Прочитај ми чланак
(Борба 18)
Београд – Дана 9. маја 2013. године, баш на дан када се у целој Русији слави Дан победе, у поподневним сатима је на многим руским интернет медијима објављена вест о хапшењу грађанина Руске Федерације Иље Горјачева у Београду. Читајући руске новости на интернету, учинило ми се да је то хапшење постала већа сензација од војне параде на Црвеном тргу. Наслови су свугде били слични: “Руски националиста је ухапшен у Србији“, “У Београду је ухапшен лидер Руског Образа“, “Српски обавештајци ухапсили екстремисту“, итд. Прва лаж је датум – Горјачев је ухапшен 8. маја на аеродрому Никола Тесла.
Главни проблем у овом случају је тај, што је Горјачев ухапшен од стране наших органа, а руски конзулат у Београду није обавештен о томе. Ту долазимо до закључка да су у међународне правне норме нарушене. Фактички, такав акт се може дефинисати као киднаповање, а киднаповање је, као што знамо, кривично дело. То кривично дело је извршила служба, која треба да сузбија кривична дела.
Најинтересантнија ствар у свему је то, да српски медији нису уопште реаговали на ову новост, док је у руским медијима, као што су ИТАР-ТАСС и Lenta.ru , грмело о томе. Још је интересантније то, да су руски медији сазнали све пре српских медија, који су жедни таквих сензација. Можда се нашим домаћим медијима омакло да не објаве.
О чему се тачно ради? Чак ни руски медији нису навели. Текстови на њиховим сајтовима и блоговима су сиромашни, и написано је само шта се десило и ко је Иља Горјачев. Наведено је да је оснивач националистичке организације Руски Образ и сви су на copy-paste начин: “Тачни разлози хапшења нису познати.“. Главна вест је та, да га је ухапсила Безбедносно-информативна агенција.
А ко је Иља Горјачев? Иља Витаљевич Горјачев је по образовању дипломирани историчар-балканиста, а ради као новински дописник из Србије за новине “Руски куријер“. За свој дипломски рад на тему “Положај Српске православне цркве у Независној држави Хрватској 1941-1944.“ је награђен од стране блаженопочившег патријарха московског и целе Русије Алексија II. Свој научни рад он базира на изучавању српске прошлости и садашњости, а његове везе са Србијом су нераздвојиве.
Био је у свим регијама Балкана где Срби живе, а највећу пажњу је посветио регионима као што су Космет, Република Српска, Република Српска Крајина и Војводина. Сам је учествовао у многим хуманитарним акцијама помоћи угроженом становништву на Космету, у свету је приказивао Србију онакву каква јесте, гостопримљиву, домаћинску и добродушну, растурао је митове западних медија о Србији као земљи мрака. Све је радио професионално, без сваког личног идеализовања.
Ваљда ће српски медији објавити новост о срамотном акту наше полиције, а директор БИА да објасни какву опасност за Србију представља сасвим миран човек, који све решава речима, а не насиљем.
