Прочитај ми чланак
(НСПМ, 
Блиц)
Француска национална телевизија “Франс 2” је у свом дневнику емитовала репортажу о кријумчарењу оружја из Србије у Француску. Истрага је утврдила да је реч о лажној причи.
Француска национална телевизија “Франс 2” је у марту у свом дневнику емитовала репортажу о кријумчарењу оружја из Србије у Француску. Након интервенције српске амбасаде у Паризу, реаговала је Управа криминалистичке полиције, а истрага је утврдила да је реч о лажној причи са лажним актерима.
Како “Блиц” ексклузивно сазнаје, француски новинар, Франк Женозоа и Режи Мате, у фебруару су дошли у Србију како би направили репортажу о илегалној трговини оружја из Србије у Француску. Фиксер, односно посредник у послу је био новинар једне српске новинске агенције Александар М. који је требало да пронађе неког спремног да пред камерама говори о кријумчарењу.
– Александар М. који је и раније сарађивао са француском новинарком је рекао да неће бити проблем да нађе трговце оружјем. За помоћ се обратио брату од тетке Ненаду Мирковићу који је одраније познат полицији. Када му је рекао да Французи хоће саговорнике да плате 800 евра за појављивање у репортажи, брат му је поручио да ће он лично учествовати – прича извор “Блица”.
Требало је још само да се нађе оружје које би практично послужило као реквизит. Тада је, према сазнањима “Блица”, Мирковић позвао свог кума Жарка Благојевића, који је и раније осуђиван, а који је требало да набави оружје.
– Благојевић је пиштољ “застава“ 9 мм узео од таста, а “заставу“ 7,65 мм од оца. Да би прича била уверљивија, требало је да набаве и аутоматску пушку – наводи наш саговорник.
Осумњичени Ненад Мирковић и Жарко Благојевић ухапшени су пре 10 дана
Благојевић је пушку купио од извесног Милорада Новаковића из Умке. Понудио му је 200 евра, али је овај тражио 350, па се купац вратио код француских новинара који су му дали остатак новца. Потом су сви заједно отишли у Умку, у кућу коју је Благојевићу пријатељ оставио на чување и на том месту су снимили спорну репортажу.
Спорна репортажа емитована је у дневнику, у ударном термину под ознаком “ексклузивно”. Тенденциозном режијом и вештом монтажом новинари Женозоа и Мате су послали поруку да у Србији практично на сваком кораку може да се купи оружје.
– Новинари су од почетка знали да имају лажне трговце оружјем јер су их управо они спремали за оно што треба да кажу у камере.
Осим тога њихова тенденциозност се видела када су инсистирали да иза наводних кријумчара стоји српска застава, а како нису имали заставу, ставили су мајицу у њеним бојама – објашњава саговорник “Блица”.
У допису који је након емитовања под ознаком “хитно” српска амбасада у Паризу послала Министарствима спољних и унутрашњих послова Србије, а у који је “Блиц” имао увид, наведени су цитати и одломци из филма.
Како сазнајемо, српски новинар плаћен је за посредовање 300, а лажни кријумчари укупно 800 евра.
Истрага Службе за борбу против организованог криминала УКП-а о овом случају трајала је месец дана и била је усмерена на откривање трговаца оружјем.
Међутим, испоставило се да трговци оружјем не постоје, већ да је све “намештаљка”. Пре десет дана Мирковић и Благојевић су приведени. Како “Блиц” сазнаје, Мирковић је на саслушању признао све.
– Он је рекао да су после завршеног посла пиштоље вратили Благојевићевом оцу и тасту, док су пушку продали за 100 евра – каже извор “Блица”.
Истрага је утврдила да су кадрови паљбе из прилога настали у шуми у месту Дубоко недалеко од Умке, а током увиђаја, у поменутој шуми пронађене су и чауре.
Претрес
Припадници СБПОК УКП су током претреса нашли дуксеве у којима су лажни трговци оружјем били на снимцима француске телевизије, као и њихове мајице, наочаре, пиштоље и друго.
Казна две до 10 година затвора
Против Мирковића и Благојевића поднете су кривичне пријаве због недозвољене производње, држања, ношења и промета оружја и експлозивних материја. Александар М., новинар посредник, саслушан је у својству грађанина, а тужилац Првог основног тужилаштва у Београду тек треба да одлучи да ли ће против њега поднети кривичну пријаву.
Документарни снимци
Репортажа “Франс 2” почиње кадровима пљачке снимљене безбедносним камерама у једном француском казину. Новинар сугерише да се оружје из пљачке налази на око од два сата летом авиона од Париза – у Београду, у Србији.
Иако се помиње да 95 одсто илегалног “ратног наоружања” у Француску стиже са Балкана, наводно кријумчарење приказано је искључиво на примеру Србије.
У репортажи се појављују два ситна криминалца које новинар најављује као трговце оружјем који за 800 евра пристају да маскирани изговоре у камеру оно што француски новинар од њих тражи, док се у позадини види мајица у бојама српске заставе.
Лажни трговци причају и о ценама оружја – један „калашњиков“ кошта између 300 и 400, а на више 250 евра. У филму се види и како екипа одлази у шуму где један од њих пуца, прво појединачно из аутоматске пушке, а затим и рафално. Опис се наставља снимцима београдске аутобуске станице, где новинар Женозоа показује како се оружје скрива у аутобусима или аутомобилима.
