Миличино тело је, по налогу Вишег јавног тужилаштва, преузео нишки Завод за судску медицину како би се утврдио прецизан узрок смрти, с обзиром на то да приликом увиђаја нису уочене спољне повреде које би указивале да је девојка жртва кривичног дела. Обдукција је урађена по хитном поступку и утврђено је да ништа не указује да је њена смрт наступила насилним путем.
„На телу девојке нема никаквих повреда које би се могле повезати са наступањем смртног исхода. Све указује да је преминула услед исцрпљености и хладноће. Такође, према стању тела може се закључити да је смрт наступила убрзо после пријаве њеног нестанка“, наводе извори упознати са случајем.
На овај начин искључене су сумње да је Милица жртва кривичног дела. Њена породица и људи који су били укључени у потрагу изразили су сумњу да је могла да препешачи око седам километара до места где је пронађена, с обзиром на временске прилике, као и околност да је била слабог здравља због заосталог развоја и слабовидости. Међутим, истрага није потврдила ове сумње, а камере које су регистровале њено кретање након нестанка потврдиле су да се кретала у правцу подручја где ће после седам дана бити пронађено њено тело.
Милица је живела у веома тешким условима са родитељима и четворо браће и сестара, у трошној кући без елементарног комфора. Издржавали су се од повремених послова које је обављао њен отац, а по тврдњама родбине, Милица није имала ни личну карту, што би јој омогућило да оствари право на социјална давања.
На дан нестанка, са оцем и братом посетила је комшију Славољуба Тодоровића, који их је годинама помагао, саосећајући са њиховим тешким животом. Отац и брат су отишли раније, док је Милица остала код Славољуба на ручку, па је полиција њега првог испитала, а телефон му је одузет ради вештачења. Међутим, утврђено је да је Тодоровић говорио истину када је казао да ју је испратио до капије и да је од тада није видео.
Током опсежне потраге, у којој је учествовало стотинак полицајаца, ловци и мештани, претражено је село и околина у радијусу од неколико километара, али без резултата. Нико није претпостављао да је девојка могла да оде чак седам километара од Балајинца, што је био разлог да буде пронађена тек недељу дана након нестанка.
Тодоровић је са тугом примио вест о трагичном исходу потраге у којој је и сам учествовао.
„Најтеже ми је што сам ја из моје куће изашао пре него што се изгубила, то ми не даје мира. Читаву ноћ нисам спавао. Немам објашњење како је доспела тамо где је нађена мртва, нити зашто је, уместо да оде кући, скренула ка селу Батушинац, па се онда изгубила. Она је стално долазила код мене, живимо у близини, и увек је без проблема одлазила кући. Можда ју је заслепео снег, јер је била слабовида, па је уместо да скрене десно ка кући, отишла у супротном правцу. Тачно је да је имала здравствене проблеме, јер је заостала у развоју и веома лоше је видела. Нигде није ишла сама, осим до моје куће, ту до реке да скупи дрва и до оближње продавнице. Док јој је мајка била бољег здравља, одлазиле су у село Малошиште, али Милица никада не би сама кренула тако далеко. Није имала другарице изван села, да би, рецимо, то био разлог што је отишла ка Батушинцу“, казао је он.
Милица ће бити сахрањена данас у 13 часова на гробљу у Балајнцу.
