Pročitaj mi članakZa neki dan, eto nam ponovo teme o sankcijama i sudbini NIS-a. Približava se 27. jun kad ističe dvomesečni moratorijum na sankcije domaćoj naftnoj kompaniji u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma.
Чини се као да се ништа није применило од априла. Али изгледа само за неупућене. У јавности се од јануара шпекулисало с разним варијантама шта урадити с руским већинским власништвом у НИС-у које је узрок санкција америчког Министарства финансија. Спомињало се од тада неколико опција – национализација, продаја (виђени су разних купци), стечај…
А онда је, према два кредибилна извора, руски председник открио још једну занимљиву опцију. Он је позвао у Москву српског колегу на прославу Дана победе над фашизмом 9. маја и у разговору у четири ока обавестио га о интригантном плану о чијој је садржини добио поверљиве податке од својих служби из Београда. Службе су обавестиле председника Русије да су тај план осмислили један високопозиционирани српски званичник и његов блиски рођак са циљем да преузму (купе) већински руски удео у НИС-у.
Руски председник упознао је српског госта да је у тај план преузимања руског удела у НИС-у укључен (сагласио се) дипломатски представник једне стране државе, да је помоћ за фингирано покриће целе операције понудила једна европска држава, пријатељски настројена према Србији, и да је прећутна сагласност стигла и из појединих кругова српске опозиције.
Руски председник је тог 9. маја у разговору у четири ока с председником Србије још једном децидирано поновио да Русија не намерава да продаје свој удео у НИС-у. Истовремено, српска страна упозорена је да се не игра ватром па су јој тим поводом предочене могуће последице (готово у виду ултимативних захтева) уколико се посао око непријатељског преузимања настави.
Да би показао колико је озбиљан, руски председник није одобрио Београду нови десетогодишњи гасни аранжман него је на четири месеца (до краја септембра) продужио важење старог гасног аранжмана са Србијом (рок истекао 31. маја) под постојећим условима док се не испреговарају услови испоруке и плаћања према новом десетогодишњем уговору. Дотле руски председник треба да се увери да ли је српска страна озбиљно схватила упозорење о обустављању плана за преузимање НИС-а.
Био је то врућ руски шамар пријатељима из Београда, а њима је на образу остала порука „даље руке од НИС-а“. Српском председнику преостало је само да изрази очекивање како ће Русија у новом аранжману (макар и на три године, како рече директор Србијагаса) наставити под истим повољним, ценовним и количинским, условима да продаје гас Србији. После оваквог фијаска у Москви, аналитичари у Београду приметили су да вероватно постоје политички и економски разлози због којих Србија није добила дугорочни уговор.
Недуго по повратку српског председника у земљу, Москва је као друго упозорење поново спиновала причу о снабдевању Украјине оружјем из Србије. То је изазвало велику позорност европских и регионалних политичких кругова. Реакција Москве била је врло оштра иако је вест већ раније објављена и коришћена.
Руска обавештајна служба објавила је да „српска војна индустрија покушава да пуца Русији у леђа“ извозом муниције Украјини упркос томе што се Србија декларисала као војно неутрална. А српска страна, стављена на нове муке, немушто се и овог пута бранила.
Месец дана после московског одржан је и београдски састанак чији је предмет разговора био Нафтна индустрија Србије. О тој теми разговарали су српски премијер Ђуро Мацут и ?ирил Тјурдењев, генерални директор НИС-а.
Тема разговора је, према штуром саопштењу, била стандардна и уобичајена – „актуелна енергетска ситуација и стабилност снабдевања сировом нафтом и нафтним дериватима“. Али, само једна цитирана реченица премијера Мацута открила је интргинантну позадину и драматичност сусрета. У саопштењу из премијеровог кабинета потенцирана је Мацутова реченица: „Држава (Србија, прим.нов.) неће предузимати никакве кораке у вези Нафтне индустрије Србије без сагласности руских партнера“. Дакле, „никакве кораке“. Не само кораке у алтернативним правцима снабдевања и набавци гаса него „никакве кораке“, укључујући и амбиције о „својинској трансформацији“ руског удела у НИС-у. И дала часну реч да ништа неће радити без сагласности Москве, односно руског председника.
Индикативно је да је тако важна тема спуштена, што се тиче саговорника, за степеницу ниже – на премијера и директора НИС-а. С обзиром на значај теме било би логичније да су о непредузимању никаквих корака у вези НИС-а без сагласности руских партнера разговарали српски председник и руски амбасадор у Београду.
Али, изгледа да некоме није било стало да јавност почне да пропитује какви би то могли бити сумњиви кораци српске стране.
Значи ли премијерова покајничка изјава да је српска страна озбиљно схватила ултиматум од 9. маја и да обуставља сваку активност па и помисао на сваки покушај Србије да, самостално (или уз дипломатску и пријатељску логистику), буразерски и ванинституционално, реши питање руског власничког удела у Нафтној индустрији Србије?
Читајући између редова наслућује се да је састанком Мацута и Тјурдењев дефинитивно покопана једна од опција за преузимање НИС-а. Ако је тако, то онда значи да 27. јун као Д-Даy остаје да виси над главом српске нафтне компаније и чини тржиште и потрошаче и даље нервозним. НИС остаје запаљив проблем за који Србија нема адекватну противпожарну стратегију.
Судбина НИС-а потпуно је неизвесна и даље је у рукама непредвидивог и хировитог америчког председника чији односи са властима у Београду не изгледају више тако бајковити. Нарочито после фијаска туристичког боравка српског политичког врха на Флориди и неугодне корупционашке афере с бившим Генералштабом у центру Београда.
