Bivši britanski premijer Toni Bler, čovek koji i dalje izaziva podeljene reakcije u svetu, ponovo se našao u centru pažnje – ovoga puta zbog plana za upravljanje Gazom nakon rata.
Документ који је објавио израелски лист Хааретз открива структуру нове привремене власти, назване „Gaza International Transitional Authority“ (GITA).
Према нацрту, Газом би у наредне три године управљао међународни одбор са седиштем у Египту, Јордану и делимично у самој Гази, док би Палестинцима била поверена само улога извршитеља на терену, без стварне политичке моћи.
На челу ове хијерархије нашао би се сам Блер, који би био задужен за дипломатију са кључним актерима – Израелом, Египтом и Сједињеним Државама. Иако план формално предвиђа да Газа на крају буде предата Палестинској управи, временски оквир за тај процес није јасно дефинисан.
Ко би седео у Блеровом одбору
У документу се помињу имена потенцијалних чланова одбора, попут Сигрит Каг из Уједињених нација, америчког милијардера Марка Роуана, египатског бизнисмена Нагиба Савириса, као и Арјеа Лајтстоуна, повезаног са тзв. „Газа Хуманитариан Фоундатион“. План предвиђа да одбор броји седам до десет чланова, уз „снажно муслиманско присуство“ како би се обезбедио легитимитет у региону.
Испод одбора би функционисала извршна секретаријат ГИТА, пет комесара задужених за различите секторе, а тек на најнижем нивоу налазила би се Палестинска извршна власт, као „неутрално, професионално тело“.
Безбедносни аспект: стране трупе у Гази
Посебно осетљив део плана односи се на безбедност. ГИТА би имала надлежност над три агенције: заштитном јединицом састављеном од елитних међународних и арапских кадрова, цивилном полицијом под контролом Палестинаца, али и најважнијом – међународним стабилизационим снагама.
Ове снаге имале би задатак да контролишу границе, спречавају кријумчарење оружја и спроводе „циљане операције“ против палестинских оружаних група. У првој години, већина међународних званичника не би ни боравила у Гази, већ у Ел-Аришу, Каиру и Аману, док се тек од треће године предвиђа стабилна локална администрација.
Буџет за управљање предвиђен је на 90 милиона долара у првој години, 133,5 милиона у другој и 164 милиона у трећој, без трошкова реконструкције и хуманитарне помоћи.
Улога контроверзног ГХФ-а
Посебно забрињава улога организације „Gaza International Transitional Authority“ (GITA), коју су основале Сједињене Државе и Израел, како би потиснуле Уједињене нације и друге међународне хуманитарне актере из појаса Газе. Управо на локацијама ГХФ-а, према извештајима, стотине гладних Палестинаца – међу њима и деце – убијене су од стране израелских војника и америчких плаћеника.
ГХФ је тесно повезан са планом тзв. „Газа Ривиера“, а у његов рад уплетене су и велике консултантске компаније попут „Boston Consulting Group“ (BCG). Ова фирма је у јулу признала пред британским парламентарним одбором да су неки њени амерички запослени заобишли интерне контроле ризика како би учествовали у пројектима везаним за ГХФ и „послератну реконструкцију“ Газе, пише Ал Јазеера.
За многе посматраче, присуство такве структуре указује на покушај неоколонијалног преузимања Газе, где би кључне полуге моћи и финансија остале у рукама странаца, док би Палестинци били сведени на пуко административно особље.
Зашто је Тони Блер контроверзан?
План је одмах изазвао бурне реакције. Критичари подсећају да је Блер, као британски премијер, 2003. године подржао америчку инвазију на Ирак на основу лажних тврдњи о оружју за масовно уништење. У арапском свету и делу европске јавности он се и даље означава као „ратни злочинац“.
Његово десетогодишње вођство Велике Британије обележено је управо ратом у Ираку, који је однео стотине хиљада живота и дестабилизовао цео Блиски исток. Ни у улози изасланика „квартета“ (УН, САД, ЕУ и Русија) за Блиски исток, коју је обављао од 2007. до 2015, није оставио позитивне резултате – Палестинци га оптужују да је више помагао Израелу него што је радио на стварању палестинске државе.
Стога многи аналитичари сматрају да је управо Блер последња особа којој би требало поверити вођење постратне Газе.
Вести о Блеру прокоментарисао је и грчки економиста и некадашњи министар Јанис Варуфакис.
„Класични Блер. Сада предлаже себе за намесника Царства у Гази. Сам ратни злочинац, тражи петогодишњи мандат да управља местом израелског геноцида у име Доналда Трампа, у најбољој традицији белих колонијалних насељеничких пројеката“, написао је Варуфакис на мрежи X.
Блер као саветник Александра Вучића
Тони Блер је добро познат и српској јавности. Након што је био један од главних политичких заговорника НАТО бомбардовања Југославије 1999. године, он је, парадоксално, деценију и по касније постао саветник тадашњег премијера, а касније председника Србије, Александра Вучића.
Classic Blair. He is now proposing himself as the Empire’s Regent of Gaza. A war criminal himself, he demands a five year appointment to run the site of Israel’s genocide on behalf of Donald Trump in the finest tradition of White Settler Colonial projects https://t.co/dHYEDHh4ez
— Yanis Varoufakis (@yanisvaroufakis) September 29, 2025
Његова организација „Тонy Блаир Ассоциатес“ учествовала је у пројектима попут „Деливерy Унит“, са циљем да унапреди ефикасност рада владе и убрза реформе. Блер је више пута долазио у Београд и састајао се са Вучићем, нарочито у контексту европских интеграција и дигитализације државне управе.
Међутим, детаљи тог ангажмана никада нису до краја обелодањени – јавност није сазнала колики су трошкови и који су конкретни резултати. Управо због тога, као и због његове ратне прошлости, Блерово присуство у Београду изазивало је подозрење и жестоке критике.