Опасна замка која чека Србију!

9

Србија машта о срећној будућност коју ће јој обезбедити страни инвеститори. Та маштања су у домену наивних и поједностављених транзиционих идеја.

13 year old Islam works in a silver cooking pot factory. He has been working at the factory for the last two years, in hazardous conditions, where it is common practice for the factory owners to take on children as unpaid apprentices, only providing them with two meals a day.

Све и да инвеститори дођу, и то баш онако како их политичке странке у својим пропагандним сновиђењима најављују, та врста будућности није тако светла као што домаћи политичари и економисти мисле. Модел развоја на коме се у Србији данас инсистира, увео би нацију у стање које се у економској теорији назива „клопка средње развијености“. То је модел слепе улице у коме се после периода краћег и динамичног раста, улази у стање стагнације из кога се више не може утећи. Запосленост је релативно висока, али су плате и животни стандард на трајно ниском нивоу.

Страни инвеститори долазе у неразвијене земље због њиховог тржишта, ниске цене рада, повољног пореског амбијента и различитих подстицаја које државе дају. У сасвим грубој подели, постоје два доминантна мотива за иностране улагаче, иако се мотиви често могу и преклапати.

Инвеститори долазе како би успоставили контролу на новом тржишту, уклонили домаћу конкуренцију или спречили њен раст и развој. Домаће тржиште и његов профитни потенцијал су основни мотив ових инвестиција. Да би се тржиште експлоатисало и контролисало, на њему се мора бити физички присутан. Банке, пиваре, цементаре, телефонија, трговински продајни ланци на пример, илустрација су таквих инвестиција. Оне се реализују јефтином или релативно јефтином куповином локалних компанија. Будући да је пословна инфраструктура већ ту, додатна улагања нису превише велика.

Ове инвестиције у правилу не повећавају запосленост, напротив, али у првом кораку подижу стандард и квалитет производа и услуга. У другом кораку и поступно, повећавају се цене. Како је тржиште контролисано, монополизовано или картелизовано, страни инвеститор може запослене добро платити, поготово у поређењу са примањима у остатку привреде. Терет добрих плата се овде лако преваљује на потрошаче, па солидне плате не угрожавају планирани профит инвеститора.

Добра примања пацификују сваки потенцијални отпор који би могао бити уперен против страних власника. Мало тржиште је заувек освојено, консолидовано, и нико више не може угрозити такву констелацију односа и моћи. После првих сретних година, плате почињу трајно да стагнирају, чак и да падају. Раст продуктивности и ефекти контролисаног тржишта се преливају само у профит.

jeftina-radna-snaga

Други разлог за инвестирање у транзициону земљу више је везан за јефтину радну снагу, повољан порески систем и повластице које држава даје странцима – директна новчана давања, бесплатно земљиште, повлашћене цене енергената, слабија еколошка заштита, итд.. Укратко, сви директни и индиректни трошкови пословања су знатно нижи него у развијеним земљама, или у земљама које се убрзано развијају, а својим развојем саме управљају. Ова врста инвестиција је најчешће окренута извозу и државе их радо стимулишу. Обично је реч о новим погонима, па запосленост расте и ефекти оваквих инвестиција су јасно и брзо видљиви.

Из стања сиромаштва, у процесу који може трајати деценију или две, домаћа економија улази у стање средње развијености. У њему остаје заувек, јер ту се економска клопка затвара. Сви кључни сегменти економије су у страним рукама, а наспрам моћних странаца стоји мала, слаба, корумпирана и пасивна држава.

У том окамењеном привредном амбијенту плате више не могу расти, будући да угрожавају велике профите на које су странци навикнути. Страни инвеститори ће остати само ако су плате ниске, или ниже од плата у другим неразвијеним државама. Претња да ће производња бити исељена је стална, а често се траже и нови, додатни уступци да би се производња наставила.

[…]

Како од пореза на добит држава добија јако мало, како плате не расту, не расту ни порези и доприноси који су везани за плате. Буџетска каса је увек сиромашна. Држава нема довољно средстава да подиже општи стандард грађана, упркос чињеници да сви раде и да раде много. Иако бруто домаћи производ расте, оно што од њега у земљи остаје, углавном стагнира.

