Прочитај ми чланак

ПОГЛЕДАЈТЕ: Како ће влада Србија да распрода државна профитибилна предузећа странцима

0

javna-preduzeca

Приватизација, партнерство и концесије. То је пут на који ће нова влада Србије усмерити највећа јавна предузећа.Продајом добијамо преко потребан новац, а у лоше вођене државне фирме ући ће професионални страни менаџмент. Тиме ће се ставити тачка на вишегодишње бацање пара из буџета на неке од губиташа.

„НИКОЛА ТЕСЛА“

Београдски аеродром „Никола Тесла“, чија је вредност на Београдској берзи 18,9 милијарди динара, могао би да добије концесионара из Уједињених Арапских Емирата. Није реч о „Етихаду“ већ о другој компанији, која је између осталог заинтересована и за улагања у нашу ваздушну луку. Како су обављени тек почетни разговори, надлежни не желе да откривају име фирме. Концесија би била по моделу јавно-приватног партнерства. Проширење капацитета београдског аеродрома неопходно је и због развоја националне авио-компаније. Обавеза концесионара би била изградња трећег терминала, друге писте, карго центра, хотела, паркинга…

ТЕЛЕКОМ

Најбрже ће до новог власника доћи „Телеком Србија“, од чије продаје би у државну касу могло да се слије око две милијарде евра. Према најави премијера Александра Вучића, било би реално да приватизација буде окончана током наредне године. Он је уверен да ће наша земља, захваљујући побољшаној међународној позицији Србије, моћи да оствари знатно већу цену за „Телеком“ од оне коју бивша влада није могла да добије 2011. Тада је минимална цена за 51 одсто акција била утврђена на 1,4 милијарде евра.

Министар финансија Лазар Крстић истакао је у понедељак да постоји огромно интересовање за „Телеком“, као и да се нада да ће цена бити задовољавајућа. Цену одређује тржиште, али се компанија, према уверавањима из Владе, неће продати будзашто. Осим „Дојче телекома“, који би могао да буде заинтересован за ширење на српско тржиште, у игри за новог власника „Телекома“ могли би да буду и инвестициони фондови, посебно они из арапских земаља. У „Телекому“ у понедељак нису желели да се изјашњавају на ову тему, али је генерални директор Предраг Ћулибрк, у недавном интервјуу за наш лист истакао да ако би било више заинтересованих, у тој утакмици, цена би могла да буде и већа од две милијарде евра.

030

ЕЛЕКТРОПРИВРЕДА

– ЕПС је највреднија компанија у државном власништву, али држава мало добија од ње – нагласио је премијер. -Прошлогодишња добит била је 20 милијарди, али је ликвидност компаније лоша. Ипак, сматрамо да би било лоше решење да продајемо читав ЕПС. Најбоља опција би била улазак мањинског партнера до краја следеће године. Партнер би бирао већину менаџмента и повећао ефикасност пословања. За такву сарадњу заинтересована је једна од водећих светских фирми у енергетској индустрији.

Пословодство ЕПС је ескпозе председника Владе разумело као сигнал да треба убрзати планирану реорганизацију и корпоративизацију, што, тврде, и јесте план њиховог менаџмента.

– Циљ је да модернизацијом компаније, ЕПС постане што ефикаснији и успешнији. Ниједна озбиљна енергетска компанија не би пристала да буде стратешки партнер овако организованог ЕПС и извесно је да, ако се не промени начин управљања и не отклоне све нерационалности, нико неће бити ни заинтересован за докапитализацију или било какав вид партнерства – истичу у ЕПС.

С друге стране, професор Електротехничког факултета Никола Рајаковић сматра да би приватизација ЕПС омогућила краткорочну „танку“ финансијску корист, али би била веома ризична. Он истиче да постоји опасност од постепеног преласка ЕПС у већинско власништво страног партнера и могућност знатног повећање цена струје, а да Србија може да постане и тржиште за продају туђе електричне енергије.

ЛУТРИЈА

Лутрију Србије прозивају да има монополску позицију на тржишту, али је пословала са – губитком од 151 милион динара у 2012. Премијер каже да постоје заинтересовани партнери који желе да купе лиценцу за организовање игара на срећу.

030 (1)

РТБ „БОР“

РТБ „Бор“ у реструктурирању, иако остварује профит, вуче огромне дугове. Влада је сматра највреднијом компанијом у источној Србији, која би, уз финансијско реструктурирање имала велики број заинтересованих инвеститора. У Влади очекују да значај РТБ „Бора“ расте услед скоре појаве интересовања за истраживање и експлоатацију руде у околини овог града.

ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ

„На списку“ за приватизацију је и „Дунав осигурање“, једна од водећих осигуравајућих кућа у Србији. Лане је уписало 16 милиона динара добити. Његова приватизација требало би да почне у првој половини години. Раније је за „Дунав“ био заинтересован немачки „Алијанц“, а помињала се и делимична продаја Европској банци за обнову и развој, по принципу већ виђеном за неке државне банке…

030 2

ЖЕЛЕЗНИЦА ОДВАЈА ПРЕВОЗ РОБЕ

Да би се из „Железница Србије“ издвојио и приватизовао превоз робе, прво мора да се промени закон. Како кажу стручњаци у овој области, многе железничке управе су приватизовале робни транспорт. За тај сегмент и раније су као и сада биле заинтересоване и домаће и стране фирме. У сваком случају, ко буде нови власник превоза робе плаћаће „Железници“ накнаду за коришћење инфраструктуре.

ЕКОНОМИСТИ: ПРОФЕСИОНАЛИЗАЦИЈА

Економиста Милан Ковачевић сматра да је сада важно радити на поправљању вредности јавних предузећа, како не би била продата јефтино. Саша Ђоговић, сарадник Институт за тржишна истраживања, истиче да је потпуно транспарентно и јасно дијагностификована „метастаза“ у јавном сектору, због чега се захтева професионализација управљања и проналажење решења за државна предузећа. Члан Фискалног савета Владимир Вучковић наглашава да је добро што ће се, када су у питању јавна предузећа, ићи на привлачење инвеститора или приватизацију где год је могуће, јер се показало да је држава лош власник и да ма колико добре намере имала, долази до великог одлива средстава преко јавних предузећа.

-Са продајом јавних предузећа се можда неће многи сложити, али ако се једна влада не осећа способном да управља јавним предузећима и ако једна влада заиста има осећај да је боље да страни менаџери управљају нашим великим предузећима, па зар није боље да прода то странцима него да на лош начин њима управља – рекао је Данијел Цветичанин, професор Универзитета Сингидунум.

(Вечерње новости)