Прочитај ми чланак„Косово и Метохија су саставни део живота сваког православног Србина, као што је сваки Србин нераскидиво везан за Косово и Метохију. То није само територија. То је питање нашег духовног бића.“ (Свети патријарх Павле)
„Александар Вучић је темпирна бомба подметнута под Србију!“
(Указање Светога Саве мојој супрузи Драгици)
„…Он (Александар Вучић)…недуго по Шешељевом одласку у
Хаг дефинитивно је „пристао на сарадњу“…Потпуно је проучен…
Знају све рупе у његовој биографији, аномалије у структури
личности, сексуалне и друге склоности, јаке и слабе тачке…
Оним на шта се обавезао, он је Косово већ предао (још 2005.године)…“
(Бранислав Матић, 1965, пјесник и новинар;
„Нација online“, 28.август 2017.)
„…За Србију је чланство у ЕУ стратешко опредељење и
приоритет спољне политике и то се неће мењати…“
(Borba.me, 15.oктобар 2025.)
„Вучићева молба за Мацута и Брнабић: испуните све што
ЕУ тражи и оно што вам изгледа понижавајуће.“
(Gledaj.rs, 9.oктобар 2025.)
(Александар Вучић)
Дана 15.марта 2026.године, почиње да се примјењује Закон о странцима
лажне државе „Republika e Kosovës“ (у даљем тексту: RK). Захваљујући
Александру Вучићу и његовом режиму, Срби са Косова и Метохије
стављени су пред избор: или да постану држављани RK или да буду
проглашени странцима. Значи, Срби који живе на Косову и Метохији, или
су власници кућа и станова на Космету морају да се интегришу у
„косоварске“ институције и да посједују њихова лична документа, или ће
бити проглашени странцима и протјерани са своје вишемиленијумске
земље.
Од 15.марта они ће моћи да живе на КиМ, путују, користе моторна возила
само ако посједују личну карту, путну исправу, возачку дозволу,
саобраћајну дозволу…
Срби, као страни држављани, моћи ће да бораве на КиМ само ако:
поштују законе RK; имају довољно средстава за издржавање; немају
забрану уласка и боравка; и не представљају пријетњу по безбједност,
јавни ред и јавно здравство. Испуњавање услова ће зависти од тумачења
полиције, а они ће према Србима, више је него јасно, бити рестриктивни.
У случају добијања дозволе за привремени боравак, неопходна је
дозвола за рад.
Одредбе Закона о странцима ће посебно погодити Србе који немају
„косоварска“ документа, али и оне који их имају, а који су запослени у,
једино преосталим, српским институцијама на КиМ (у области здравства
и образовања). Циљ власти RK је њихово потпуно гашење. Значи, у
невољи ће се наћи, како студенти који студирају на Универзитету у
Приштини, са сједиштем у Косовској Митровици, тако и српско
здравствено особље.
За Србе без „косоварских“ личних карата, а који не буду прибавили
прописане дозволе боравка, последице ће бити изрицање новчане казне
и протјеривање или забрана уласка на територију RK. Другим ријечима,
Срби са КиМ налазе се пред новим прогоном односно етничким
чишћењем.
Наведено поступање „косоварских“ власти представља спровођење
споразума између Србије и RK, од 2013. до 2023.године, које је
прихватио Александар Вучић и његов режим.
Тачка 7 Првог бриселског споразума из 2013.године гласи:
„На Косову ће постојати једна полиција под називом Косовска полиција.
