Прочитај ми чланакНелица Грујић из Трстеника више од четири месеца покушава да испуни аманет свог покојног оца Тимотија Васовића, чија је последња жеља била да се сахрани без опела и да му на споменику не буде крст. Једна жеља је испоштована, а друга је под великим знаком питања.
Испоставило се да је највећа препрека Српска православна црква, која не дозвољава да се на новом гробљу код Петрове цркве постављају други типови споменика и друга обележја, осим оних које је сама прописала. Може друго обележје, став је СПЦ-а, али само да буде хоризонтално постављено, а комунисти потомци су Васовићу наменили пирамиду.
Грујић је закуцала на врата многих институција. Градско веће Новог Пазара је једном уважило њену жалбу, а онда је своје претходно решење поништило и уважило жалбу СПЦ. Она се на овакве поступке жалила и повереници за заштиту равноправности и очекује одговор.
Наш добро обавештени извор тврди да је повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић већ донела „мишљење да је у овом случају прекршен Закон о забрани дискриминације“ и да је „право сваког да има спомен-обележје у складу са законом и својим уверењима“ а то важи и за пирамиду и за крст и за остала обележја.
На одлуку градске владе Грујић се жалила Управном суду, а најављује да ће, ако буде потребно, по правду ићи и у Стразбур. Раније је протојереј Томислав Миленковић рекао“ да свако може да се декларише како хоће, али се мора поштовати оно што је Црквена општина предвидела за своје земљиште“, али и поручио „да је гробље код Петрове цркве православно, а не гра|анско и да би локална самоуправа требало да размотри идеју о отварању гробља на којем би се сахрањивали атеисти“.
СПЦ се позива на Уговор о давању у закуп непокретности, који је потписан 11. јула 2013. године. Уговором, који су потписали председник Црквено општинског одбора Мирослав Издерић и тадашњи новопазарски градоначелник Мехо Махмутовић, уређено је да СПЦ „даје у закуп Граду за православно гробље на неодређено време без накнаде“ парцелу површине 73,07 ари. Град се обавезао да на тој парцели „врши сахрањивање умрлих у складу са прописима о комуналним делатностима и сахрањивању и канонима Српске православне цркве“, да наплашује таксу за опремање гробних места према својим прописима „естетски и уредно уз надзор Црквене општине“, да гробље уреди искључиво по условима које је урадио Републички завод за заштиту споменика културе из Београда, да преко јавних служби уреди постављање надгробних споменика „искључиво према типовима, које ће доставити Црквена општина“ и да омогући Црквеној општини и црквеним властима увид у газдовање и уређење гробља. Град се обавезао да Црквеној општини омогући добијање дозвола за градњу објеката потребним за сахрањивање.
