Прочитај ми чланак
Фото: Фонет
Иако ради супротно од оног што говори и покушава да седи на више столица, Вучић је у праву: родољубиве опције ће га сменити.
У обраћању нацији преко Недељника Александар Вучић је изрекао једну велику истину: владајући режим не може сменити банкротирано и криминално „жуто предузећеˮ, већ – како Вучић каже – „странке десне оријентације, десне у националном смислуˮ. Вучић најпре не именује које су странке у питању, али онда препричава разговор са својим сином, који га обавештава да су у његовом разреду једва 3-4 ученика за СНС, нико за „жутеˮ, а сви остали – рачунајући и Вучића млађег – српски националисти који су за „1389, радикале, Двериˮ.
Овом изјавом Вучић, користећи свога сина, само покушава да, са једне стране, држи последњу копчу са патриотским бирачким телом, али и да, са друге, доведе у питање нарастујућу снагу Патриотског блока, који једини представља истинску опозициону алтернативу у Србији данас.
О АУТОРУ
Бошко Обрадовић је члан Старешинства Покрета Двери
Оно што је овде, међутим, кључно јесте Вучићево објашњење зашто он види опасност у тзв. десничарским странкама, што је заправо права поента читаве ове сладуњаве приче:
„Веома сам уплашен за та најлакша решења која људима делују најједноставније и најлакше, а уствари су увек за земљу најтежа, и много већа опасност… Ако могу да будем отворен и искрен, много већа опасност су те десничарске странке… а са врло нејасном или непостојећом идеологијом или приступом у економији…ˮ.
Овим је Александар Вучић први отворио нову изборну кампању у којој ће му главни ривал бити управо родољубиве политичке опције које чине Патриотски блок.
Пре свега, да се разумемо, Вучић и СНС су годинама уназад познати по томе што немају никакву идеологију, односно „наступају са врло нејасном или непостојећом идеологијом или приступом у економијиˮ. Још увек – упркос свим покушајима – није утврђена разлика између програма СНС и ДС. Једино што се са сигурношћу може утврдити јесте да СНС представља врхунац владавине ДОС од 5. октобра 2000. до данас и да је основна карактеристика ове владавине неолиберална економска доктрина, која нас је довела до огромног задуживања државе, уништавања домаћег банкарства, срозавања динара за рачун страних валута, распродаје природних и привредних богатстава, укидања царина на увоз стране робе и убијања конкурентности домаће робе…
За разлику од СНС, Покрет Двери има веома прецизну идеологију, која каже да у нашем друштву и држави породица треба да дође на прво место и да сви државни и друштвени послови треба да буду стављени у функцију породице, а ништа против ње. Поред наших општепознатих родољубивих ставова против уласка Србије у ЕУ и НАТО, за очување КиМ у саставу Србије и чвршћу сарадњу са Русијом, о очувању националног идентиетат и појачавању бриге за Србе у региону и расејању, породична политика је главна тачка нашег разликовања у односу на режим. И – оно што је данас апсолутно најважнија разлика између нас – јесте „приступ економијиˮ. Наш приступ је економски патриотизам – врло је постојећи, јасан, реалан и аргументован, и представља потпуну алтернативу погубном Динкићевом економском моделу, који је Вучић наставио.
ЧЕГА СЕ ПЛАШИ ВУЧИЋ?
Двери предлажу:
1. Уместо економски штетног Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ – прекинути погубни пут у ЕУ по сваку националну цену и окренути се Евроазијском економском савезу и стратешкој сарадњи са Русијом;
2. Уместо подршке страним инвеститорима из државног буџета – субвенције домаћој привреди и пољопривреди;
3. Уместо даљег задуживања – преговори о отпису нелегитимних дугова према Светској банци и ММФ;
4. Уместо страних банака са највећим каматним стопама у Европи – оснивање домаће, државне Развојно-инвестиционе банке, која би по повољним каматним стопама улагала искључиво у домаћу привреду и пољопривреду;
5. Уместо кредита индексираних у страним валутама – пребацивање свих кредита у домаћу валуту и комплетна динаризација нашег тржишта;
6. Уместо платног промета у страним банкама – враћање СДК и државног платног промета у државне руке;
7. Уместо продаје последњих преосталих стратешких природних и привредних богатстава (Телекома, ЕПС, пољопривредног земљишта, извора чисте пијаће воде, речних токова, рудника…) – њихово стављање у функцију домаћег привредног развоја;
8. Уместо незаштићеног домаћег тржишта – подизање царинских и ванцаринских заштитних мера према увозу стране робе и подстицаји за сву домаћу индустрију и малу и средњу привреду која производи замену за страну робу;
9. Уместо приватних извршитеља, који отимају породичне домове презадуженим породицама које не могу да плаћају своје дугове јер су људи остали без посла у пљачкашким приватизацијама – доношење Закона о заштити презадужених породица којим им се отписује део дугова, штити право на породични дом и репрограмира остатак дуга за тренутак када буду поново платежно способни да га враћају;
10. Уместо прекобројних и монополистичких страних трговинских ланаца – обнова домаћих пољопривредно-индустријских комбината и задруга који су имали читав ланац од производње преко прераде до трговине основним животним намирницама, а сав њихов профит остајао је у Србији;
11. Уместо садашње лоше пореске политике – увести прогресивно опорезивање којим се они боље стојећи опорезују више, а сиромашнији мање;
12. Уместо лажне борбе против криминала и корупције – донети Закон о испитивању порекла имовине свих политичара и тајкуна од 1989. године до данас, и одузети им сву незаконито стечену имовину.
ДИЗАЊЕ ФРАКЦИЈА ДС ИЗ МРТВИХ
Фото: Блиц – Д. Миленковић
И Александар Вучић одлично зна да смо у праву и да је ово једини економски модел који Србију може да заустави на путу у пропаст. Ово исто зна и сваки економиста и привредник у Србији, само је питање ко ово сме да каже и уради, а да није уцењен или уплашен од страних и домаћих центара моћи.
Без обзира на то, свима је јасно да је економски патриотизам једино решење за Србију: интереси странаца морају бити потиснути у други план, а на прво место мора доћи домаћи економски интерес.
Разумљиво је зашто се Вучић јежи од овог програма – зато што добро зна (а по сопственом признању то му показују и истраживања јавног мњења у које само он има увид) да Србиза, као својеврсна Српска Сириза, несумњиво долази на власт у Србији након следећих републичких избора.
Због једног простог разлога: неолиберални економски модел је мртав и води нас у комплетан банкрот, и на његово место мора доћи економски патриотизам. Још више се од овога плаше странци, који ће сада „дизати из мртвихˮ и Пајтића, и Тадића, и Живковића, и Чеду Јовановића, и измишљати бројне друге нове преваре на српској политичкој сцени – само да засене долазак патриотске алтернативе. Али то је немогућа мисија – Србиза незаустављиво долази.
