Iako je stečaj u zdravstvenom centru koji su osnovali Milica Đurđić i Džihan Abazović oglašen 2023, ova bolnica je sa delimično izmenjenim menadžmentom i pod indirektnim patronatom Alta banke nastavila da radi sa istom opremom, istim osobljem i u istom prostoru, u kuli West 65, ali pod drugim imenom – Avala.

Баш као што политичари у Србији, макар и „смртно рањени“ каквом афером, не падају са позиција, већ са којим пером мање настављају да лете са једне на другу функцију, на исти начин и фирме њихових кумова, пријатеља и партнера напредују чак и када банкротирају. Такав је случај и са некадашњом болницом BioCell коју је 2022. године у Београду покренула компанија Vincula Biotech Group (у блокади) коју са формалне позиције надзире Милица Ђурђић, брачна партнерка Ане Брнабић, са Џиханом Абазовићем, братом црногорског политичара Дритана Абазовића.

Иако је стечај у болници BioCell оглашен 2023 године, ова болница, са делимично измењеним менаџментом, под индиректним патронатом Алта банке, наставила је да ради са истом опремом, истим особљем и у истом простору у кули Wест 65, али под другим именом – општа болница Авала.

Хајдучија и поуздан стечајни управник

Хајдучија је најчешће помињана реч када саговорници Радара описују начин на који је после оглашавања стечаја у болници BioCell, медицинска опрема која се у том тренутку нашла у болници, оглашена за стечајну масу иако је њен власник српски огранак реномиране европске компаније Драгер. Према поузданим информацијама Радара и неке друге велике светске компаније остале су на сличан начин без своје технологије, коју су уступили BioCell-у када је почео са радом у пословном простору куле Wест 65, наменски грађеном за потребе здравственог центра.

BioCell је отишао у стечај октобра 2023. године, а за стечајног управника постављена је искусна управница Андријана Живановић, која тренутно руководи са седам активних стечајних поступака. Међу онима који су већ окончани под њеним руковођењем су они који су привукли доста медијске пажње, попут стечајних поступака у компанијама Станком, Грмеч, Браћа Карић, или Телефонија. Радар није успео да ступи у контакт са стечајном управницом Андријаном Живановић, али је Зејнепа Џановић, један од стручних сарадника ангажованих у поступку стечаја BioCell, у кратком разговору објаснила да једино суд има право да обезбеђује информације о стечајном поступку:

„Нико, па ни Андријана Живановић која је стечајни управник, нема право да даје било какве информације, већ их може доставити само надлежни суд. Постоји Закон о стечајном поступку и по њему се ради.“

Занимљиво је да је поред болнице BioCell, Андријана Живановић која иначе у свом власништву има вредне некретнине на Дедињу, недавно именована за стечајног управника у још једном поступку који је према свом дужника 10. јула ове године покренула управо Алта банка – предузећу Маxидом.

Сама Алта банка не само што је кредитирала рад болнице и њен је највећи поверилац, већ је према сазнањима Радара, главни стуб на коме се данас држи овај здравствени центар. Наиме, оснивач је мало позната фирма Долдер Гроуп из Земуна, чији је први власник био Владан Вуковић, близак сарадник Давора Мацуре, власника Алта банке.

Власничка структура

Поред Абазовића и Ђурђићеве који су, истичу то наши саговорници, обоје угледни стручњаци у својим областима медицине, ова болница је окупила нека од најзвучнијих имена српске медицине, међу којима и проф. др Александра Љубића. Љубић, који није желео да говори за Радар о случају BioCell, био је укључен у власничку структуру ове болнице, а тренутно против ње води парницу пред судом.

Директор болнице Авала данас је Бранко Крајновић који је био директор BioCell-а уочи стечаја, августа 2023. Власнички удео у Авали данас има и потпуковник Огњен Гудељ, један од најбољих кардиолога које је дала Војномедицинска академија у Београду, а који је често умео и јавно да изнесе огорчење због стања у које је доспела некада престижна ВМА.

Али имена и знање стоје у оштром нескладу са начином на који се у овом случају третирају компаније које у свету медицинске опреме значе нешто на глобалном нивоу, а свакако и у Србији. Компанија Драгер има дугу традицију рада у Београду, а учествовала је у изградњи ВМА.

Абазовићев дуг

Челни људи ових фирми имају великих проблема да својим надређенима објасне шта се заправо догодило са њиховом опремом коју у појединим случајевима само они производе, и како је могуће да друга страна са којом имају уговор одлучи да игнорише своје обавезе. А управо том логиком опрема компаније Драгер биће изнесена на аукцијску продају 13. августа, на којој ће бити понуђена на продају по почетној цени од 70 одсто процењене вредности. Уколико се не јави адекватан купац, аукција ће се поновити али ће цена бити спуштена на 50 процената.

