Прочитај ми чланак
Више од 3.000 кривичних пријава у вези несталих беба „лежи“ у фиокама тужилаштва, јер истрага ни по једном од ових предмета није покренута.
Иако је држава Србија, по пресуди Европског суда за људска права у Стразбуру, до 9. септембра ове године требало да обезбеди накнаде за родитеље несталих беба и реши спорне случајеве, то досад није учињено.
Србија је тражила да се тај рок продужи, што је Комитет министара Савета Европе учинио, продуживши период за три месеца. Међутим, питање је да ли ће држава испунити обавезе према родитељима до 9. децембра, с обзиром на то да још није усвојен закон који регулише ту област.
Састанак премијера Александра Вучића са родитељима несталих беба требало је да буде одржан у уторак, али је одложен због премијерових обавеза. Горан Филиповић, који је требало да присуствује састанку, каже да им је понуђено да уместо са Вучићем разговарају са министрима здравља, правде и унутрашњих послова.
„Ми смо одбили ту понуду, јер сматрамо да држава не испуњава своје обавезе а да то, између осталих, опструишу и наведени министри. Пре свих Небојша Стефановић, јер полиција не чини ништа у вези са несталим бебама. Претходно, док је био председник скупштинског Одбора за права детета, обећавао нам је да ћемо учествовати у раду тог одбора, присуствовати седницама, али од тога није било ништа“, истиче Филиповић.
Он додаје да је нацрт закона који предвиђа оснивање независне комисије за истраживање судбине нестале новорођенчади, посебне механизме за утврђивање истине, као и начине за надокнаду, послат премијеру пре скоро пола године.
„У кабинету премијера су нам рекли да никада нису добили закон, као ни дописе које смо му слали. Зато захтевамо да разговарамо изричито са њим, да бисмо утврдили ко опструира случај“, наглашава Филиповић.
Пронашли 74 бебе
Удружење несталих беба Србије броји више од 5.000 чланова, а према речима председника удружења, досад су, са великом извесношћу, пронашли 74 бебе.
„Већина их је у Србији, мада их има и у неким европским државама и Канади. До њих смо дошли пратећи документацију, а у неким случајевима смо ангажовали детективе“, каже Владимир Чичаревић.
Професорка права Весна Ракић Водинелић, која је са својим тимом израдила модел закона, каже за „Данас“ да питање зашто он досад није усвојен треба поставити Скупштини, Влади, а пре свега министру правде.
„Претпостављам да није усвојен јер то ником од њих није битно нити интересантно. Када их буду притисли из Савета Европе, онда ће вероватно морати да га усвоје. Комитет министара СЕ задужен је за извршење одлука Европског суда за људска права у Стразбуру, и власти ће морати да поштују њихову одлуку“, каже Ракић Водинелић. Она није правна заступница родитеља, али им је изашла у сусрет и урадила модел закона.
„Мени је то био изазов, и професионални, јер сличан закон не постоји у Европи, а пре свега људски, јер сам желела да помогнем овим људима“, наглашава Ракић Водинелић.
Председник удружења несталих беба Србије Владимир Чичаревић каже да је највећи проблем што тужилаштво у нашој земљи није покренуло ниједан случај, нити дало налог за ДНК анализу.
„Тужиоци су уплашени, јер је у трговини бебама учествовало пола државе. Поднели смо 3.000 кривичних пријава а ниједан поступак није покренут. ДНК анализа застарева након 10 година. Неки родитељи су сами доносили анализе, где је поклапање са дететом било 98 одсто, а тужилаштво то није узимало у разматрање“, истиче Чичаревић.
Сумња се да је у протеклих 40 година у Србији нестало око 10.000 новорођенчади.
(Данас)