Све полицијске јединице на сјеверу Косова биће интегрисане у оквир
Косовске полиције…“
Такође, у Споразуму о путу ка нормализацији односа између Косова и
Србије (Други бриселски споразум), од 27.фебруара 2023.године (који је,
по својој правној природи, споразум између двије независне државе),
предвиђено је:
„Стране ће међусобно развијати нормалне добросусједске односе на
основу једнаких права. Обје стране ће међусобно признати своја
документа и националне симболе, укључујући пасоше, дипломе,
регистарске таблице и царинске печате“ (члан 1)
„Обје стране ће се руководити циљевима и принципима постављеним у
Повељи УН, посебно оних о сувереној једнакости свих држава,
поштовању њихове независности, аутономије и територијалног
интегритета, праву на самоопредјељење, заштити људских права и
недискриминацији.“
„…Србија се неће противити чланству Косова у било којој међународној
организацији.“ (Члан 4)
„…обје стране ће…наставити процес дијалога који води ка ЕУ, који би
требало да доведе до правно обавезујућег споразума о свеобухватној
нормализацији њихових односа…“ (Члан 6)
У његовом Анексу (Мапа пута – Охридски споразум), од 19.марта
2023.године, наведено је:
„Косово и Србија у потпуности се обавезују да ће поштовати све чланове
Споразума и овог Анекса и спровести све своје обавезе које произилазе
из Споразума и овог Анекса експедитивно и у доброј вјери.“
На основу наведених споразума, које је, понављам, прихватио Вучић и
његова власт, на Косову и Метохији, укинуте су српске финансијске
институције, полиција, судство, цивилна заштита, динар као средство
плаћања, поштански саобраћај, уведене су косоварске таблице, мијењају
се називи улица на његовом сјеверу…Престала је српска контрола над
косовском енергетском инфраструктуром. Формирање Заједнице српских
општина (СПО) остало је мртво слово на папиру.
Срби на, дај Боже привремено, окупираном Косову и Метохији изложени
су дуговременом и непрекидном насиљу власти лажне државе RK, уз
спонзорство САД, ЕУ и NATO пакта, у циљу њиховог застрашивања и
изгона, те стварања етнички чисте територије и уједињења са државом
Албанијом. Стално се покрећу монтирани поступци за непостојеће ратне
злочине. За вријеме владавине Вучића више од 40.000 Срба напустило је
КиМ.
САД, В. Британија, Њемачка и NATO пакт су, драстично кршећи
Резолуцију 1244 Савјета безбједности УН, формирали „Војску Косова“,
коју финансирају и обучавају.
Пристајањем на партнерски однос са RK, у преговарачком процесу уз
„посредништво“ ЕУ, Вучићева власт је признала RK, уставно дио
територије Србије, суверени субјекат међународног права и да, у том
својству, може ступати у међународне односе и склапати међународне
споразуме и уговоре?!
Вучићеве власти уцјењују Србе да учествују на неуставним изборима под
окриљем албанских сепаратистичких власти У „влади“ лажне државе RK
, готово деценију, представници Вучићеве „Српске листе“ су били
министри?! А чак је и Игор Симић (члан Предсједништва „Српске
листе“), септембра 2024.године, изјавио да „Срби у покрајини живе у
ситуацији сличној апартхејду“?!
RK „потписала је током протекле деценије, до данашњег дана, чак
33…споразума међудржавног карактера са Републиком Србијом, од којих
је већину потписао режим Александра Вучића, а оно што су потписивали
пре њега, он је лично спроводио у дело, боље и ефикасније од било ког
декларисаног непријатеља ове државе…свака влада САД
(види)…Вучићев режим као „пожељног колаборационисту“…“ (Никола
Влаховић, новинар; „Србин инфо“, 6.март 2023.)
Захваљујући и Вучићевој власти, Србија је дуговремено и плански,
економски (привредно) довођена у потпуну колонијалну зависност од ЕУ,
да би му то био аргумент да европски пут нема алтернативу! Друштвено
богатство се илегалним каналима прелива у корист странаца и особа из
блиског Вучићевог окружења. Све банке у Србији, осим Поштанске
штедионице су у страном власништву!
Како изгледа хронологија Вучићеве издаје Косова и Метохије?
