Кад сте тако храбри, зашто сте у сваком месту окружени својима? Кад сте тако неустрашиви, зашто не ушетате међу грађане, већ свако гостовање обојите филтрирањем публике? Кад сте тако сигурни у своју победу, зашто све чешће заплићете језиком

Браво за вас! Укинули сте све најзначајније културне манифестације. Уметницима и љубитељима уметности покидали сте везе са светом. Искалили сте свој бес, над нечим, с чим благе везе немате. Зашто вам смета уметност? Сад сте кренули и са забранама изражавања политичког става. Најпре глумцима Народног позоришта, па ћете вероватно и другима. Очекујем да догурате и до наших кућних савета. Најопасније је, кад се комшије састану и почну да трачају. Фотеља на Андрићевом венцу чува се – кад се грађанима зачепе уста. Тако то раде људи попут вас – који и у сопственој сенци – виде свог непријатеља.

Чега се бојите, кад се хвалите како вам народ верује? Чега се бојите, ако су вам људи наклоњени, као што кажете? Ви у ствари, дриблате грађане. Ви их перфидно лажете. Најпре направите фрку, па их онда магично спасите. Јефтина тактика, баш као и ваша јефтина политика. Стога, није искључено, да глумце из Народног ви амнестирате. Да ви укинете уредбу коју је ваша свита, по вашем налогу прописала. Ти заокрети личе на вас. Посебно зато, што су глумци ваша болна тачка. Оних неколико вама верних, оних с ваше стране – радо бисте ченчирали за ове са супротне. И зато их кажњавате. Неће милом, али хоће силом – то вам је логика. Баш сте се прославили и ви и ваши политички комесари… Све мој до мојега. Нигде поштеног ни часног имена. Наметнутим постављањем управе у којој је и некадашњи командант паравојних снага у рату из деведесетих, покушавате да унизите Национални театар. Али његови чланови то не дају. Јер, Народно је народно – није ваше.

Чега се бојите, кад се хвалите како вам народ верује? Чега се бојите, ако су вам људи наклоњени, као што кажете? Ви у ствари, дриблате грађане. Ви их перфидно лажете. Најпре направите фрку, па их онда магично спасите. Јефтина тактика, баш као и ваша јефтина политика

Шта ће вама наклоност било чија, кад изјављујете како сте победник – све кад вас скупим, све блокадере, не можете да ме победите, јер не можете да радите, колико ја могу да радим. Тачно је. Такве гадурије које ви смишљате, тешко да би ико нормалан могао да смисли, а камоли да уради. Па настављате са самохвалисањем – народ уме да препозна и труд и емоцију и борбу и жељу некога да прими ударце и на своја плећа… а не да се скрива као миш, пуштајући да сви други буду криви уместо њега. Тачно је и то. Има таквог народа, који вам верује. Али, народ нису само они који вам се диве, вичући из гласа Ацо Србине. Народ су и они који то не чине. Народ су и они који на ваше шарене лаже не наседају. Народ су и они који уместо човека препуног емоција – виде ходајућу санту леда. Народ си и они који капирају, да се као миш – ви скривате – проширујући у недоглед, тај несрећни Ћациленд. Докажите, да вас није страх од сопственог народа. Размонтирајте шаторе и вратите становнике тог дела града, у њихово природно станиште. Тамо, одакле сте их довели, под плаштом студената који би да уче. Преучили су, ако мене питате…

Кад сте тако храбри, зашто сте у сваком месту окружени својима? Кад сте тако неустрашиви, зашто не ушетате међу грађане, већ свако гостовање обојите филтрирањем публике? Кад сте тако сигурни у своју победу, зашто све чешће заплићете језиком, не знајући шта да кажете? И зашто се поштапате речима људи са супротне стране? Притом, те речи погрешно тумачите, па их објављујете на својим медијима – као ударне. Шта је вас брига шта наши пишу нашима? Шта је вас брига шта наши замерају нашима? Шта је вас брига зашто то јавно раде?

Недавно се професор Стеван Филиповић обратио студентима и ви сте то једва дочекали. Зашто? Није се вама обратио… Кад већ изјављујете да вас студенти не занимају, зашто се радујете кад им професор јавно одржи лекцију? И то ону – коју ви не капирате? Боље завирите у своје двориште и погледајте шта ваши раде. Неки вам беже, неки вас издају. Неки, само што нису, ал’ спремни су… Филиповић студенте није издао, а није се ни вама приклонио… Само сте показали своју несигурност. Човек с наше стране, постао је сламка за коју се хватате… Не морамо ми само да хвалимо једни друге, као што ви то чините. С прљавим играчима, ми играмо чисто. Маните се зато Филиповића. Ваше тумачење његовог текста, ваш је промашај. Покријте се ушима и ћутите. Тад вам је памет најизражајнија.

Овакви какви сте, најбоље је да народу делите рецепте… Рецимо, како да преживе под вашом влашћу – да што више шикају, а да остану трезни – у овој пропалој земљи. У земљи коју ви водите у суноврат. Објаснили сте то стручно новинарки… И опет с висине, без персирања – кад ти се учини да си мало више попила, слободно пресеци шампањем, онда можеш још да пијеш. Чудно вас је погледала. Како ви то све знате?, упитала је потом радознало. Зато што волим да пијем, није то тајна, што не значи да си пијан ако волиш да попијеш – одговорили сте девојци, која је била баш упорна, да јој све потанко објасните. Добро, него сва та вина, све те марке, како сте тако потковани кад је пиће у питању?, инсистирала је да јој испричате у детаље тајну вашег познавања алкохола. Тридесет година пијем – одговорили сте кратко.

Само пијан може да ради ово што ви радите. Да уништавате националне споменике. Да затварате универзитете, попут оног у Новом Пазару. Да расељавате децу из Пете београдске,. Да кажњавате интелектуалце, а негујете криминалце. Да уздижете лопове, а понижавате докторе. Да пљујете судије, тужиоце и адвокате…

Таман толико колико се бавите политиком. Толико година пијете. Види се. Јер само пијан може да ради ово што ви радите. Од оног најбаналнијег – да злоупотребљавате и изврћете туђе речи… Па до најскараднијег – да без одобрења рушите шта вам се прохте. Да уништавате националне споменике. Да затварате универзитете, попут оног у Новом Пазару. Да просипате идеологију са фудбалских стадиона, на којима сте се школовали, како сами кажете. Да патите од ја-па-ја, а да се од тога не лечите, већ да народ разбољевате. Да расељавате децу из Пете београдске, по неусловним основним школама. И све због жене која је и дронка и директорка – зависи у које доба дана и шта јој се више допада… Да уништавате престижну гимназију из које су изашли силни и часни умови, па и ваш мали купљени министар и ваша велика купљена премијерка. Да градите зграде које се због уштеде материјала и незнања оних који то раде – руше и убијају људе, а ви их не осуђујете. Да кажњавате интелектуалце, а негујете криминалце. Да уздижете лопове, а понижавате докторе. Да пљујете судије, тужиоце и адвокате… И све у жељи да све заграбите том својом алавом шапом. Да будете и кадија и судија.

Е, па не може.

Извор: radar.nova.rs

Ознаке: ћациленд, Александар Вучић