Прочитај ми чланакУставни суд је усвојио свих шест жалби поднетих на решења председника Високог савета тужилаштва (ВСТ) Бранка Стаменковића због чега ће се избори тужилаца поништити на четири места прво и поновити у року од осам дана.
Стаменковић ја раније решењима одбацио приговоре на изборе за чланове ВСТ, а резултати тих избора су у јавности тумачени као неповољни по власт.
У одлуци која је објављена на сајту Уставног суда, пише да је релевантно веће суда утврдило да решења председника ВСТ Стаменковића не могу производити правно дејство „јер нису донета у складу са законом“.
Приговоре, које је ВСТ одбацио 26. децембра, поднели су Саша Аврамовић (Основно јавно тужилаштво у Крушевцу), Иван Филиповић (Основно јавно тужилаштво у Крушевцу), Душан Милосављевић (Више јавно тужилаштво у Крагујевцу), Јелена Коцић (Основно јавно тужилаштво у Нишу), Ђорђе Маховац (Више јавно тужилаштво у Сремској Митровици) и Едис Арифовић (Више јавно тужилаштво у Новом Пазару).
Сви они су у приговорима навели да је током избора 23. децембра дошло до повреде изборног процеса, да избори нису били на прописаним местима и да је тајност гласања потенцијално била нарушена због чега су предложили поништење избора на појединачним местима.
Избори који ће се поновити по одлуци Уставног суда су за виша и основна јавна тужилаштва крагујевачке и новосадске апелације.
„Уставни суд указује да Високи савет тужилаштва у извршењу Одлуке Уставног суда не обавезује само изрека Одлуке Суда, већ и ставови изнети у образложењу ове одлуке“, пише у одлуци.
Велико веће Уставног суда које је однело одлуку чинили су: председник Суда Добросав Миловановић, председник Већа Никола Бањац, судије Ранка Вујовић, Зоран Лончар, Владан Петров, Маја Поповић, Михајло Рабреновић и Милан Рапајић.
Законом о високом савету тужилаштва је прописано да то тело одлуке доноси већином од осам гласова, а да се седнице одржавају ако им присуствује најмање осам чланова Савета, те је Уставни суд утврдио да није било кворума за седницу која је уз то требало да буде уз физичко присуство чланова Савета.
Потом је председник ВСТ, по Пословнику, одложио седницу, а заказао електронску седницу за наредни дан, образлажући то хитношћу одлучивања о приговорима, јер се ВСТ о њима мора одредити у року од 48 сати.
Истом одредбом Пословника ВСТ која то прописује, предвиђено је да се ванредна седница може из разлога хитности одржати електронским путем када одлука која је на дневном реду не изискује расправу и увид у материјал
Иако је на електронску пошту, односно материјале за седницу, одговорило осам чланова Високог савета тужилаштва, Уставни суд је пресудио да приговори на изборне неправилности захтевају да орган који одлучује о тој потенцијалној повреди изврши „потпуно, свеобухватно и непосредно увид у изборни материјал, ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања и доношења законите одлуке“.
„То је неизводљиво без одржавања расправе која, не само према важећем правном оквиру него и према природи ствари, није могућа друкчије него непосредним одржавањем седнице, односно одржавањем седнице која захтева физичко присуство прописаног броја чланова надлежног органа, нужно непосредно одржавање седнице“, пиуше у одлуци.
Стога Уставни суд сматра да „и сам покушај одржавања ванредне седнице електронским путем у конкретном случају представља не само повреду закона у процедуралном смислу, већ и повреду изборних права у материјалном смислу подносилаца приговора“, наводи се у одлуци Уставног суда.
Уставни суд је указао и на то да се оспорена решења не могу сматрати одлукама Високог савета тужилаштва као колегијалног органа у законом и Пословником прописаном поступку.
„Из образложења побијаних аката произлази да седница Савета заказана за 25. децембар 2025. године није започета због недостатка кворума, те да је фактички председник Савета покушао да је настави сазивањем електронске седнице, иако за то нису били испуњени прописани услови, нарочито имајући у виду да су предметне тачке дневног реда захтевале расправу и разматрање чињеничног материјала“.
ВСТ, највиша тужилачка институција у Србији, на ванредној седници одржаној електронским путем крајем децембра 2025. године одбио је претходно свих шест приговора који су појединачни тужиоци поднели на изборни процес за то тело.
У саопштењу које је ВСТ накнадно доставио медијима, наводи се да је, током расправе о приговорима, осам од 11 чланова Савета дало своје изјашњење, а да нико од њих „није гласао за усвајање ни једног приговора“.
