У књизи „Змијске ноге” Ветон Сурои је изнео сву прљавштину која се доводи у везу са Хашимом Тачијем током протеклих 15 година. Међутим, Тачију је било довољно да пусти гласине да „књига омаловажава борбу ОВК-а”.

Пре неколико дана спаљена је књига Ветона Суроија „Змијске ноге”. Алузија аутора књиге се односи на Хашима Тачија, чији је ратни надимак био „Змија”.

Књигу су спалили ратни ветерани Урошевца, а повод је то што се у њој „омаловажава улога ОВК“ током последњег рата на Космету.

Стварни разлози су мало другачији, а реч је о односима између Ветона Суроија (кога од почетка финансира и подупире Сорош) и Хашима Тачија (вође највећег мафијашког клана на Космету) који су имали занимљив развој током последњих 15 година.

Њихов први сусрет је из Рамбујеа 1999.године, када су били међу 17 представника Приштине у првим преговорима са Београдом посредством међународне заједнице. Тада је Сурои, који је стално настојао да буде опозиција Ибрахиму Ругови,у Тачију нашао савезника.

Неприкосновену подршку коју је Ругова имао међу косовским Албанцима, тријумвират Тачи– Сурои–Реџеп Ћосја, на једној страни, и амерички посредници на другој, успели су да омаловаже пред јавношћу.

У тој политичкој игри, насупрот очекивањима Ветона Суроија, у позицији миљеника Американаца, уместо Ругове, појавио се Хашим Тачи, па је Сурои остао празних руку.

Одмах после рата, кад су на Косово и Метохији пристигли Кфор, Унмик и ОЕБС, међународне невладине организације и многобројни дипломатски представници, Сурои се потрудио да укаже Американцима да су пронашли погрешног партнера, који их брука пред јавношћу.

Томе у прилог, Сурои је имао јак аргумент: третирање етничких мањина од стране „закаснелих патриота”. Заправо, како је било мало оних који су се доказали у рату против српске војске и полиције, опортунистички слој људи који мења кожу по мери новог владара своју наклоност новој власти доказиваоје насиљем над етничким мањинама.

О аутору

Неџмедин Спахиу је професор политичких наука Универзитета ААБ у Приштини.

Ипак, огромна маса косовских Албанца осудила је такве поступке „закаснелих патриота“ и Тачијево нереаговање, па на првим окупаторским изборима на Космету 2000.године, које је организовао ОЕБС, Тачи доживљава тежак пораз од Ругове.

Али велика победа Ругове поновоје приближила Суроија Тачију.

Сурои је створио странку која је на изборима 2004.успела да освоји шест одсто гласова, претежно Руговиних бирача. Али ни то није било довољноза пораз Ругове. О нформира коалицију са Рамушем Харадинајем ,која функционише. Да није било притисака међународне заједнице да се Харадинај пошаље у Хаг, Тачи и Сурои би нестали са шиптарске политичке сцене. Али одласком Харадинаја у Хаг Ругова је био приморан да у преговарачку екипу 2005. у Бечу позове и Тачија и Суроија. А прерана смрт Ибрахима Ругове 2006. отворила је путовој двојици да дођу на власт.

Избори 2007.показали су вештину политичке игре Хашима Тачија. Убеђен у своју победу, све време се понашао каода му је Сурои савезник, а истовремено му је спремао замку.

Тачи је успео да се у окупаторском шиптарском парламенту изгласа изборни закон који поставља праг од пет одсто за националне странке, тј. за странке које не представљају етничке мањине. Тиме су сви били задовољни: мањине, јер тосе није тицало њих, ДСК (бивша Руговинастранка), која се већ расцепала, а и странка Ветона Суроија, са шест одсто освојених гласова на претходним изборима. Испоставило се, међутим, даје други човек у Суроијевој партији Илбер Хиса (актуелни амбасадор Приштине у Македонији) био подвала, тј. да је Тачијев човек који је активиран управо у тренутку када је Тачију требало да Суроијева странка не пређе праг од пет одсто.

Сурои је то тешко поднео и постао је Тачијев оштри критичар током целог његовог првог мандата. При крају тог мандата, 2010. Хашим Тачи је опет надиграо Ветона Суроија, с тим што му је у томе помогао амерички амбасадор Кристофер Дел, који је позвао обојицу на вечеру где им је ставио до знања да ће Тачи поновно бити окупаторски премијер, а да рачуна на Суроија као будућег окупаторског председника Косова.

Намера Тачија (и америчког амбасадора Дела) била једа ублажи опозициону позицију Суроија, како би Тачи што боље прошао на изборима. После избора 2010. обећање дато Суроију је просто заборављено. Окупаторски шиптарски прдседник Косова постаоје Беџет Пацоли, а пошто је и он изигран од Тачија, амбасадор Дел је извукао из коверте име за јавност потпуно непознате Атифете Јахјаге, коју је парламент скоро једногласно изгласао за ту функцију.

У поменутој књизи „Змијске ноге” Сурои је изнео сву прљавштину која се доводи у везуса Тачијем током протеклих 15 година. Међутим, људи на Космету мање читају књиге а више слушају гласине и трачеве, тако даје Тачију било довољно да пусти гласине да „књига омаловажава борбу ОВК-а”.

Књига Ветона Суроија је добродошла Тачију да би око себе поново окупио бивше злочинце ОВК, сада када мора да напушта место окупаторског премијера и прелази у опозицију. То је уједно и одговор зашто је књига управо сада јавно спаљена, мадаје одавно изашла из штампе.

Спаљивање књиге Ветона Суроија на Космету, нажалост, није изузетак. Када је 2004. јавно пред камерама спаљена књига аутора овог текста, тај догађај је минимизиран уз одговор аутору:

„Српске снаге су на Косову и Метохији спалиле на стотине хиљаде књига па није био смак света, шта ако су неки Албанци спалили твоју књигу?”

(Политика)

Ознаке: Ветон Сурои, Неџмедин Спахиу, окупаторска власт, Хашим Тачи, шиптарска посла