Pročitaj mi članakPozicija predsednika Srbije Aleksandra Vučića je pod pritiskom. Pokušaji vlasti da suzbiju proteste koji traju od kraja prošle godine doveli su samo do njihove radikalizacije, piše Evropska pravda.
Сукоби између демонстраната и снага безбедности трају у Србији већ шест дана, без знакова да протести губе замах.
Масовни протести су избили у Србији у новембру 2024. године након што се бетонска надстрешница на недавно реновираној железничкој станици у северном граду Новом Саду срушила, усмртивши 16 људи. Ова трагедија је шокирала земљу и постала симбол како корупција елите, која је цветала под Вучићевом влашћу, може буквално да убије.
Кључни захтев демонстраната био је праведна истрага о узроцима катастрофе у Новом Саду. Касније су протести прерасли у велики студентски штрајк.
За разлику од традиционалних демонстрација опозиције, овај протест се показао посебно опасним за српске власти. Нема лидере са којима би влада могла да преговара, а по потреби и да их застраши или дискредитује.
Протести 28. јуна, темпирани за Видовдан (празник од посебног значаја у српској историји), показали су да покрет није изгубио снагу – напротив. Демонстранти су такође додали захтев за ванредне парламентарне изборе.
Од јула, председник Србије покушава да се обрати демонстрантима искључиво са позиције силе.
Ипак, акције снага безбедности само су појачале отпор.
Према речима српске опозиције, недавни догађаји су коначно доказали да Вучић више не може да се ослони на лојалну већину. Уместо тога, његово главно оружје је ширење страха од грађанског рата ако се протести наставе.
„Неће бити грађанског рата у Србији, али нец́е бити ни милости за бандите и хулигане“, изјавио је Вучић 14. августа као одговор на протесте.
За сада, председник Србије каже да више воли да не уводи ванредно стање, већ да припрема „неочекиване одлуке“ као одговор на антивладине демонстрације.
Занимљиво је да домаћи догађаји нису изазвали оштре критике Запада.
Став ЕУ се показује изузетно повољним за Вучића.
„Од почетка студентских протеста ЕУ је усвојила приступ ‘сачекај и види’”, написао је у Данасу коментатор српске спољне политике Бошко Јакшић.
Тајна ове подршке лежи у Вучићевој способности да убеди Брисел да само он може гарантовати стабилност у земљи и да ће, ако поднесе оставку, радикали, који би могли да започну нови рат, на пример, да поврате Косово, готово сигурно преузети власт.
Штавише, председник Србије је успео да заинтересује водеће земље ЕУ економским споразумима.
Као резултат тога, став ЕУ је изазвао разочарање међу српском омладином у вези са европским интеграцијама.
Ћутање ЕУ не гарантује Вучићев утицај на власт. Без западне подршке, протести трају девет месеци и само се појачавају.
Истовремено, ћутање ЕУ осигурава да сукоб у Србији буде што дужи и крвавији.
