Помпезна прослава Дана Р. Српске као димна бомба за издају Космета

Дејан Милошевић

21:05 08.01.2024.

1.01.2024. године РКС таблице, личне карте, пасоши. Дивна новогодишња чеситка за све у Србији, нови државни ентитет тзв Косово је почео да живи.

7.01.2024.године, Шпанија је признала пасоша тзв косова као подсећање да је Француско-Немачки план у својој суштини прихватање створеног дефакто стања на КиМ (уз активно учешће естаблишмента у Београду) и отварање врата за преосталих пет чланица ЕУ које нису признале тзв косово да то учине.

Ако сте помислили да је то својевољно тумачење, преварили сте се. Ентони Блинкен, шеф Стејт Департмента Сједињених Америчких Држава је то обзнанио на саслушању у Сенату представљајући Француско-Немачки план ( заправо план САД који су проследили водећим чланицама ЕУ због посредничке улоге Европе). Ентони Блинкен је додао да се дејуре у првом кораку неће тражити јер дефакто признање створеног стања је довољан корак да тзв косову постане субјект у међународним односима. Само би требали пажљивије да слушамо оно што нам отворено говоре.

9.01.2024.године, дан Републике Српске, још једног важног националог питања. У јеку решавања косовке истине у нас, потребна је снажна димна бомба која може патриотска осећања држати на високом нивоу. Никад снажније изјаве о проглашењу независности Републике Српске (тешко се може пронаћи Србин који то не би подржао), најаве прелетања авиона ратног ваздухлоповства НАТО и САД док траје прослава дана Републике Српске. Ствар се подигла до максимума. Већ су аналитичари у Београду који су бочни, директни, прикривени савазници режима у Српској престоници почели да креирају наратив о својеврсној опасности за Србију да борећи се за КиМ, можемо бити суочени са нестанком Републике Српске. Тиме сугестивно делуји на креирање јавног утиска да око КиМ морамо бити “мудри и флексибилни” да не би довели у опасност створени државни ентитет преко Дрине, чиме се подгрејавају снови о евентуалном уједињењу Србије и Републике Српске.

Да би сви схватили о чему се ради и каква је опасност пред нама и да не би били обманути, ваља се подсетити какви су планови међународног фактора за овај простор:
Реорганизација Балкана почиње кроз решење питања КиМ које је у пуном јеку. Дефакто стање је створено, формализација је већ почела. У претходним годинама се преговора о тзв размени територија. Велика Британија иза кулиса подгрева процес стварања националних држава на Балкану кроз ту поменуту размену територија, којом би Србији припао Север Косова (Британци сматрају да то не би био губитак за косовске Албанце јер су за време СФРЈ делови Рашке припојени админстративној целини КиМ, али Америка је ближа идеји да се аутономијом Срба у оквиру тзв Косова и блиским односом са Београдом могу задовољити интереси Срба) у замену за тзв прешевску долину, након чега би уследило присаједињене Косова и Албаније (тај процес је у току, Албанија је у свој енергетски систем интегрисала енергетски систем тзв косова јер је режим у Београду предао ту своју надлежност Приштини). Америка нема ништа против тога, али неће дозволити уједињење Србије и Републике Српске, већ нуде улазак БИХ у процес отвореног Балкана, уз промоцију тзв само формалних граница између држава и креирању наратива да Република Српска добија дефакто признање своје тзв државности. Муслимански део Босне ће добити формалне гаранције Турске.

У Црној Гори је ствар већ амортизована уласком политичких представника Срба у извршну Власт, чиме се створио привид већег Српског утицаја, а тај утисак би се појачао уласком Црне Горе у процес “Отворени Балкан”. Америка такође неће дозволити присаједињење са Албанијом делова Северне Македоније у којој су Албанци већина због противљења Грчке. Међутим, Северну Македонију виде као својеврсну конфедерацију Албанског и Македонског дела. Да су овакви разговори још увек јеку, потврђује и изјава Сергеја Лаврова на маргинама самита ОЕБС у Северној Македонији, одговаравши на питање новинара око размене територија на Балкану –
“Забринут сам за будућност Србије и Срба. Пратимо разговоре о размени територија југа Србије и севера Косова. Ако буде споразума за који Београд каже да ће бити добри за Србију и њене суседе, ми ћемо то прихватити и подржати. Прихватиће и све остале земље, можда неће бити задовољне, али ће прихватити. Грађани Србије свакако одлучују.”

Овакав поглед Сергеја Лаврова открива нам истину, Руска Федерација ће у разговорима са Сједињеним Америчким Државама задржати своје присуство у Србији и Републици Српској и да је нови поредак на Балкану део разговора о новом глобалном поретку, који ће бити прослеђен периферијама.

Све ово је доказ да многи процеси пролазе мимо нас, да тзв национална политика Србије не постоји, да је она остала у домену наратива. Одсуством плана, стратегије, идеје како видимо овај наш простор, за последицу ће наравно имати наметање решења великих сила. Такође нам говори да у најмању руку морамо бити опрезни у налету патриотских наратива који су историјски показали да се иза те димне завесе увек крила највећа продаја елементарних националних интереса. Заиста је последњи час за укрупњаавање, обједињавање, сабирање свих оних који су свесни ове опасности,опасности која ће до те мере да нам опије и замути стварност у којој ћемо да славимо поразе и једно велико ништа. Комформизам, пристајање на обману или активан приступ проблему, борбу која не доноси славу, али може донети резултат (У врло блиској будућности представиће се Српско становиште и приступ за тај нови поредак на Балкану). Ако истину знамо, лудост је понашати се у супротности са истином.

То је наш камен спотицања.