Прочитај ми чланак
Након серије текстова и интервјуа које смо објавили, а чији су главни актери били пријатељи српског народа, направили смо и овај интервју како би се наша јавност ближе упознала са ставовима оног дела бугарских националиста који нису наклоњени српском народу.
Особа коју интервјушемо је Јулјан Ангелов, организациони секретар бугарског ВМРО. Овде наши читаоци могу да виде како размишљају про НАТО Бугарске патриоте. Ако вас занима како размишљају анти НАТО бугарски националисти, који су нам наклоњенији, погледајте наш предоходни интервју са Павелом Черневом.
За почетак, представите нам се и реците нешто о Партији чији сте члан.
Зовем се Јулијан Ангелов и организациони сам секретеар Бугарског националног покрета ВМРО. Као што вероватно знате, ВМРО је револуционарна организација, основана пре 120 година у Солуну са циљем да коначно ослободи Бугаре у Македонији и Тракији, који су након стицања независности остали у турском ропству. На жалост и до данас, ти се Бугари још увек нису прикључили матици Бугарској.
Током протеклих 20 година, партија је стекла велики број поштовалаца и симпатизера, неколико пута имали смо своје представнике у парламенту, а на нивоу локалне самоуправе имамо значајан број одборника и градоначелника.
Поред заштите права Бугара вам граница матице, ВМРО је доста активна и у решавању унутарполитичких питања која оптерећују Бугарску као што су: борба против монопола у сфери дистрибуције електричне енергије, горива, воде и других ствари, предлажемо јасне програме за решаване демографске кризе у Бугарској, организујемо и реализујемо акције против агресивних секти и радикалних исламиста, агитујемо за референдуме за решавање важних стратешких питања која се тичу наше државе, реализујемо велики број еколошких акција и још много тога.
На крају, додао бих и то да својим активностима ВМРО настоји да потсети Бугаре на различите значајне историјске датуме и личности, како би и у будућности у овом нихилистичком свету успешно чували бугарско име и развијали патриотизам. Укратко речено, ВМРО може да се похвали чињеницом да је једина бугарска национална партија која никада није издала бугарске националне интересе и никада није учествовала у пљачкама и лагаријама, за разлику од осталих представника политичке „елите“ у отаџбини.
Изнесите нам у кратким цртама програм ВМРО-а. Да ли се он разликује и колико од идеје старог покрета?
Од оснивања до данас, идеологија није промењена, јер су и проблеми са којима се суочавамо остали исти и до данас нису решени. Но са друге стране, променила су се средства којима настојимо да остваримо старе циљеве. Данас, ВМРО настоји да своје ставове и циљеве наметне и оствари превасходно политичким путем и управо то је оно што нас разликује од претходних времена када је оружана борба била једини начин да остваримо своје циљеве. У суштини, најважнији циљ је и даље остао на снази: уједињење свих Бугара Мезије, Тракије и Македоније у једну државу.
ВМРО има и доста других циљева, које се могу једноставно дефинисати као ширење свести о националном бугарском питању и опште уједињење у једну истинску националну заједницу која ће моћи да обезбеди достојанствен живот.
Како оцењујете положај Бугарске у Европској унији и НАТО пакту? Мислите ли да је Бугарска од чланства у овим савезима профитирала?
За нас, чланство у Европској унији и НАТО пакту је средство које Бугарској даје сигурност и ствара предуслов да оствари своје националне интересе на Балкану. Истини на вољу, данашње стање у којем се Бугари налазе није задовољавајуће, али ми се надамо да ће једног дана, паметно искористивши све потенцијале ЕУ и НАТО, Бугари живети добро.
Како гледате на савремену Турску (с обзиром да сте савезници са њом преко НАТО пакта, те сходно чињеници да Турска жели да се прикључи Европској унији)? Да ли савремена Турска има аспирација према бугарским територијама (пре свега мислимо на Родопе и Јужну Бугарску опште).