У претходном периоду дужем од деценије узалуд сам преносиo указања
(мојој супрузи Драгици) наших Српско-Руских Светитеља, слава Им и
хвала, као и чињенично утемељене ставове да су западни сатанистички
мегакапиталисти – владари из сјенке (Велики Брат) довели (прецизније,
инсталирали) Александра Вучића, са основним задатком да се Србија
самоампутира, односно да њене власти, постепено и перфидно, признају
лажну државу RK, те да такву Србију уведу у Европску унију и NАТО пакт!
Ово потврђује и „доследна“ и непрекидна Вучићева самоубилачка,
антисрпска и антируска спољна политика, од његовог програмираног
довођења на власт 2012.године до дана данашњег. Он има задатак и да
Србију, постепено и обмањивачки, окреће против Русије, те да је
усмјерава на еуронатовски пут, уз наглашени лажни патриотизам, те
обмањивање и анестезирање српске јавности.
Зато је Вучић непоколебљив на европском путу „без алтернативе“, што
има за последицу одрицање од свете земље Косова и Метохије. Јер,
Србија може постати чланица ЕУ само ако њене власти пристану на
државну дезинтеграцију. Приступање Србије ЕУ и англо-натоизму
подразумијева и одрицање од православља, а тиме и од традиционалних
моралних и породичних вриједности.
Вучићева власт омогућава и да лажна држава RK несметано
функционише у пуном државном капацитету.
У току је, ако се Вучићева власт изборно не смијени, финале реализације
западног плана за „коначно решење српског питања на Балкану“. Да још
једном поновим, његови главни циљеви су:
1)Одвајање средишње српске земље – Косова и Метохије од Србије, које
би се „крунисало“ званичним признањем RK и даљим распарчавањем
Србије.
2) Укидање Републике Српске.
3) Претварање Српске православне цркве (СПЦ) у „Цркву Србије“.
4) Увођење санкција Руској Федерацији (РФ) и прекид политичких,
економских, војних и културно – духовних веза Србије и те државе.
5) Разарање колективног духа и традиционалног морала српског народа,
прије свега, јавним пропагирањем насиља и LGBT+ „вриједности“ међу
дјецом и омладином.
Легитимитет овом плану даје непрестана, дугогодишња, мање или више
прикривена, подршка Вучића и његове власти. Србија је постала велика
„Фарма“, а српска стварност – ријалити!
Признавање независности RК била би само прва фаза у стварању тзв.
велике („природне“) Албаније.
Међународни положај Србије, као стожерне српске државе, јесте
законита и логична последица пресудног, јавног и тајног, дјеловања
политичког превртача, марионете Запада и „подривача Русије“ (Свети
Сава) Александра Вучића, са погубним последицама по Србију и српски
народ у цјелини.
Очито је да Вучић своје личне интересе (опстанак на власти по сваку
цијену и заштиту криминалног породичног, кумовског и пријатељског
бизниса) ставља изнад државних и националних интереса Србије и
српског народа! Зато не треба занемаривати велики уцјењивачки
капацитет Запада, прије свега САД, према њему због криминала у који је
укључен и он и особе из његовог блиског окружења. Значи, Вучићева
везаност за отмичаре КиМ (преко 12 одсто територије Србије) је, не само
политичка и интересна, већ и лично – безбједносна!
Циљ његове политике је био и јесте и да се код Срба изазове осјећај
помирења са губитком КиМ, те осјећај узалудности отпора плановима
Запада за трајно отимање ове српске покрајине.
„ЕУ без алтернативе“ је пут ка дезинтеграцији Србије, која може остати
цјеловита једино уз поштовање Резолуције 1244 СБ УН, чији су једини
гаранти Русија и Кина. Западни, односно NATO безбједносни концепт на
„западном Балкану“ подразумијева интеграцију у тај пакт „велике
Албаније“, унитарне Бих и Србије без КиМ, те да се Балкан политички,
војно – безбједносно и економски интегрише у цјеловиту неолибералну
западну колонију.
Од тзв. првог Бриселског споразума, из 2013.године, па преко
„Преговарачког оквира“ ради приступања Србије ЕУ из 2014.године, те
Вашингтонског споразума из 2020. године, Другог бриселског и Охридског
споразума из 2023.године, Вучићева власт је само раздржављивала
Србију на простору Косова и Метохије.
