Pročitaj mi članakBrza saobraćajnica „Vožd Karađorđe“, od Mladenovca, preko Aranđelovca i Svilajnca, do Bora, koštaće više nego norveški tunel koji se gradi 400 metara ispod mora. Na isti način, Vučić je organizovao izgradnju „Moravskog koridora“, po trostruko većoj ceni od realne. Kroz Šumadiju i Pomoravlje, naprednjački kartel gradi kilometar puta po ceni od oko 15 miliona evra. Nepotrebni i preskupi koruptivni projekti se finansiraju novcem iz stranih kredita, koje će vraćati nekoliko sledećih generacija građana Srbije. Poslednji je čas da se prekine taj lanac pljačke i država oslobodi od tiranije naprednjačkog kartela.
Uskoro, kad padne s vlasti, iza Aleksandra Vučića ostaće stotinak kilometara loših i preskupih autoputeva, isto toliko milijardi duga i čopor milijardera iz njegovog kartela, koji su se obogatili ugradnjom u te infrastrukturne projekte.
Pljačkaški sistem je jednostavan: država bi uzela kredite, koji bi manjim delom bili potrošeni za gradnju, a većim na provizije učesnika u zajedničkom zločinačkom poduhvatu. Dug će otplaćivati aktuelne i buduće generacije građana. Primenom tog prevarnog modela nastala je kasta naprednjačkih tajkuna, koji parazitiraju na nesreći osiromašenog naroda.
Vučić ne odustaje od sistema, zahvaljujući kome je postao najbogatiji politikant u savremenoj istoriji Evrope. Naprotiv, najavio je izgradnju puta „Vožd Karađorđe“, podjednako nepotrebnog kao što su i mnogi drugi. Prema planu, ta brza saobraćajnica sa četiri trake (po dve u oba smera) biće duga 242 kilometra.
Trasa će prolaziti kroz 11 opština i gradova, od Mladenovca, preko Aranđelovca i Topole, Despotovca i Svilajnca do Bora. U propagandnim mantrama ističe se da će „Vožd Karađorđe“ imati „višestruki strateški značaj za Srbiju, povezaće industrijske, poljoprivredne i turističke centre, otvarajući prostor za nove investicije“ i „značajno će skratiti vreme putovanja i smanjiti postojeće gužve“.
Predstavnici naprednjačkog kartela takvim besmislenim lažima pokušavaju da nadomeste nedostatak studije izvodljivosti i opravdanosti. Naprosto, ne postoji ekonomski interes za izgradnju tog puta. Samo u režimskim medijama „postoje gužve“ na putevima od Mladenovca do Bora.
U realnom životu, potrebu za takvom saobraćajnicom nemaju građani, nego naprednjački drumski razbojnici, koji će razgrabiti investiciju kao svoj ratni plen. A, plen je ogroman. Izgradnja „Vožda Karađorđa“ je podeljena u dve faze, sa rokom završetka radova do 2035. godine. Prvu fazu, dugu 83 kilometra, koja obuhvata deonice od Čibutkovice do Orašca i od petlje Mali Požarevac do Aranđelovca, gradiće kineska kompanija Shandong. Vrednost radova u toj fazi procenjena je na 1,3 milijardi evra. Kilometar asfalta koštaće 15,6 miliona evra! U drugoj fazi, od Lapova do Bora, iako je put duplo kraći, cena će biti na istom nivou. Dakle, prema trenutnim procenama, „Vožd Karađorđe“ će koštati Srbiju oko 2,5 milijarde evra. S obzirom na način poslovanja Vučićevog kartela, može se očekivati da konačni račun bude udvostručen.
Za otkrivanje pravih razmera ove pljačke dovoljno je uporediti karakteristike i cene „Karađorđa“ sa norveškim tunelom Rogfast, koji predstavlja jedan od najambicioznijih infrastrukturnih poduhvata na svetu. Rogfast (poznat i po nazivu Boknafjord) povezuje Randaberg i Bokn. Tunel je dug 27 kilometara, a gradi se na dubini od 392 metra ispod nivoa mora. Kao i „Karađorđe“, ima četiri trake, po dve cevi u svakom smeru.
Cena celog projekta, čiji završetak je planiran za 2033. godinu, iznosi 2,4 milijarde evra. Sa očekivanim dnevnim protokom od 4.000 do 6.000 vozila i putarinom od oko 30 evra, Rogfast će u realativno kratkom roku vratiti uloženi novac. Rogfast će biti najduži i najdublji tunel na svetu, sa podvodnom dvostrukom petljom na oko 260 metara ispod površine mora, koja će povezati i ostrvo Kvitsaj. Radove izvode norveška kompanija Stangeland Maskin, švedska Skanska i švajcarska Implenia, čije bušilice, vođene laserskim skenerima, stvaraju 3D model i drže odstupanje na manje od pet centimetara, i to pod pritiskom od skoro 40 bara.
Pritisak koji Vučić vrši na budžet Srbije dovodi do toga da cena norveškog tunela 400 metara pod vodom bude ista ili čak manja od cene asfaltiranog puta kroz Šumadiju. „Vožd Karađorđe“ nije izolovani slučaj, nego način poslovanja, odnosno razbojništva organizovane kriminalne grupe u vrhu Srpske napredne stranke. Ista vrsta pljačke izvršena je prilikom izgradnje „Moravskog koridora“.
