Усудио се до недавно краљ Југа своје проклете авлије да посети околиш Ниша и охрабрио се да поручи да ће том граду бити потребно још његових тридесет година власти са достигне Београд и Нови Сад.

Храбро је у раним јутарњим сатима ушао као прва муштерија да далеко пре свитања ужива у мирису врућих тепсија бурека. После националног доручка ушетао је у бањски приградски аутобус и храбро поручио режимским успаваним новинарима:

„Нагласите моју одлучност и храброст и терцирајте Ани Брнабић да се огласи о храбрости и неустрашивости свога шефа.“

Ана, велика туга наших дана, је одмах реаговала са сва четири пиштоља.

Махао је Вучић својима, па и онима најближим њему, Весићу, Томи Мони, Селаковићу, Васићу, Јелачи и цо, који све више, преко паса тону у живо блато и надају се помиловању. Да, такво помиловање можда стигне, али да ли је оно компатибилно са наставком живота у Србији после Вучића и његових за бег спремних 40 хајдука?

Тешко је сада поверовати да је све „Председникове људе“ ухватило пилеће слепило и да су се поздравили са мозгом у нади да ће се њихово пролеће вратити. Неће.

Доћи ће врело, топло лето, мешање карата и долазак демократског шпила. Неће им више бити важно да ли је куглица на рулету пала на црно или црвено. На њиховом талону, сем црвено-црне политичке чоје нема других боја. За њих нема ни оне друге игре, „не љути се човече“, већ су нас све добро наљутили. Може им добро доћи шах, али у следећем кораку/фази, када надлежни прочитају важне папире у име народа.

Круни се црно-црвени свет као некада, уз наду да више никада неће промилити нос, а повратак буде немогућа мисија – не у холивудском жанру, већ у животном и реалном. Много смо овог напредњачког јада издржали и јада њихових коалиционих партнера, да би дозволили нови наставак беде. Никад више, недраги, лоши, ружни и зли.

Нека вас долазећи ветрови историје однесу на сметлиште и не видимо се више. При томе нећемо жмурити, држаћемо очи широм отворене. Џаба вам била кукавичка шетња по Нишу, или још за кратко, по предграђима неког другог града. Мада вам не бих саветовао овакве јутарње бурек-шетње у Новом Саду, Ужицу, мом Краљеву или било где, наравно и у Ковачици. Ваше маске су пале, остале су празне и безброј пута изговорене лажи.

Они који се још увек држе за сињел свога вође имаће тврд доскок. Али вероватно им је тешко да у ове ситне сате траже излаз. Време су им појели скакавци.

Извор: n1

Ознаке: Александар Вучић, избори, Ниш