Прочитај ми чланак
Ко их познаје само са терена, зна их као неустрашиве борце, момке који се не плаше ниједног ривала, који су спремни да изађу „на црту” са сваким, као борце без мане и страха… Али, када се угасе светла рефлектора, Рашко Катић и Иван Раденовић се потпуно трансформишу. Осмех на њиховим лицима када причају о Ускрсу је тако искрен и готово дечачки.
А има и разлога за то. Рецимо, Раденовић ће после пуне деценије прославити велики хришћански празник у родном граду. Међутим, пре него што је почео планирани паралелни интервјуу са центарским тандемом црвено-белих, показало се да су у души ови момци велики спортисти. Наиме, пао је и договор непосредно пред почетак сликања – ко победи у такмичењу у туцању јаја има право да више прича за „Спорт”. А ко је био успешнији, закључите сами.
Када кажемо Ускрс, која је прва асоцијација?
И Катић и Раденовић су верници. Међутим, „избор” професије им не дозвољава да, иако би желели, поштују све православне обичаје.
– Постим за Велики петак и Бадњи дан. Када завршим каријеру покушаћу да постим, макар „мали” пост. Овај велики је дугачак, прокушаћу, али сумњам да ћу моћи да издржим… Сестра, мајка и отац увек посте, једино сам ја због обавеза изузет из тога – објашњава Раденовић.
Раденовић: Управо фарбање јаја! Тај обичај ми је као детету било фасцинантан. Поготово док се бака бавила тиме, све те њене технике, за мене је то била уместност!
Катић: Као и за све Србе, православце, и за мене је Ускрс велики празник, онај који ме увек подсећа на детињство. Тај осећај који сам имао као дете желим да пренесем и на моју децу. Сви ти обичаји, брање травки, фарбање јаја, то је нешто што желим да осете и моји клинци. Због тога старијег Огњена често пошаљњем у Крагујевац. Наравно, не могу увек то да урадим, зависи од ситуације и професионалних обавеза.
Како је изгледао Ускрс у кући породица Раденовић и Катић, а како ће изгледати ове године?
Раденовић: Ујутру смо ишли у цркву да се причестимо, онда на литургију, затим је следио доручак са породицом. Мајка и сестра су спремале ручак на који су нам често долазили пријатељи. А када није било тако, онда смо се сви окупљали код баке. Тада је долазила цела фамилија, а има нас доста – петнаестак. Наравно, на трпези је увек био обилан ручак.
Катић: Онако како би и требало да буде. Све протиче у породичној атмосфри. Као што сам већ рекао, желим да направим мојим клинцима исти осећај током Ускрса као када сам ја био мали. Прославићемо Ускрс породично, биће ту моја супруга, деца, наше продице…
Ту негде стижемо и до неочекиваног преокрета. Раденовић се „отвара” и објашњава да му је ово први Ускрс у Београду после дуго времена.
КАРИ ЧОВЕК РЕЛИГИЈЕ
Раденовић нам је открио и ко је његов најрелигиознији саиграч током богате каријере.
– Сигурно Рамел Кари, који сада игра за Панатинаикос. Човек је невероватно посвећен религији. Проводи много времена читајући Библију. Док смо играли у Доњецку, из разговра са њим сам доста тога научио о религији. Иако је Католик, мало ми је отоврио очи – објаснио је Раденовић.
Раденовић: Тачно после десет година сам код куће за Ускрс. Последњи пут сам био овде 2003. године пре него што сам отишао у САД на студије. Наравно, обележавао сам овај празник и када сам био у САД, у Шпанији, Русији, Грчкој… Породица ми је и тада долазила, али сигурно да ће сада бити другачије јер ће бити посебна атмосфера, пошто сам коначно у мом граду.
Логично, намеће се и питање како Американци, Шпанци, Грци, Украјинци, Руси прослављају Ускрс, или, када је реч о Катићевим искуствима. Немци?
Раденовић: На колеџу, током тог празника, студенти имају пар слобних дана, али га на обелажавају као ми православци. Шпанци су религиозни, али имају у то време и празник „Четири краља”. Тада излазе на улице и праве фешту. Украјинци су слични нама што се тиче обичаја. Током моје прве сезоне тамо сам имао доста наших саиграча, па смо сви заједно проводили Ускрс. Ипак, имали смо обично увек тренинге, па нисмо могли ни да се опустимо. Генерално, свака култура обележава Ускрс на неки свој начин. Рецимо, и Грци су нам слични по обичајима, али они „иду” по Грегоријанском календару.
Катић: Иако сам последњих година у Србији, имам и ја искуства са прославама Ускрса у иностранству, и то четири године у Немачкој. Има еуфорије и код њих, како нема… Додуше, није као за божићне празнике…
Иако Ускрс заузима важно место у њиховим животима, и Раденовић и Катић су током професионалних каријера много пута играли и на Велики петак, као и на сам Ускрс.
Раденовић: То ми се највише пута догађало док сам играо за Аризону. Никада се нису, као ове године, поклапали празници. Често сам играо и на Велики петак и на сам Ускрс, јер смо често били у ритму петак – недеља.
Катић: Ма, вероватно сам сваке године играо… Обично немамо паузу…
(Вечерње Новости)
