ушао у „Луна Парк“ са хрватском заставом. Застава Хрватске је породична ствар, мада морам да будем искрен – почео је причу Томас Шакић за аргентински портал „Пагина12“.
Дивац је тада 41-годишњем Шакићу на крају меча отео хрватску заставу, али како каже Шакић – није је бацио под ноге, нити пљунуо на њу.
– Не, није то урадио, али је отимање заставе био акт непоштовања. Унео сам у дворану хрватску заставу са шаховницом, уместо оне са петокраком, комунистичке… Имао сам акредитацију фоторепортера, радио сам за локалне новине. Када ми је Дивац отео, почео сам да трчим, али било ми је тешко, јер сам имао торбу на леђима – испричао је Шакић и потом објаснио шта се десило:
– Фотографије то не показују, али је био тренутак када смо били на десет центиметара лицем у лице, вукли се за заставу. Ја сам имао 180 центиметара, а он 216. Играчима је наложено да не реагују јер су знали да се такве ствари могу десити. И ја сам потом остао повучен, нисам желео да нашкодим Аргентини – објаснио је Шакић.
Он је истакао да у финалу није завијао за Југославију, већ за Хрвате.
– На крају нисам навијао за Југославију против Совјетског Савеза, али нисам навијао ни да изгуби. Навијао сам за Хрвате из тима Тонија Кукоча, Петровића, Зорана Чутуру. Мислио сам да је и Дивац Хрват. Тек у тренутку кад ми је зграбио заставу схватио сам да је Србин. Никада се није политички изјашњавао – присетио се тада 41-годишњи националиста.
Дражен Петровић је стао на једну, Дивац на другу страну, а ова прича је послужила за документарац „Онце бротхерс“, који има обухвата дубљи друштвени проблем од односа два момка.
– Петровић је стао на једну страну, није хтео да се меша док није видео шта се десило, али касније су му рекли. Заправо, документарац говори и о Петровићевом брату, Ацу који је тада одговорио Дивцу. Дивац је рекао да хрватска застава није имала ништа с тим него да се сукобио са мном јер је тријумф на првенству био победа Југославије и ниједне друге земље. Али Петровићев брат је рекао да није могао да покаже хрватску заставу ако Хрватска није била део Југославије – закључио је Шакић.
Занимљиво је да Томас није једини Шакић из истог места. У Санта Тересити је живео и Динко Шакић, управник логора Јасеновац током Другог светског рата. О везама са њим, Томас није хтео да прича.
