Прочитај ми чланакЗаев је сваким даном све даље од циља да формира владу, а у клими створеној протестима више нико не помиње „тиранску платформу“.
Криза у Македонији – која је отпочела после парламентарних избора одржаних 11. децембра прошле године, када је владајућа странка ВМРО-ДПМНЕ добила 51 мандат, а опозициона СДСМ 49, док су албанске странке освојиле укупно 20 мандата – након неформирања владе ушла је у нову фазу. Огорчени перспективом да СДСМ са албанским партијама формира власт на основу ткз. „платформе из Тиране“, која води ка албанизацији и распаду земље, грађани Македоније већ недељама протестују на улицама свих већих македонских градова.
Из вечери у вече у Скопљу, Кичеву, Штипу, Велесу, Прилепу, Куманову и другим градовима широм ове земље одржавају се протесни маршеви које предводи Грађанска иницијатива „За заједничку Македонију“. Грађански маршеви усмерени су против промене устава и увођења садржине „платформе из Тиране“, коју је Еди Рама наменио овој земљи. Протесна обраћања одликују се осудама спољног уплитања у унутрашње ствари Македоније и позивају на одлучност да се очува јединство државе и њено досадашње државно уређење.
ПОНИЖЕНИ ХАН
Са истрајном вољом Македонаца суочио се ове недеље и Јоханес Хан током посете Скопљу када је немеравао дао изврши притисак на тамошњу власт да дозволи формирање „антиуставне коалиције“ опозиционог лидера Зорана Заева и албанских странака на принципима „тиранске платформе“.
Уследио је хладан туш: председник Ђорђе Иванов одбио је да прими европског комесара, који се недосмислено ставио на једну страну у македонској кризи. Том прилико Хан се суочио са призором од више од 200 хиљада људи који су на улицама Скопља протестовали против „тиранске платформе“ и давали пуну подршку Иванову да истраје у одупирању свим постојећим притисцима.
Европски комесар је, наравно, одлуку председника Иванова да не повери Заеву мандат за формирање владе назвао недемократском, али то је било очекивано од једног пристрасног страног бирократе чији притисци су наишли на чврст зид отпора. Поставља се питање да ли је ова позиција тврдог отпора довољно делотворна и какве политичке последице може да има?
Непопустљивост врха ВМРО осокољеног вишенедељним протестима грађана, који представљају стални притисак да се не поклекне у одбрани македонске државе не представља само пуко куповање времена за одржање status quoнити укопаност у одржавању пат позиције, која кад-тад мора да се уруши. Истрајност у отпору доноси постепене, али веома видљиве политичке помаке.
ВМРО је преузео политичку иницијативу уз инсистирање да се СДСМ одрекне „платформе из Тиране“ и сатерао је ову опозициону странку у дефанзиву. Уз то, ВМРО се показао истовремено одлучним да брани уставни поредак и једниство земље, али и спреман на великодушне политичке уступке према опозиције. О томе сведоче понуде да, ако опозиција не пристане на поновљене изборе, пружи подршку мањинској влади СДСМ под условом да се ова претходно јавно одрекне „платформе из Тиране“.
Другу варијанту коју ВМРО нуди је да се понове избори где ће се грађани изјаснити о „платформи из Тиране“, па је – ако СДСМ на основу ове платформе добије изборе – ВМРО је јавно обећао да ће поштовати вољу грађана. Оваквим понудама све опозиционе оптужбе да ВМРО жели да сачува пуку власт уз злоупотребу патриотских осећања и играње на одбрану државе постају потпуно депласиране.
И АЛБАНЦИ – ГУБИТНИЦИ
Ивановљевом блокадом албанизације земље дошло је до заустављања опасних намера изнесених у „платформи из Тиране“: није формирана влада која би озваничила употребу албанској језика као другог званичног језика на целој територији Македоније; нису започете дебате о променама химне, заставе и грба ове државе; није реализована намеравана промена полицијских и армијских униформи; није покренут поступак за доношење декларације којим би Македонија „признала“ и „осудила“ вишедеценијски геноцид над Албанцима, кога су наводно вршиле српске (односно југословенске) и бугарске власти на простору Македоније. Ни избор председника скупштине (за кога је први пут требало да буде изабран Албанац) СДСМ и албанске странке нису спровели. Напротив, ВРМО је сачувао већину у скупштинској комисији задужаној за изборе и именовао њеног председника.
Све у свему, СДСМ је сваким даном све даље од циља да формира владу. Ни његове вође ни албанске странке у клими створеној протестима више се не усуђују да у јавним наступима помињу „тиранску платформу“, већ је прећуткују, мада се је још увек нико није јавно одрекао. Албанске странке, које су на протеклим изборима већ изгубиле значајан број гласова, али су због мале разлике у гласовима између ВМРО и СДСМ имале шансу да кроз уцене изнете под покровитељством Едија Раме траже редефинисање целокупног државног поретка, такође су све извеснији губитници у актуелној кризи. Не само да, како ствари стоје, оне неће бити у прилици на наметну своје захтеве из „тиранске платформе“, већ постоји могућност да их њихови потенцијални коалициони партнери изиграју и повуку се из претходно договорених аранжмана.
Тако већ неко време у македонским добро обавештеним круговима кружи информација да постоји шанса да у новим околностима Албанци изгубе раније обећано место председника скупштине, где Заев планира да постави Оливера Спасовског, генералног секретара СДСМ.
Све у свему, македонска непопустљивост у одбрани своје државе и њеног уређења почиње да доноси прве позитивне резултате.
