Pročitaj mi članakGotovo deset meseci od pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je živote izgbulo 16 osoba, vlast počinje da kreira narativ kako je to sve bila „planirana diverzija“ i da je nadstrešnica srušena kao početak „obojene revolucije“.
Ова верзија догађаја спорадично се провлачила по провладиним медијима и нико од представника власти се није усуђивао да лично тврди како је трагедија у Новом Саду била диверзија.
Онда је председница Скупштине Ана Брнабић за телевизију Пинк изјавила следеће:
„Не мислим да је надстрешница пала сама од себе, нити да је био несрећни случај, трагедија, или било какав производ неких несавесних радњи у том смислу, мислим да је била планирана диверзија“
Овако је једна од најистакнутијих представница власти стала иза, доказима непоткрепљеног, наратива који је већ неко време подгреван у медијима наклоњеним власти.
Инжињер геологије Зоран Ђајић који је међу првима указивао на неправилности приликом реконструкције Железничке станице у Новом Саду, каже за Данас да тврдња председнице Ане Брнабић, према којој је пад надстрешнице у Новом Саду био саботажа и повод за покретање „обојене револуције“, превазилази границе разумног.
„Трагично је што особа која износи такве тврдње обавља једну од кључних државних функција. То показује у каквом су стању друштво и институције. Уместо да се бавимо разјашњавањем узрока несреће и одговорношћу, ми се суочавамо са апсурдним интерпретацијама које су вредне стручне анализе на медицинским симпозијумима“, каже Ђајић.
Оћењује да власт прибегава „најбесмисленијим објашњењима“ како би задржала легитимитет, иако је, како каже, народ већ показао да је не прихвата.
Сматра и да актуелна власт „нема више никакав ослонац“, те да ће се у наредним недељама интензивирати притисак грађана.
„Не знам шта још може да им падне на памет да би покушали да код народа створе утисак да они још увек имају било какав легитимитет у власти. Само је питање на који начин ћемо им то показати, а ја сам убеђен да ће септембар бити довољно врео“, каже Ђајић.
На питање колико може бити опасно уколико власт преко медија и таблоида покуша да представи тврдње о паду надстрешнице као званичну истину, геолог Зоран Ђајић одговара да такав сценарио сматра немогућим.
„У Србији данас деведесет одсто грађана више не верује ниједној речи коју објављују њихови таблоиди и телевизије. Људи знају да је реч о лажима и нема шансе да неко нормалан поверује у такве глупости. За два дана ово више нико неће ни помињати, јер је пракса власти да после сваке афере за три дана измисле нову тему како би се заборавила претходна“, наводи Ђајић.
Адвокат из Новог Сада Владимир Бељански оцењује да је пласирање оваквих наратива искључиво политичка процена власти, која верује да таквим тврдњама може да придобије политичке поене и изазове додатно узнемирење међу грађанима, иако му, како каже, није јасно зашто би им таква стратегија била потребна.
„На тај начин заправо поново је извршена власт иде супротно од онога што ради правосуђе и меша се директно у његов рад, јер до сада нисам видео било какве доказе које би подкрепили такву тврдњу Ане Брнабић“, каже Бељански.
Он истиче да, уколико уопште постоје било какви докази за тврдње о саботажи, надлежни су у обавези да их доставе тужилаштву и објасне на основу чега износе такве наводе, мада он лично сумња да такви докази постоје.
„У супротном, може се сматрати да врши утицај на кривични поступак, а то је недозвољено, може да представља кривично дело. Тренутно је немогуће предвидети шта правосуђе у овом тренутку може да уради и шта се може очекивати у оквиру било ког судског поступка, с обзиром на то да је правосуђе изашло из оквира у којима је радило годинама раније, када је било могуће макар у извесној мери претпоставити како ће се одређени поступак окончати. Сада је утицај извршне власти и жеља да утичу на правосуђе изузетно јак и повећан преко сваке дозвољене границе“, каже Бељански.
Новинар Бранко Чечен оцењује да најновији наратив власти о наводној саботажи и диверзији приликом пада надстрешнице представља „ново бунило“, које, како каже, може да се посматра из више углова.
„Први и најопаснији јесте тај да диверзија има починиоце, који су онда терористи одговорни за смрт 16 особа – и у том случају лов на вештице може да почне. Већ се тужиоци гађају запањујућим кривичним делима за особе које су потпуно невине, или одговорне за минорне прекршаје у склопу грађанске непослушности“, истиче Чечен.
Други угао, додаје он, односи се на политички контекст и рејтинге власти.
„Рејтинзи СНС-а и Александра Вучића постали су математички израз колективног презира према њиховом понижавању и злостављању Србије. За избегавање избора евентуалним увођењем ванредног стања – тероризам звучи као добар изговор“, наводи Чечен.
Трећи, како каже, говори о самом начину размишљања власти. „За њих је свет корупције и закона џунгле нормалан и они још увек не могу да верују да је Србија устала против њиховог прасећег раја за богате и бахате. То да им је неко срушио надстрешницу само да би срушио и њих са власти њима је савршено логично, зато што они сами не би презали од тако нечега за своје потребе“, оцењује Чечен.
Он додаје да власт очајнички тражи начин да избегне одговорност за трагедију.
„Та надстрешница је под лупом свих медија, тужилаца, полиције, БИА и грађана већ девет месеци. Сам режим је очајнички тражио неко објашњење које би их ослободило одговорности сваког од ових 292 дана од када се тај ужас догодио. Па како, мајку му, нико до сада да пронађе макар и трунку индиције да је то била нека диверзија?“ пита Чечен.
Према његовим речима, у стручним круговима и јавности јасно је да су разлози за урушавање надстрешнице грађевински, а одговорност правно одређена.
„Зашто је надстрешница пала потпуно је грађевински јасно, као што је и правно јасно ко је одговоран. Нема фризерке, радника, инжењера или наставника физичког у Србији, па чак ни присталице СНС-а, а да не знају довољно о томе“, закључује Чечен.
