Pročitaj mi članakPredsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je otvaranju obnovljene gimnazije u Mladenovcu, događaju koji je predstavljen kao ulaganje u obrazovanje i budućnost mladih. Uz obraćanja, medijsku pažnju i zvanične fotografije „pre i posle“, svečanost je trebalo da simbolizuje razvoj i brigu države o lokalnoj zajednici.
Međutim, deo javnosti pažnju je usmerio na detalje sa terena. Na društvenim mrežama pojavile su se fotografije i komentari o organizovanom dolasku pristalica, autobusima i partijskim aktivistima koji su činili publiku. Takve prakse nisu novost u domaćoj politici – gotovo svaka velika manifestacija vlasti prati se sličnim optužbama o mobilizaciji stranačke baze kako bi se obezbedila atmosfera podrške.
Dodatnu polemiku izazvala je fotografija sa lica mesta, na kojoj se vidi muškarac u prostoru između školskog dvorišta i obližnjeg Hrama Uspenja Presvete Bogorodice, u situaciji koja je protumačena kao neprimerena za ambijent obrazovne i verske ustanove. Odnosno muškarac je vršio veliku nuždu i to je neko snimio. Taj prizor postao je viralni simbol kontrasta između svečane retorike i realnosti na terenu.
Bio šiptar u Mladenovcu da otvori zatvorenu gimnaziju, bez nastavnika, bez učenika, bez zdravog razuma..
ALI!
1. Doveli su autobuse s radikalima!
2. Tradicionalno su se israli se u dvorištu koji dele Gimnazija i Hram Uspenja Presvete Bogorodice pic.twitter.com/ezMVjztPak
— Jovan Jovanović (@consciousstring) February 6, 2026
Suština cele priče nije u jednoj slici, već u načinu na koji se javni događaji pretvaraju u politički performans. Otvaranje škole, koje bi trebalo da bude iznad stranačkih podela, često se koristi kao scena za političko pozicioniranje i demonstraciju podrške.
U društvu dubokih političkih podela, čak i školska zgrada postaje deo kampanje. A onda je dovoljno da jedna fotografija obiđe mreže i zaseni celu poruku o „investicijama i napretku“.