Немогуће је пренебегнути чињеницу да је Турска данас битан фактор у региону и управо због тога ми пратимо процесе који се у овој држави одигравају. Што се тиче ВМРО, ми смо категорични у ставу да Турској није место у ЕУ, о чему нам у осталом сведоче и културне, историјске и верске различитости Европе и Турске.
Званично, Турска није имала територијалних претензија према Бугарској, а и становништво које данас живи на Родопима је заправо Бугарско без обзира на то да ли исповедају православље или ислам. Ми нећемо допустити себи да начинимо исту грешку као и Срби који су омогућили да се управо на верској основи створи нова нација – босанска. Чак, бугарски муслимани и данас, као и у прошлости активно учествују у бугарском политичком животу, а многи од њих укључени су, на велико задовољство бугарског народа и у ВМРО.
Како гледате на историјске односе Бугарске и Русије, односно на улогу Русије у модерном свету и посебно на Балкану? Како оцењујете чињеницу да је кроз Бугарску прошао Јужни ток чиме је ваша Отаџбина додатно везана за Русију?
За ВМРО је најважније то да Бугарска успева да заштити националне интересе и да, са тим у вези, одржава добре контакте како са западним светом, тако и са Русијом. Сваки инфраструктурни пројекат или инвестиција који омогућавају развој наше отаџбине и чине је важним геостратешким фактором на Балкану добро су дишли и треба их подржати, без обзира да ли се долазе из САД, Русије или било које друге државе.
Да ли сматрате да Бугарска треба да постане чланица Евроазијске уније?
Географски и цивилизацијски, Бугарска се налази у Европи, а што се економске сарадње тиче, немамо ништа против сарадње са читавим светом.
Какво решење предлажете по питању Украјине?
Украјински политичари треба да схвате да им ни запад ни Русија неће решити проблеме и докле год допуштају да им је држава полигон за стране интересе украјински народ наставиће да страда. Украјина има и значајан број Бугара, њих око 500.000 до 800.000 и за нас је важно да ти људи буду заштићени и подржани од бугарских институција како би што боље проживели кризу.
Шта нам можете рећи о односу Бугарске према осталим балканским државама, пре свега мислимо на Румунију, Србију и Грчку? Који су, по вашој оцени, главни спорови који се морају решити?
Током последњих 24 године, бугарске владе одржавале су добросуседске односе са свим нашим комшијама. Ми, чланови ВМРО мислим да суседне државе треба да направе крупне помаке и то: да што пре тамошњим Бугарим дају сва права, да измишљену македонску, шопску, горанску и помашку „нацију” коначно прихвате као историјске и етничке фалсификате створене да би се део бугарског народа одвојио од већине којој ове „нације“ и припадају.
Такође, сматрамо да асимилатосрска политика над Бугарима у околним државама мора бити заустављена како би се коначно спровела историјска правда. Информације ради, додао бих још и то да у суседним балканским државама живи око милион Бугара, и да је неретко видљиво и то да је бугарска културна баштина заступљенија него домицилна.
Реците нам нешто више о вашем схватању српско – бугарских односа.
На хиљаде Бугара учествовало је са Србима и Грцима у борби за њихову слободу од отоманског освајача и то је историјска чињеница која се не може оповргнути. Међутим, питања која траже одговор су: Колко је Срба и Грцка участвало у бугарским ослободилачким организацијама и борбама? Ко је напао Бугарску 1885. године? Ко је напао Бугарску пред Други балкански рат, ко је отео Поморавље и Македонију и зашто у Србији постоји бугарска, а у Бугарској нема српске националне мањине?
Од те своје антибугарске политике, Србија није добила ништа, а изгубила је много – уместо да је заштитила интересе у оним крајевима у којима живе Срби, као што су Босна, северно Косово, Санџак и други региони, српска политика усмерила је своју експанзију према бугарским крајевима. И резултатити су такви какви јесу: стотине хиљада Срба из Хрватске, Босне и са Косова били су протерани, створена је и босанска нација и то на чисто верској основи, Косово је добило независност, Војводина тражи већу аутономију, Санџак све више иде ка радикализацији ислама и спрема се да коначно оде Босни, обласи уз границу са Косовом траже припајање тој новој држави, Црна Гора се одвојила, постала независна држава и још много тога.
