Комплетан износ који је пристигао у буџет од наплате солидарног пореза у 2014. години отићи ће на казне и пенале које држава плаћа по изгубљеним споровима и због неизвршења преузетих обавеза по разним уговорима.

Према процени Републичког правобранилаштва, наставља се тенденција повећања броја спорова, а нарочито број парница и извршења против Републике Србије, у којим се тражи наплата, тачније принудна наплата неспорних потраживања. Тако је у овој години већ евидентирано чак 43.000 извршних поступака.

То је и резултирало одлуком да се износ за казне и пенале од 4,5 милијарди динара предвиђен буџетом више него дуплира ребалансом буџета за 2014. годину.

Ови поступци се углавном односе на новчане обавезе Министарства правде, МУП-а и Министарства пољопривреде и заштите животне средине, а само делимично и на остала министарства и органе државе.

Истраживање које је БИРН Србија спровео ове године показало је да у министарствима Владе Србије не знају да објасне у потпуности механизам одређивања износа на име буџетске линије новчане казне и пенала по решењу судова, већ да то „води“ Управа за принудну наплату у оквиру Народне банке Србије.

Ипак, покушали смо да утврдимо за које је конкретне намене ребалансом буџета за 2014. годину издвојено око 10 милијарди динара.

Према подацима које су државни органи доставили Министарству финансија у току припрема ребаланса буџета за ову годину, у највећем броју случајева спорови се заправо воде због неспорних потраживања. То значи да се због недостатка пара у оквиру појединих апропријација министарстава или органа државе не плаћају на време обавезе које те институције државе не споре, па на крају дођу на принудну наплату увећане за све додатне трошкове који то прате.

Тако, на пример, велики број тужби води се против Министарства унутрашњих послова. Њих, врло често, покрећу адвокати којима нису плаћени трошкови за учешће у одбрани по службеној дужности у преткривичном поступку.

„Сигурно је да до ових спорова не би ни дошло да су благовремено планирана средства за ове намене, на шта смо често указивали Министарству унутрашњих послова“, кажу у републичком Правобранилаштву које, по правилу, у тим споровима државу и представља.

Велики је и број поступака који се односе на извршења принудном наплатом против Високог савета судства и судова због неплаћених трошкова службене одбране од стране адвоката пред судовима у кривичном или прекршајном поступку, као и трошкова кривичног поступка за које суд одреди да падају на терет буџета или наплате трошкова вештачења.

Немали трошак, о коме нико у Влади није желео да говори, представља онај који иде приватним извршитељима. Они, истина, поступају потпуно у складу са одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу који им то омогућава, али стоји и то да се њима врши исплата чак и у оним случајевима када нема њиховог додатног ангажовања, већ се, на пример, судско решење спроведе преносом новца са рачуна Трезора на рачун извршних поверилаца, где је сам начин спровођења садржан у решењу суда.

Поред тога, признаје им се посебна накнада за спровођење извршења, као и накнада за успешно спровођење извршења.

Према подацима Правобранилаштва, вођењем ових поступака обавеза државе се увећала пет и више пута у односу на решења суда. Поједини износи из ових извршења нису високи, али у томе и јесте проблем, јер се за сваки појединачни износ води посебан судски поступак и тако праве додатни трошкови. Али, у маси су износи огромни, јер се трошкови мултипликују.

„Целокупан проблем би се могао решити када би се ажурно вршила исплата преко рачуноводства суда, а што, наравно, подразумева и обезбеђивање средстава за ове намене“, кажу у Правобранилаштву. Практично, недостатак планирања средстава за намене које очигледно нису спорне, касније мултипликује трошкове.

Ипак, под већ универзалним оправдањем да „недостају средства“ крије се одговорност оних који праве финансијске планове бројних институција – од министарстава до судова.

Током године поднет је и велики број тужби за накнаду нематеријалне и материјалне штете које су поднели носиоци правосудних функција – судије и тужиоци, а којима је на основу Одлуке првог састава Високог савета судства, односно Државног већа тужилаца, престала функција.

„Само у седишту Правобранилаштва регистровано је 730 тужби. Мањи део је правоснажно пресуђен и извршен, а процењује се да ће укупна накнада по тужбама неизабраних судија и тужилаца достићи износ од око 150.000.000,00 динара“, процењују у државном Правобранилаштву.

