Тужилаштво у Милану није завршило истрагу о „сарајевском сафарију“ у предвиђеном року, до краја јуна. Александар Вучић, његова мама Ангелина, Михаел Мертенс и Драган Ј. Вучићевић су то прогласили „победом истине“. Међутим, истина је да ће се истрага наставити и то у сарадњи са Евроџастом. Наставиће се и примена „Ванредних мера“, правног механизма који Сједињене Америчке Државе користе за увођење санкција и замрзавање имовине појединцима и групама које „угрожавају мир, стабилност и демократски напредак у региону“. Осим могуће оптужнице за сафари и америчких санкција, Вучић је уплашен резултатима истраживања у пројекту WеБалкан, који показују драматичан пад његовог рејтинга. Вучић је одавно криминализовао своју породицу, а сада је максимално користи у политичке сврхе. Зато је као предизборну паролу наметнуо „Србија, једна породица“. На изборима ће се уверити да Србија не припада једној, његовог породици, већ и милионима њихових жртава. Мама може да плаче колико хоће, сузама неће зауставити пад СНС ОКГ са власти.
Пише: Предраг Поповић
Кад год му пригусти, Александар Вучић примени манипулативну стратегију, коју је Жарко Роје описао још пре седамдесетак година у стиховима: „Била мама Кукунка, био тата Таранта, имали су малога Јују. Једном су се шетали крај дубоке ријеке Нил, гдје је био велик’ крокодил. Искочио крокодил из дубоке ријеке Нил, ухватио малога Јују. Плаче мама Кукунка, плаче тата Таранта“…
И мама Ангелина Кукунка плаче над судбином свог Александра Јујуа, на кога скачу домаћи и страни крокодили. Међу стотинама разлога за страх и очајање, Ангелина је цео јун преплакала због најављеног подизања оптужнице за „сафари у Сарајеву“, која ће обухватити и њеног старијег сина. О њеним сузама детаљно су извештавали пропагандни билтени напредњачког картела, који су преносили њене емотивне исповести.
– Многе ноћи сам пробдела откако су се те бесмислене оптужбе појавиле. Ноћима сам се молила Богу да истина изађе на видело. Мени како је било, само ја знам. За сваку мајку би то било страшно. Ја сам то тешко, баш тешко проживела. Видите, знам свог сина. Знам какав је, знам колико воли људе и колико се бори за мир и да нико не страда. И онда тако нешто да се појави, таква измишљотина. Има ли ичег светог онима који не презају ни од оваквих болесних конструкција – рекла је Ангелина Вучић, све са „кнедлом у грлу“, како је истакао блатоид Српски телеграф.
Болесне конструкције је надоградио њен син Александар Јују, који је на Пинку кукао што „није успео да заштити никога у својој породици“.
– Са мајком сам разговарао… Стара бака, она рида, не може да заустави сузе. Гледала је шта ми све раде. Казала ми је да ће, чим прође пост, први пут да угаси кандило после годину и по дана – рекао је Вучић, тужан због мука кроз које пролази његова мама, али и радостан што је „истина победила“, па је „италијански суд обуставио истрагу“ у случају „Сарајево сафари“.
Наравно, Вучић је и то слагао. Агенција Ројтерс је објавила вест у којој се истиче да „италијанско тужилаштво, које истражује наводе о такозваном снајперском туризму у Сарајеву током рата у бившој Југославији 1990-их година неће затражити од суда да у јуну покрене поступак против осумњичених“.
Анонимни извор је изјавио да „у овом тренутку тужиоци не би могли да затраже да било ко од осумњичених буде изведен пред суд“. На то се надовезао Вучићев абонент Михаел Мартенс, дописник немачког дневног листа Франкфуртер алгемајне цајтунг, који је на друштвеној мрежи X написао: „Изненађење! Изненађење! Ројтерс извештава да тужилаштво у Италији ‘тренутно’ нема довољно доказа да покрене суђење о наводном ‘сарајевском сафарију (богати туристи убијају људе забаве ради). Наравно да нема. Читава прича је лоша шала.“
Мартенс је својим текстовима и објавама на X стекао исти имиџ као, рецимо, Драган Ј. Вучићевић. За новац, спреман је да напише што год Вучић затражи. Међутим, сви они – Мартенс, Д.Ј. Вучићевић, малени Јојо и његова мама Кукунка – сви знају да оваквим лажима само покушавају да охрабре себе и преваре јавност.
Ројтерс је у истој вести навео да италијански тужиоци Марчело Виола и Алесандро Гобис имају заказан састанак у Луксембургу, у седишту Евроџаста, са представницима тужилаштава из Босне и Херцеговине и Белгије. Тужилац Гобис, који води истрагу, затражиће од Евроџаста логистичку подршку у процесу прикупљања доказа и саслушања сведока који нису италијански држављани.
Истог дана када су Александар и Ангелина Вучић прослављали „победу“, италијански тужиоци и карабињери извршили су претрес у кући једног од осумњичених за учешће у сарајевском сафарију. Код 66-годишњег бившег општинског службеника из Ђенове, који сада живи у провинцији Алесандрији на северозападу Италије, пронађен је пригушивач и фотографије снајперске пушке. Претрес је извршен након што је његова бивша супруга рекла тужиоцима да је он имао ноћне море због онога што је радио пре три деценије у Сарајеву. Осумњичени је одбио да одговара на питања тужиоца.
Саговорник агенције Ројтерс тврди да је истрага обухватила пет особа (тројице Италијана и двојице страних држављана) за које се сумња да су плаћали како би пуцали на цивиле у Босни и Херцеговини. Тужилаштво у Милану је покренуло истрагу на основу кривичне пријаве, коју је поднео новинар Ецио Гавацени. У пријави је цитирана изјава Едина Субашића, бившег босанског обавештајца, који тврди да је италијанска војна обавештајна служба била упозната са постојањем „ратног сафарија“.