Prva ugovorena vrednost tog projekta, 2013. godine, iznosila je 390 miliona evra. Šest godina kasnije, u okviru „leks specijalisa“ potpisan je ugovor sa konzorcijumom Behtel-Enka na 745 miliona evra, uz predviđeno maksimalno povećanje od 20%, tj. do 900 miliona evra.
Pre nekoliko meseci, Vlada Srbije je usvojila tzv. Fiskalnu strategiju za 2026. godinu, kojom je obuhvaćena procena da će „Moravski koridor“ koštati 2,5 milijardi evra, čak trostruko više od prvobitnog plana. Po istom modelu povećana je i prosečna cena po kilometru. Prvobitno, procena se kretala od pet do sedam miliona evra, a sada iznosi 18 miliona evra za svaki od predviđenih 112 kilometara. Od 2021. do 2025. godine, za potrebe tog projekta Srbija je uzela četiri kredita kod međunarodnih finansijskih institucija, čija je ukupna vrednost 1,89 milijardi evra.
Prva dva zajma, od 431,7 i 500 miliona evra uzeti su od Izvozno-kreditne agencije Velike Britanije (UKEF). Treći kredit, u iznosu od 700 miliona evra, dobijen je od Multilateralne agencije za garantovanje investicija (MIGA), koja posluje u okviru Svetske banke. Poslednji, od prošle godine, vredan 260 miliona evra, opet je dala britanska agencija UKEF. Ostali troškovi su pokriveni novcem iz budžeta.
Cena „Moravskog koridora“ je utrostručena, a i rokovi prate taj trend. Ugovorom iz 2019. godine planirano je da autoput bude gotov do proleća 2022, a sada se njegov završetak najavljuje za septembar 2026.
Zahvaljujući leks specijalisu, Vučić je zaobišao standardne procedure javnih nabavki i omogućio direktan odabir izvođača. Povećanje cene radova pravdao je inflacijom i rastom cena inputa. Takođe, nije objavljena studija izvodljivosti, koja bi opravdala izgradnju autoputa u punom profilu umesto jaftinije brze saobraćajnice. To ne čudi, jer Vučić ne brine za novac građana, već isključivo za svoje lične interese, koje zadovoljava provizijama iz ovakvih koruptivnih kombinacija.
Uslovljen ekstremnom pohlepom, Vučić ne može da se zaustavi. Naprotiv, i sad, kad mu se bliži pad sa vlasti, najavljuje nove infrastrukturne projekte. Nedavno je najavio nastavak gradnje obilaznice kod Kragujevca.
– U ovom trenutku je nivo završetka radova 42 posto. Gledaćemo da ubrzamo Puteve Srbije jer je obilaznica oko Kragujevca od ključnog značaja. Odmah pregovaramo dalje oko izgradnje tunela Vučkovica, preko Knića do Mrčajevaca, da izađemo na autoput Čačak – Kraljevo. To je oko 550 do 600 miliona evra investicija. Bićemo spremni da uložimo taj novac u infrastrukture Šumadije – rekao je Vučić pre nekoliko dana.
Novca u budžetu nema. U prvom kvartalu, budžetski deficit je dostigao nivo od 1,6 milijardi evra. Pritom, Srbija je u januaru prodala državne obveznice vredne dve milijarde evra, a krajem aprila dodatnu emisiju od tri milijarde evra. Tim novcem je plaćena prva rata kredita za kupovinu francuskih aviona „Rafal“. Iz državnih rezervi je na finansijsko tržište pušteno 1,8 milijardi evra. Iako ovi podaci ukazuju na totalni finansijski krah Srbije, Vučić ne može da se zaustavi, pa najavljuje novo zaduživanje.
– Birali smo dan kada da izađemo na tržište obveznica. Izašli smo za svopove za američke investitore, koji su išli i po 500 i 600 miliona. Mi smo imali potražnju za našim obveznicama preko osam milijardi. Sve kamate su nam između 4,2 i 4,85. To govori o dobrom javnom stanju naših fiskalnih radnji – kaže Vučić, ponosan na bankrot države, koju je uništio.
Čega se pametan stidi, tome se Vučić raduje. Zato se hvali prodajom državnih obveznica po dvostruko većoj ceni od proseka u drugim evropskim zemljama. Novo zaduživanje opravdava „velikim povećanjem stope industrijske proizvodnje“. Kao dokaz, predstavlja podatak da je industrijska proizvodnja u aprilu povećana za šest odsto u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, ne otkriva činjenicu da je za taj rast zaslužna samo kompanija Stelantis, čija fabrika automobila u Kragujevcu prošle godine nije ni radila.
Lažima, prevarama i pljačkom javnih resursa, Aleksandar Vučić je naneo nesagledivu i trajnu štetu Srbiji. On i njegovi ortaci iz kartela zgrnuli su ogromnu imovinu, a državu i narod gurnuli u dužničko ropstvo. Zato, poslednji je čas za oslobođenje Srbije od Vučićevog kartela.