Министарству пољопривреде и заштите животне средине по основу неисплаћене друге рате подстицајних средстава некомерцијалним пољопривредним газдинствима по Уредби из 2008. године сукцесивно пристижу решења за наплату, и то кроз решења о извршењу правоснажних судских одлука.

Ове парнице (а према незваничним информацијама таквих је око 50.000 у целој Србији) односе се на дуг који због недостатка пара у буџету није плаћен до краја 2008. године.

„По окончању парница, већина тужилаца које углавном заступају адвокати захтевали су извршење преко приватних извршитеља, тако да су укупни трошкови настали вођењем поступка скоро четири пута премашивала вредност главног потраживања. Већина ових спорова је окончана, међутим, неки су још увек актуелни.

У овој години само у седишту регистровано је око 1200 нових тужби“, кажу у Правобранилаштву.

Да би смањило додатне издатке, Правобранилаштво је у свим случајевима где је дуг неспоран инсистирало на закључењу Споразума о мирном решењу спора или, када је потраживање основано, признавало тужбени захтев, ако је већ покренут парнични поступак, и захтевало отказивање рочишта за расправу како би смањило издатке на име трошкова поступка.

Велики издатак по буџет Србије производи и одлука Међународног арбитражног суда у Паризу која је донета у спору по тужби концесионара ФЦЦ Цонстрацион, Алпине Маyредер и Порр, односно њиховог концесионог предузећа „Север–Југ аутопут“ из Београда против Србије у износу од десет милиона евра на име неосновано наплаћене банкарске гаранције са обрачунатом каматом од доспећа па до исплате.

Још је Србија у овом случају добро прошла јер је захтев био да исплати износ од 71 милион евра, колико је требало да износи укупна вредност уговора на том пројекту. Овако, Република Србија је једино обавезна да плати банкарску гаранцију која је активирана без основа, јер није дошло до реализације уговора, а што је као обавеза Србије било извесно током целог трајања поступка.

У овом случају су, међутим, наплаћени и трошкови приватног извршитеља и то накнада за доношење Закључка о спровођењу извршења у износу од 1.493.298 динара и награда извршитељу за успешност спровођења извршења у износу од 10.624.365 динара. Обрачунато по продајном курсу од 12. маја ове године, укупан износ је 104.616 евра.

„Иако је овакво поступање извршитеља у складу са законом, Правобранилаштво је у овом случају реаговало и указало на неоправданост таквог законског решења када је реч о извршавању налога принудне наплате коју врши Управа за принудну наплату НБС, јер верујемо да је ангажовање извршитеља било потпуно излишно“, кажу у овој институцији.

У Министарству инфраструктуре нису уважили примедбу Правобранилаштва, те су и накнада и награда за успешно извршење исплаћене.

На разделу Министарства финансија, ребалансом за 2014. годину повећана су средства за казне и пенале, иако, како нам је речено у овој институцији, у овој години није донета ниједна судска одлука којом је у значајнијем износу утврђена обавеза Министарства.

До овога је дошло зато што када се из извршног решења не може утврдити на који се државни орган односи обавеза, што је најчешће случај, она се исплаћује из средстава Министарства финансија.

По истом принципу, већина обавеза утврђене или правоснажним судским одлукама у односу на Министарство одбране такође се извршава са наведене позиције у ребалансу буџета. Тренутно нису доступни подаци о томе колике су актуелне обавезе по извршним судским пресудама према Министарству одбране.

Према тврдњама из овог Министарства, само за накнаду штета по разним основама, до краја октобра плаћено је 603 милиона динара. Крајем прошле године обавезе Министарства одбране биле су 1.175.227 динара.

Овај текст настао је у оквиру пројекта „Јачање медијске слободе у Србији“, који финансира Европска унија уз подршку НЕД-а. Ставови изречени у тексту представљају ставове аутора и не осликавају ставове ЕУ нити других донатора.

(javno.rs – Гордана Булатовић)

Ознаке: Гордана Булатовић, државни буџет, корупција, пензије, плате, солидарни порез, судски трошкови