Прочитај ми чланакДраматург и професорка на Факултету драмских уметности Биљана Србљановић огласила се поводом актуелне теме о родно сензитивном језику, односно, поводом званичног става Института за српски језик САНУ.
Наиме, Одбор за стандардизацију српског језика Института је пре неколико година донео Одлуку којом се, како САНУ тврди, са аспекта највишег лингвистичког ауторитета за српски језик, „ставља тачка на све даље тврдње о исправности родно диференцираног језика“. То је и даље важећи став Института.
Србљановићева је у статусу на Фејбуку навела примере појединих речи женског рода, углавном негативног значења, којих има у српском правопису и граматици, за разлику од многих других којима тамо није било места, попут адвокатица и ветеринарка.
„За САНУ, дакле, може ‘слушкиња’, а не може ‘драматуршкиња’. Може ‘дворкиња’, а не може ‘боркиња? Може ‘дактилографкиња’, а не може ‘фотографкиња’? Може ‘надничарка’, а не може ‘физичарка’? Може ‘каћиперка’, а не може ‘инжењерка’? Може ‘болничарка’, а не може ‘теоретичарка’? Може ‘масерка’, а не може ‘гувернерка’? Може ‘вештица’, ‘сиротица’, ‘бесрамница’, ‘бескућница’, а не може ‘адвокатица’? Може ‘камењарка’ а не може ‘ветеринарка’? Може факин ‘нероткиња’, а не може ‘суткиња’???“”, написала је Србљановићева.
“Најтужније од свега је што ову одредбу потписала професорка и лингвисткиња, једна још релативно млађа жена, а не неки седи старац из претпрошлог века. Ето како те патријархат васпита да негираш саму себе”, додала је.