Преговарачки оквир са ЕУ установљен је са циљем да доведе до
потписивања свеобухватног међудржавног споразума између Србије и
RK, након чега би обје (независне) државе биле примљене у ЕУ. Већ на
почетку преговарачког процеса са ЕУ било је јасно да Србија може
постати чланица ЕУ само без Косова и Метохије. Другим ријечима, да би
постала чланица ЕУ, Србија мора претходно признати независност RK.
Признање те „државе“ и потпуна нормализација односа са њом је
кључна обавеза Србије у процесу евроитеграција!
Другим бриселским и Охридским споразумом, који се засниваjу на тзв.
Шолц – Макроновом плану, а које је Вучић прихватио, предвиђено је
постепено признавање државности RK, све до „формалног споразума о
међусобном признању као предуслову за њихово чланство у ЕУ“.
Надаље, по том плану „Србија неће бити спремна за улазак у ЕУ без
нормализације политичких, правних и дипломатских односа са
Косовом…“ Значи, Србија, уз „посредништво“ ЕУ, мора прихватити другу
албанску творевину на Балкану као посебну државноправну реалност.
Већ су 22, од укупно 27 држава чланица ЕУ признале RK. Власти тих
земаља постојано наглашавају да су одлуке о признању трајне и
непромјенљиве. Тако је, на примјер, Гвидо Вестервеле, њемачки шеф
дипломатије, 27.августа 2010.године, казао да је „независност Косова
реалност и да је географска мапа југоисточне Европе трајно
промијењена“. Такође, девет највећих и најутицајнијих чланица ЕУ
непосредно је учествовало у злочиначкој и монструозној NATO агресији
на СРЈ.. ЕУ = NАТО, који је након агресије на СРЈ окупирао преко 12
одсто територије Србије и тамо самовласно изградио, чак, и војну базу
„Bondsteel“ („Челична веза“).
„Посредништво“ ЕУ било је и јесте системски и непрекидни притисак да
власти Србије пристану на одрицање од КиМ, уз стално Вучићево
попуштање ради „европског пута Србије који нема алтернативу“?! Једном
ријечју, ЕУ није објективан и неутралан посредник, већ спонзор албанске
државолике творевине на простору Косова и Метохије.
Дана 22.јуна 2021.године Вучић је говорио посланицима Народне
скупштине о ситуацији на Косову и Метохији. Тада је, између осталог,
рекао:
„…нећу да…потпишем признање, то ће учинити неко после мене (?!)…
када се бусамо у груди, треба да мислимо о последицама…треба да
сачувамо добре односе са Западом…није време за превелика очекивања
или очекивања која нису у складу са реалношћу која нас окружује…не
треба (нам) замрзнути конфликт на Косову и Метохији, јер ако не дође до
компромисног решења ћемо доћи у ситуацију да неко одмрзне тај
конфликт…“
Одакле је Вучић знао да ће неко послије њега потписати признање RK,
ако му, заједно са западним налогодавцима, постојано, не припрема
терен за то признање?!
Приликом обраћања јавности, 6.маја 2022.године, потврдио је да је
већина грађана против приступања Србије ЕУ и констатовао да „суочени
смо са непримереним притисцима…(и) лицемерјем западног света“, те
да „Србија ће бити под великим притиском Запада да призна Косово, и то
постаје несносно“. Али, и поред тога, казао је да је „порука свима да ће
Србија бити снажније на европском путу?!“
Власти Србије су, 6. децембра 2022.године, прихватиле, антисрпску и
антируску, „Декларацију из Тиране: Самит ЕУ – Западни Балкан“. У њој
се партнери из региона позивају на напредак „ка потпуном усклађивању
са заједничком спољном и безбједносном политиком ЕУ те да
„Заједнички наступ са ЕУ је јасан знак стратешке оријентације
партнера…“ Наглашено је и да „…од обје стране (Београда и Приштине)
очекујемо конкретан напредак као свеобухватном и легално обавезујућем
споразуму о нормализацији њихових односа…“
Вучић је, у новембру 2023.године, на састанку са специјалним
изаслаником ЕУ за „западни Балкан“ Мирославом Лајчаком истакао „да
је Србија спремна на дијалог за поштовање свега потписаног и
договореног“.
