Прочитај ми чланак

И СА ОМЧОМ ОКО ВРАТА УЗВИКНУЛА: ЖИВЕЛА ЈУГОСЛАВИЈА! Прича о храброј Вршчанки!

0

Била је ћерка богаташа, могла је да има све шта хоће, али изабрала је борбу за једнакост и правду. Ово је платила животом.

Мила Матејић је као ћерка имућног индустријалца могла да ужива у свим чарима лагодног живота. Поседовала је све што би свака девојка тог времена желела – од бунде до клавира. Међутим, она је желела да сви буду једнаки, да сви имају бунде и клавире, због чега се као веома млада придружила комунистима.

У народу је остала позната по томе што је била револуционарка, предратна скојевка, чији је млади живот, због илегалног рада против власти, окончан на вешалима. Ова Вршчанка је била прва и једина жена једриличарски акробата у Југославији пре Другог светског рата.
ОК, знате да Еспресо има апликацију. Нисте знали да је од данас још боља!

Имала је тек 22 године, кад је обешена заједно са још 24 комуниста у Панчеву, у знак омазде због рањавања једног немачког капетана.

– На опште изненађење, та лепа девојка није молила за милост, као ни остали страдалници у Панчеву. Напротив. Пркосно је узвикивала пароле “Живела Југославија!” и “Живео КПЈ!”. А кад је дошло време за егзекуцију, одгурнула је свог џелата, забацила дугу плаву косу и сама ставила омчу око врата – описао у свом саслушању немачки лекар који је присуствовао многобројним егзекуцијама.

Мила је под утицајем прича свог оца који се вратио из заробљеништва у Русији опијен великим идејама, кренула револуционарним путем.

Почетком рата, прикупљала је оружје патризанима, као и муницију, новац и санитарни материјал, а прво оружје донирао је нико други до њен отац Мата. Допустио јој је да у родитељској вили, заједно са сестрама штампа пропагандне летке. у овој кући је касније функционисала и партијска техника.

6. априла 1942.године власти су, захваљујући једном од њених другова, сазнале за њен илегалан рад. Заједно са већом групом револуционара, завршила је у злогласном Шпилеровом затвору у Зрењанину у ком је провела два и по месеца.

Упркос томе, Мила је одржавала дух стално певајући и смејући се, није плакала чак ни када су је тукли. Зато што није хтела да ода своје другове, на јавном вешању била је изабрана за пример осталим непослушницима.

У знак захвалности, њени саборци су појединим установама у граду, дале име Мила Матејић.