[…]

Примери овог сценарија су познати и јасно видљиви на великој економској сцени. Далеки исток је најбоља илустрација ових процеса. Државе попут Тајланда или Индонезије на пример, нису умакле клопци средње развијености. На другој страни, Јужна Кореја, Тајван или Сингапур на пример, јесу. Примери ових успешних држава јасно показују да без раста и развоја који базира на јачању домаћих компанија, на спрези домаћих банка и привреде, на конструктивном савезу домаћих пословних елита, нема успешног и трајног развоја.

[…]

Из књиге: Из другог угла

НАРУЧИТЕ КЊИГУ ОВДЕ!

Nebojsa-IZ-DRUGOG-UGLA

  • Milan Miljkovic

    Борис Малагуски филм Тежина ланца 2 други део филма http://www.filmonex.com/publ/s/4/4/4-1-0-5572

  • Branko Samac

    У Србији одавно нема јавне расправе о стварима битним за народ! Штовише људима попут Небојше Катића и Бранка Драгаша је забрањено појављивање на јавним емитерима! Имамо поткупљену политичку елиту који раде за интересе ММФ-а а не народа! За то су добро плаћени.
    Даћу један пример:
    Немачка има 81 милион становника а запослено је 41 милион становника, да би Србија имала исту запосленост морало би бити запослено 3,85 милиона становника а Србија има запослено 1,65( већина на буџету). Дакле фали нам око 2,2 милиона радних места.
    Само будала може очекивати да ће страним инвестицијама запослити народ.
    Оно што треба да се уради је :
    1. Укинути ССП јер Србија губи милијарду еура од царина и губи велики број радни места због неконкурентности
    2. престати помагати стране инвеститоре јер је јефтина радна снага довољна стимулација
    3 помагати успешне фирме и престати помагати губиташе јер ћемо само тако добити здраво окружење
    4, Помагати само реални сектор (пољопривреда, идустрија) никако услужне делатности

    • Kriticar

      pa sto ne ides na njivu da kopas il u obor da cistic svinjsku balegu kad si za razvoj poljoprivrede
      il jos bolje uzmi deci telefon i komp pa im utrapi vilu da razbacuju stajsko djuibrivo
      il da cuvaju koze
      ebem te u mozak glupi

    • SRPSKI CAR DUSAN SILNI

      ALEKSANDAR VUCIC NAJVECI POLITICKI KONVERTIT,NIKADA NECE SRBIJU SKRENUTU SA EVROUTOPIJSKOG PUTA KA BRISELSKOM TITANIKU!!!

  • Buntovnik

    U normalnim zemljama se strane investicije smatraju vidom okupacije.

  • Бобан за царевину Србију

    Ма да баш долазе овде јел нас воле и зато што им је овде лепо. Долазе да нас опљачкају и исцеде сваки грам масти који још имамо под кожом. Да нас онда разбију у резервне делове и потроше као седмо-осмо срце или бубрег.

    Вратимо се Господу и све ће то да престане и нестане.

    • Valter

      Sve si dobro reko,sve treba nazad narodu,nacionalizovati ko pre,za vreme tita!

    • Бобан за царевину Србију

      Па то ће теже да иде. Ти што су од народа отимали, ти тиитини бандити су оставили потомство које сада отима и оркупљује за пакло цигара фабрике и куће и имања као да су одувек њихова.
      А ако сте мислили да се од њих отме и врати онима којима су ти отимачи отели, слажемо се. А ако не па не секирајте се Бог ће све уредити да буде како треба, само још фали да се ми довољно покајемо. На крају свако ће да добије што је хтео. Ко је хтео Господа добиће шта је хтео, а ко је хтео против Господа, опет ће и он добити шта је хтео. Биће кукњаве, али касно…

    • Milan Miljkovic

      Борис Малагуски филм Тежина ланца 2 други део филм
      http://www.filmonex.com/publ/s/4/4/4-1-0-5572