Дана 13.септембра 2024.године, Вучић се обратио јавности поводом
катастрофалне ситуације за Србе на КиМ. Најавио је, између осталог,
следеће:
-„…Србија ће прогласити Косово и Метохију подручјем посебне социјалне
заштите…чиме ће бити загарантовано право на финансијску подршку за
незапослене…Тик уз административну линију у насељеним местима
Рудница и Рибарићи, биће отворена Писарница, на којој ће Срби са
севера Косова и Метохије имати приступ остваривању својих права из
домена социјалне заштите и посредством које ће пружати виталне јавне
и административне услуге грађанима…“
– (Биће) успостављено посебно Тужилаштво за процесуирање кривичних
дела против грађана Србије на простору Косова и Метохије…“
– (Биће донесене) „Одлуке о нелегалности свих органа и институција
образованих на територији Косова и Метохије након нелегално
проглашене независности и непостојању њихових аката који су донети
или ће тек бити донети…“
Шта је од овога урађено? Ништа!
Вучићеву непоколебљивост на европском путу „без алтернативе“, те за
одрицање од Косова и Метохије потврђује и његово прихватање
Декларације Самита ЕУ – западни Балкан, који је одржан у Бриселу,
18.децембра 2024.године (уз присуство и Вјосе Османи,
„предсједницом“ RK, као равноправним и пуноправним учесником и
потписником).
И овим политичким актом се „западни Балкан“, са независном RK,
заокружује у политичку, економску, одбрамбено – безбједносну и
медијско – пропагандну колонију ЕУ (и тиме и САД и NATO пакта), а
Русија се, без зазора, третира као највећи непријатељ. У таквој колонији
двије албанске државе би се убрзо ујединиле, а Република Српска била
би укинута.
Наредбодавним тоном наведено је и да „Морају се спровести споразуми
постигнути у оквиру дијалога Београда и Приштине који се води уз
посредовање ЕУ, посебно Споразум о путу ка нормализацији и његов
анекс из 2023.године, који су, „као обавезујући и непромјенљиви,
постали дио поглавља 35 Преговарачког оквира о приступању Србије
ЕУ“.
Оно што Вучић мисли изрекао је Немања Шаровић (министар за
европске интеграције), 25.jула 2025.године:
„Србија је спремна да у спору са Косовом пристане на веома велике
компромисе и жели да у потпуности нормализује односе са Приштином.,
а верује и у способности Европске уније да нађе практична и креативна
решења…Србија (је) спремна да у потпуности учествује у санкцијама
(Русији) када чланство у ЕУ буде на видику, дакле, неколико месеци пре
уласка у ЕУ.“
Да су то Вучићеве мисли доказује чињеница да Шаровић, због ове изјаве,
није претрпио никакве политичке (кадровске) последице.
Европски парламент је 20. октобра 2025.године, усвојио „Резолуцију о
поларизацији и повећаној репресији у Србији, годину дана након
трагедије у Новом Саду“. У њој је, између осталог, наведено да
преговори о приступању ЕУ са Србијом могу напредовати само на основу
пуне усклађености са заједничком спољном и безбједносном политиком
ЕУ и увођења санкција против Русије.
Резолуција представља вид ултиматума Вучићу да уведе рестриктивне
мјере према Русији, уз пријетњу увођења санкција особама из његовог
блиског окружења. Такође, садржај Декларације потврђује да патриотско
залагање за српске државне и националне интересе нема подршку ЕУ.