Случај „Сарајево сафари“ није затворен. Напротив, ако италијанско тужилаштво успостави сарадњу са Евроџастом истрага ће се проширити и на остале осумњичене, који нису италијански држављани и не живе у Италији. А познато је да су сведоци из Сарајева у исказима пред тужиоцима и новинарима оптуживали Војислава Шешеља, Александра Вучића и тзв. четничке војводе Славка Алексића и Бранислава Гавриловића за организацију лова на људе. Прошле јесени, када је та афера узела маха, војводе су напрасно умрле, један за другим у размаку од недељу дана. Алексић је умро 18, а Гавриловић 25. септембра 2025. Мртва уста не говоре, а жива кукају и цвиле.
Осим италијанских, Александар Јојо Вучић се плаши и крокодила с оне стране атлантске баре. Амерички председник Доналд Трамп је потписао решење, којим је за још годину дана продужена примена тзв. Ванредних мера за Западни балкан. Још 2001. године, у време мандата Џорџа В. Буша, америчка администрација је увела „Ванредне мере“ на основу процена да дешавања у том региону „представљају претњу по националну безбедност Сједињених Америчких Држава“. На тај начин је успостављен правни механизам који омогућава увођење санкција и замрзавање имовине појединцима и групама које „угрожавају мир, стабилност и демократски напредак у региону“.
Одлука о продужењу трајања мера до 27. јуна 2027. године упућује на то да председник Трамп не верује у истинитост Вучићевог слогана „Мир. Стабилност. Вучић.“ Свима у Ленглију и Белој кући је јасно да напредњачки режим у пракси спроводи стратегију под паролом „Бетон. Буре. Вучић.“ Зато је овом одлуком омогућена примена Закона о демократији и просперитету Западног Балкана, који ће послужити за санкционисање појединаца, фирми и странака, које су повезане са организованим криминалом. Због тога би требало да се забрине и мама Ангелина, пошто се она нашла на америчкој „црној листи“ још у септембру 1998. године, шест месеци пре њеног сина Александра, тадашњег министра против информисања.
Вучић не може да сакрије страх од оптужнице за сарајевски сафари и од америчких санкција, али успева да одржи наду да ће га избећи та фатална мука. Сто пута се извлачио из тешких ситуација, па се нада наставку те традиције, која је описана у причи о крчагу који је ишао на воду док се није разбио. А сасвим је извесно да ће се Вучић разбити на првим следећим изборима, кад год они буду одржани.
У оквиру пројеката WеБалканс, који подржава Европска комисија, и ове године је спроведено истраживање политичког расположења у Србији. Према резултатима, који су објављени пре неколико дана, рејтинг Александра Вучића је у незаустављивом паду. Прошле године је поверење у њега имало 35,5 одсто испитаника, а сада 30,7 одсто. Вучићу не верује чак 63,8 анкетираних грађана Србије, док су остали одбили да се изјасне. По Вучића, још су погубнији резултати истраживања рејтинга странака и коалиција, које је спроведено за његове интерне потребе.
Под његовим именом, коалиција коју предводи СНС има подршку само 23 одсто гласача. С обзиром да је истраживање, које је прошле јесени спровела грађанска иницијатива ЦРТА, показивало да Вучићев блок подржава 32%, а потенцијалну студентску листу чак 44% грађана, јасно је да се и Вучић и политичко крило његовог картела налазе у слободном паду. Од њега је одустао пет, а од СНС ОКГ девет одсто освешћених гласача. Такав пад не може да се заустави, а камоли надокнади притисцима и подмићивањем, па ни јектенијем маме Ангелине у режимским билтенима.
Не помаже ни промена предизборне пароле. Уместо „Србија побеђује“, Вучић се одлучио за слоган „Србија, једна породица“. То је, заиста, много прикладније. Тачније описује његово ментално стање. Вучић је уверен да Србија припада једној породици. Његовој. Зато сваки проблем, од оптужби за учешће у сарајевском сафарију до скандирања „Вучићу педеру“, представља као „напад на Србију“ и „припрему за грађански рат“.
Што год да мисле он и чланови његове породице, мама Кукунка и тата Таранта (свеједно да ли онај из Чипуљића или онај други, из призренског села Заплужје) Србија није само њихова. Србија припада и породицама, које су Вучићи завили у црно, које су због њихових лукративних интереса прогоњене, обесправљене, хапшене и затваране, којима су отимани или уништавани послови и имовина. Та Србија је устала и показала спремност да се ослободи тираније једне породице.
Сузе маме Ангелине не могу да зауставе промене. Она каже да годину и по дана није гасила кандило под иконом Светог Николе, сва уцвељена због оптужби на рачун њеног сина Александра. У тим метанијама није поменула жртве масовног убиства под новосадском надстрешнисом, није тражила да буду кажњени корумпирани џелати, који су изазвали ту трагедију. Није ни свом прворођеном сину рекла да не шаље убице и злочинце у цивилу и полицијским униформама да пребијају туђу децу. Ни другом сину није приговорила што студентима и грађанима показује средњи прст и назива их усташама.
Незаинтересована за последице зла, које шире њени синови, мама Ангелина сузе рони само због неизбежног пада с власти. „Стара бака“ зна да ће то бити увод у сучавање са правдом. Ускоро, кад до тога дође, моћи ће да плаче у судници, док буде гледала синове на оптуженичкој клупи, а онда у посетама Забели.
(Магазин Таблоид)