Извори Радара указују да је индикативно да када је Драгер закључивао уговор о залози са посредничком фирмом Б.Л.А, чији је сувласник Џихан Абазовић (а која је данас такође у блокади), менаџмент ове компаније био је зачуђен Драгеровим захтевом да се над опремом стави залога до исплаћивања пуне цене, упркос чињеници да су плате запослених у болници износиле и до 20.000 евра.

Од испоруке и уградње опреме коју су чинили пацијент-монитори, респиратори, операционе лампе, апарати за анестезију, кисеоничку терапију, и инкубатори, фирма чији је сувласник Абазовић, платила је само око 20 одсто вредности и прву траншу дуга, да би потом исплате потпуно стале.

„Укупан уговор је био на 36.389.243 динара за испоручену и инсталирану медицинску опрему. БЛА је платила авансно 10,5 милиона динара а потом су уплате стале“, говори Благоје Ковачевић, један од правних заступника компаније Драгер у Београду. „Након тога ми долазимо до тога да морамо да обезбедимо потраживање и стога закључујемо уговор о залози над целокупном опремом и уписујемо је у Агенцији за привредне регистре. Тај уговор о залози су поред купца – компаније Б.Л.А потписали и представници опште болнице BioCell јер је та опрема у тренутку закључења већ била уграђена и предата на коришћење, тако да су дефинитивно били упознати са чињеницом да је Драгер њен власник.“

На документу о залози у који је Радар имао увид, стоји потпис и доктора Милана Чутурила, који је у једном периоду био директор и у BioCell и у Авали. Саговорник Радара истиче да је једном од клаузула уговора било предвиђено да уколико компанија Б.Л.А до јула 2023 године не исплати пун износ цене испоручене опреме, мора у року од две недеље да обезбеди произвођачу мирну државину над истом опремом. Пошто потраживање није исплаћено, правни заступници компаније Драгер у Србији покренули су предлог за извршење ради одузимања и предаје предмета заложног права.

„Ми достављамо уговор, као и извод из Агенције за привредне регистре у коме је таксативно наведена сва опрема, а Привредни суд доноси решење о извршењу по нашем предлогу. Именовали смо извршитеља Александра Вуловића, који на основу решења суда доноси закључак да ће се 13. 11. 2023. обавити попис и процена ствари пре преузимања. Наш клијент био је у обавези да обезбеди читаву логистику, дакле, камионе, људе за утовар, што је наравно и учињено“, истиче Благоје Ковачевић.

Ново правно лице без обавеза

Ипак показало се да тог дана није било довољно бити на правој адреси и са адекватним закључком, јер је тамо, у истом пословном простору, већ постојала „нека друга болница“:

„У извештају извршитеља наводи се да на тој адреси болница BioCell не постоји, и да је ту сада општа болница Авала, а њени заступници изјавили су да је у питању ново правно лице, које нема везе са обавезама BioCell-а. Постоје индиције да се ради о истим власницима, али ми то немамо у списима, нити као доказ. Надаље, болница Авала обавестила нас је да предметна опрема није код њих и да стога не могу да је предају, а за то време покренут је стечајни поступак над болницом BioCell.“

Ковачевић истиче да заложни повериоци не пријављују потраживање, јер су га већ обезбедили, а уместо тога само обавештавају суд да постоји заложно право над предметним стварима.

„Ми немамо потраживање према BioCell-у, већ према компанији Б.ЛА, али не знамо ко сада располаже том опремом. Последња информација коју имамо је да су ствари код BioCell-а, односно на адреси на којој су уграђене. Као заложни повериоци ми ћемо имати могућност да се намиримо само од вредности за коју се продаје та опрема која је заложена. Тржишна цена која је дата је већ снижена на 22 милиона динара.“

Извори Радара сведоче да је постојало много начина да компаније које су на овај начин остале без своје опреме буду убедљивије у свом наступу, али да се и даље уздржавају, макар док се не установи чијом су вољом догађаји добили садашњи епилог. А један од њих је да Авали ниједан произвођач данас не испоручује опрему без стопроцентног аванса, а да болница функционише захваљујући, између осталог, и субвенцијама државе за вантелесну оплодњу.

До тада ствари ће у српском бизнису, бар када је реч о подухватима љубимаца власти, и даље функционисати онако како је тај феномен стиховима овековечио фронтмен Азре Бранимир Штулић: кад мртви фазани лете, а ни један не пада.

Oznake: Ana Brnabić, BioCell, Džihan Abazović, Milica Đurđić, stečaj