Када већ говоримо о српско – бугарским односима, треба споменути и низак ниво права која уживају Бугари у Цариброду и Босилеграду. За нас је важно да Србија покаже цивилизован однос према том народу, барем ако хоће да има европску перспективу. Пут Београда до Брисела води преко Цариброда и Босилеграда.
Да ли признајете македонску, црногорску и молдавску нацију и зашто?
Међу та три примера које сте навели има извесних разлика и мислим да се они не могу посматрати јединствено. Македонска нација има свој рођендан: 10. 1.1934. година, а њен креатор је – Коминтерна. Наравно при томе не треба занемарити ни српски утицај. Сви револуционари из Македоније истицали су своје бугарско порекло и то није никаква тајна, но на жалост, велики број фалисифаката стваран је кроз историју, а то се чини и данас, с тим што да та пракса у данашњој Републици Македонији добија још гору форму.
Током последњих година, многе историјске личности и догађаји претварани су преко ноћи у македонске. Такав је случај, веровали или не, са Клеопатром, царем Самуилом, Гоце Делчевим и другима, а треба придодати и податак да је и цар Душан недавно био назван македонским царем. Занимљиво је да се званични Београд, који тобоже тежи добросуседским односима са Бугарском о овом питању није ни огласио.
Молдавија је постојала и пре него што је вештачки створена Румунија и свима који се баве историјом је јасно да су Молдавци и Власи постојали пре Румуније и Румуна. Питање молдавско – румунских односа је сасвим друга ствар и народ Моладвије има сво право да самостално одлучује да ли ће се припојити Румунији или ће очувати своју самосталност. Као и у случају Румуна, и Срби су покшавали да асимилују Бугаре у Македонији и Западним покрајинама, допуштајући при томе себи да занемаре националне интересе у Црној Гори, Босни или Рашкој у којој су традиционално живели Срби.
Какав став имате по питању „Републике Косово?
Република Косово je већ чињеница које полако постају свесни и српски политичари. Што се тиче евентуалног поређења Косова и Родопа, желим да напоменем да ту нема места неком изједначавању, је на Косову данас имате два милиона житеља, од чега се 90 посто изјашњава као Албанци, док на Родопима живи 400.000 људи од чега је тек 100.000 Турака, док су остало Бугари муслимани и православци који чине половину од тог преосталог броја.
Да ли се, сходно свему напред реченом ваш покрет може сматрати искључиво национално бугарским, или себе доживљавате и шире, као православне Балканце?
ВМРО не дели Бугаре по религиозним или било којим другим признацима. Код нас, у ВМРО – у има доста људи који исповедају православно и католичко хришћанство, има и муслимана, протестаната и других. Оно што нас обједињује, то је жеља да остваримо национални бугарски циљ. На жалост, Бугаре у Мекедонији, убијали су и прогањали управо православни – Срби и Грци, чинећи при томе оно што често нису радили ни турски окупатори. Религија је приватна ствар сваког појединца и не би је требало сматрати главним конституентом било какве политике, тим пре што имамо прилику да видимо шта се дешава у савременом свету када религија постане политика.
Да ли сходно томе мислите да је могућа сарадња православних народа Балкана?
Од таквих балканских савеза, Бугарска је много пострадала, а као главна одлика свих њих остали су балкански ратови. За нас је најпре важно то да Бугарска има добросуседске односе са свим својим суседима, али наравно под условом да наши суседи поштују права и слободе Бугара који у њима живе.
Можете ли нам за крај рећи нешто о вашим односима са Хрватима и Мађарима?
ВМРО има традиционално добре односе са Хрватима и Мађарима и то је нешто што смо наследили из прошлости. Један од разлога због којих је то лежи у самој српској политици која је била шовинистичка и експанзионистичка према три поменута народа.
( Србин.инфо, Стево Лапчевић)