Да покаже да је и даље, непоколебљиво, на европском путу, Влада
Републике Србије је, 27.јануара 2026.године, донијела одлуку о
оснивању Оперативног тима за процес приступања Србије ЕУ, у чији
састав су ушли министри и други високи државни функционери.
И поред наведеног, Вучић, иако марионета Запада и непријатељ Русије,
још увијек ужива подршку руског државног руководства и поглаварства
Српске православне цркве?!
Шта су решења?
1.Изборна промјена нелегитимне Вучићеве власти патриотско –
демократском влашћу, која би и званичној Русији и архијерејима Српске
православне цркве показала да Вучић има алтернативу.
Вучићева власт је нелегитимна јер не врши власт у општем интересу, већ
ради остваривања, криминалним путем, његовог приватног интереса, као
и у корист његове родбине, кумова, пријатеља и највећих послушника.
Од када је постао предсједник државе Србије, 2017.године, Вучић,
недостојним, свађалачким понашањем, дијели српски народ и постојано
и непоколебљиво, узурпира надлежности Владе. Тиме своју
церемонијалну функцију неуставно проширује и на утврђивање и вођење
унутрашње и спољне политике. Другим ријечима, Вучић је извршио
уставни пуч (удар) у циљу прерасподјеле власти у своју корист унутар
постојећег уставног система. По Уставу, предсједник Републике није
носилац власти: ни законодавне (Народна скупштина), ни извршне
(Влада), ни (независне) судске. Он само изражава јединство Републике
Србије и то је репрезентативна и церемонијална функција.
Међутим, постоји дубоки несклад између Вучићевих уставних овлашћења
и његове стварне моћи – неприкосновеног господара заробљене државе
Србије. Другим ријечима, Вучић је предсједник, законодавац, премијер,
министар, врховни судија, првосвештеник и монополиста на истину!
На сједници Владе од 25.јануара 2026.године, Вучић је „тренирао за
повратак на мјесто премијера“ и, неуставно и незаконито, постројавао
министре.
Описаним поступањем, актуелни предсједник Србије повриједио је више
одредби Устава које се односе на принцип владавине права,
надлежности Народне скупштине, Владе, судства, тужилаштва, слободу
медија…Ово су разлози за престанак његовог мандата разрешењем, али
Уставом прописани поступак, нажалост, није могуће спровести преко
Народне скупштине.
Промјена Вучићевог режима је спасоносна за Србију и васколики српски
народ. Међутим, било би погубно да на власт дође нова euronatovska
гарнитура.
2. Вучић, као премијер и предсједник, због своје антисрпске и
антидржавне политике ( и не само он), испуњава све услове да буде
осуђен за кривична дјела која суштински представљају велеиздају!
Више јавно тужилаштво у Београду овлашћено је и дужно да покрене
кривични поступак против Вучића и других „државника“ Србије због
најмање два, тешка кривична дјела и то: „Признавање капитулације или
окупације“ (члан 306 КЗ) и „Угрожавање територијалне цјелине“ (члан
307 КЗ).
Као „пожељни колаборационисти“, дуговременим противуставним и
противзаконитим радњама, они су признали капитулацију пред NATO
агресорима на СРЈ и легитимисали циљеве агресије, те признали лажну
државу „Republika e Kosovës“ која је резултат окупације Косова и
Метохије. Такође, узурпацијом власти и злоупотребом овлашћења,
дуговремено доприносе отцјепљењу територије КиМ од Србије и
припајање те територије држави Албанији, односно стварању „Велике
Албаније“.
3. Власти Србије, ни под каквим условима, не смију, ни изричито ни
прећутно, признавати независност лажне државе RK. Питање окупираног
Косова и Метохије треба да (до коначне руске побједе у Украјини и над
Западом), остане у стању замрзнутог конфликта у погледу свега онога
што би се међународноправно могло тумачити као признање друге
албанске државе на Балкану. То би само довело да даљег распарчавања
Србије и нестанка Републике Српске.
4. Отказивање учешћа власти Србије у „преговорима“ уз „посредништво“
ЕУ, уз одлучан став да су разговори у вези косметског проблема могући
само под окриљем Савјета безбједности УН.
