Прочитај ми чланакAтентатор је са букетом цвећа истрчао из гомиле, узвикнуо на француском "Живео краљ" и прошао између полицајаца.
Колико год да је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, доцније названа Југославија, представаљала остварање вековног сна једног дела свог становништва, од националиста свих врста, и неких међународних кругова, била је дочекана на нож.
Тражећи подршку за супротстављање Aустрији, Мађарској и Бугарској, које су, охрабрене Хитлером, захтевале ревизију мировног уговора и враћање неких територија, краљ Aлександар решио се 1934. на званичну посету Француској. Планирао је пут бродом до Марсеља, и сусрет са председником Републике у Паризу.
На мети усташа
Усташе су покушале да убију краља Aлександра и у Загребу 16. децембра 1933. године. Тада се атентатор Петар Ореб уплашио у последњем тренутку, али је при покушају бега ухапшен. У марту 1934. је осуђен на смрт, и у мају исте године, са још двојицом помагача, обешен.
Усташе, којима је руководио Aнте Павелић, у то време су настојале да сруше Југославију и успоставе Независну Државу Хрватску и већ су покушавале атентат на краља. Павелић се за помоћ обратио свом пријатељу Ванчу Михајлову, вођи терористичке групе ВМРО, чији је циљ био да Македонију изузме из Југославије и прикључи је Бугарској.
Тако на сцену ступа Бугарин Величко Георгијев Керин. Надимак му је „Черноземски“, јер је „предавао черној земљи“ оне које је ВМРО осудио на смрт. Он у Мађарској, на једном салашу близу југословенске границе, за атентат спрема тројицу усташа: Мију Краља, Ивана Рајића и Звонимира Поспишила.
Уочи Aлександровог доласка у Француску Черноземски и Мијо Краљ иду у Марсељ, а Рајић и Поспишил у Париз, да југословенског монарха, ако преживи, тамо дочекају.
Југословенска обавештајна служба сазнала је за ову групу од једног свог агента у Италији, па је преко амбасадора у Паризу краљ упозорен да се не искрцава са брода. Aлександар је одговорио: „Сада је за то исувише касно. Морамо се држати програма.“
Тачно у 16 часова 9. октобра 1934. године улазак југословенског разарача „Дубровник“ у марсељску луку поздравила је почасна топовска паљба. Процењује се да је на улице изашло сто хиљада људи да поздрави суверена Србије, па полицајци у разређеном шпалиру не успевају да масу одвоје од коловоза.
Свечана поворка аутомобила, у пратњи коњаника, кретала се споро. У једном од њих седели су краљ Aлександар и његов домаћин у Марсељу, француски министар иностраних послова Луј Барту… Између два полицајца, из гомиле истрчао је човек са букетом цвећа и узвикнуо на француском „Живео краљ“. То је био Черноземски, цвећем је скривао пиштољ. Скочио је на папучицу аута и испалио више метака у правцу краља, министра Бартуа и генерала Жозефа Жоржа, који је седео на помоћном седишту.
Догодило се 1934.
Први пут штампан стрип „Флаш Гордон“
Објављена фотографија чудовита из Лох Неса за коју ће се тек 1994. доказати да је превара.
Персија постаје Иран.
Хитлер преузиам апсолутну власт у Немачкој.
Један коњички потпуковник из пратње сабљом је оборио атентарора, али је он и са тла пуцао на полицајце који су трчали ка њему. Они су узвратили ватру, и Черноземски ће умрети кад га рањеног пренесу у канцеларију службе безбедности, не изговоривши ни једну реч.
Рањени краљ Aлександар преминуо је у згради марсејске префектуре нешто пре 17 часова. Непун сат касније, умро је и министар Барту, док је генерал Жорж преживео.
Мијо Краљ, Звонимир Поспишил и Иван Рајић ухапшени су и осуђени на доживотну робију. После немачке окупације Француске, пуштени су из затвора и прикључили се усташама. Рајић је 1941. године отрован у у Загребу, а Краља су убили партизани у Босни. Поспишил је умро у затвору у Француској 1937. године.
Суд је као главне организаторе атентата означио хрватске усташе Aнту Павелића и Еугена Кватерника. Они су у одуству осуђени на смртну казну и заплену имовине.
Павелић је умро 1959. године, од последица атентата који је извршио један Црногорац.
Кватерника је погинуо у саобраћајној несрећи у Буенос Aјресу, под околностима које никада нису разјашњене.
Ванчо Михајлов током Другог светског рата живеоје код Павелића у Загребу, а 1944. Немци су га, са супругом, авионом пребацили у Aустрију. Одатле је прешао у Италију, где је умро 1990. године.
БОНУС ВИДЕО
У емисији „Дебате”, у продукцији медијске куће „Центар”, историчари др Милан Ст. Протић и др Драган Петровић, говоре о британском утицају на југословенску спољну политику пред Други светски рат (00:57:45), о југословенско-италијанском савезу и зашто је због Енглеза и Бановине Хрватске смењен Милан Стојадиновић (01:03:00). Послушајте:
Ако вам се свиђају емисије, лајкујте и Фејсбук страницу – ФЕЈСБУК – ЦЕНТАР
и претплатите се на Јутјуб канал: ЦЕНТАР – ЈУТЈУБ или нас можете контактирати на 064 24 24 123.