5. Блиска координација власти Србије и Русије, посебно на плану спољне
политике, те ради формирања економског и војног савеза са том
државом. Геополитичке околности се мијењају у корист Русије, која ће
бити пресудан фактор и остваривања интереса српског народа на
Балкану. Србија може остати цјеловита само у политичком, економском и
војном савезу са Русијом, као (уз Кину) гаранта важења и
непромјенљивости Резолуције 1244 СБ УН.
6. Доношење одлуке Народне скупштине Србије о проглашењу (ратне
или војне) окупације Косова и Метохије, те о проглашењу неуставним и
незаконитим процеса раздржављења Србије на средишњем дијелу своје
територије и предуслов за (када дође вријеме) реинтеграцију КиМ у њен
уставни систем. То би био и показатељ да се Србија не одриче
суверенитета над КиМ.
7.Србија не треба да приступа интегративним иницијативама на
„Западном Балкану“, нити другим регионалним интегралистичким
иницијативама које укључују Албанију и RK, јер нијесу у интересу Србије
и српскога народа. Ово зато што олакшавају функционисање лажне
друге албанске државе на КиМ и реализацију великоалбанског државног
пројекта. Србија мора отежавати, а не олакшавати функционисање RK и
у том циљу неопходно је уводити, гдје код је то могуће, и реципрочне
админстративне и економске мјере.
8. Стварање предуслова за привремени смјештај Срба са КиМ на
простору централне Србије и Војводине, јер ће то услед њиховог
предстојећег прогона бити неопходно.
Одбрана свете српске земље Косова и Метохије у саставу Србије (преко
Русије и Кине у Савјету безбједности УН, а не уз посредништво ЕУ) и
непроцјењивог богатства на њему, вриједна је, чак, и привременог
одрицања грађана Србије (због реално могућих санкција ЕУ према
Србији и, последично, пада БДП-а и животног стандарда грађана).
Легитимни и легални, патриотски студентски протести буде наду, што
доказује и Програм студентске изборне листе, који у поглављу
„Национални интерес“, патриотски дефинише да „међународни положај
(Србије) мора бити подређен интересима државе и грађана. Кључне
вредности на којима ће се будућа спољна политика темељити су
очување суверенитета и територијалног интегритета“.
Такође, у саопштењу Пленума студената Филозофског факултета у
Београду (Србин инфо, 23.октобар 2025.) наводи се:
„…Не смемо заборавити да за тренутну политичку кризу у Србији, због
своје вишегодишње подршке режиму велики део кривице сноси управо
Европска унија. Имајући то у виду, сваки покушај повезивања студената
са Европском унијом за последицу има искључиво стварање раздора и
слабљење нашег покрета, а последично јачање позиција аутократског
режима Александра Вучића.“ ,
Међутим, студентски протести, сами по себи, не могу довести до пада
Вучићевог издајничког и криминалног режима. Формирање патриотско –
демократске власти је нужно и спасоносно. Подсјетимо се да је и
Борислав Пекић говорио и писао: „Нација и демократија да, нација или
демократија не“.
У том циљу, неопходно је формирање јединственог патриотског
политичког субјекта који би чиниле политичке партије, организације,
удружења, студенти и патриотски интелектуалци, освједочене патриоте и
принципијелни критичари Вучићеве власти, који се залажу за останак
КиМ у саставу Србије, те за националне, културне, просветне и
антиаутошовинистичке вриједности и заштиту уставних људских и
колективних права и слобода. Да би успјели у својој патриотској мисији,
неопходна им је (политичка и финансијска) подршка званичне Русије.
Вучић је (уз Мила Ђукановића) највећи издајник у српској историји!
Србија никад неће бити примљена у ЕУ! И након одрицања од Косова и
Метохије, спонзори RK само би наставили њено даље распарчавање!
С вјером у Бога, српско – руске Светитеље и Свету Русију!
