Pročitaj mi članak"Izdaja, pa robija" vikali su Beograđani ispred Tužilaštva i Suda za organizovani kriminal, dok su zborovi čitali "uži izbor" funkcionera za koje smatraju da je trebalo da budu lustrirani 6. oktobra 2000. godine.
На првом месту људи који је, према мишљењу београдских зборова, требало да буду лустрирани 6. октобра 2000. године. нашао се Милорад Вучелић.
„Милорад Вучелић, ’90-их је био генерални директор РТС-а. Од 1992. био је један од главних промотера националистичке пропаганде током ратова. После 2000. године био је уредник Новости и председник Партизана. Остао је у медијима и у спорту као симбол режимске пропаганде“, казали су зборови, а преноси Н1.
Потом се на листи нашао Богољуб Карић.
„Деведесетих је био близак Милошевићу. Власник компаније БК и финансијер режима. Обогатио се кроз монополе и везе с влашћу. После 2000. је био политички активан као оснивач покрета Снага Србије. Пословно је присутан у региону и у Русији. У више наврата јавно је подржавао Српску напредну странку“, рекли су зборови.
Душан Бајатовић је ’90-их је био покрајински функционер СПС-а у Војводини.
„Млада нада и један од челних људи Милошевићевог режима. После 2000-их је био генерални директор Србија гаса. Постаје кључна фигура у енергетици и мрежама државног и политичког утицаја. А познат је и по милионским зарадама“, навели су.
Потом су навели Јоргованку Табаковић.
„Она је ’90-их је била функционерка Српске радикалне странке и народна посланица. Заступала је екстремно националистичку и анти-западну политику. После 2000. године придружила се Српској напредној странци. Од 2012. је гувернер Народне банке Србије. Оптуживана је да подређује Централну банку интересима власти“, казали су.
Мирослав Мишковић је следеће име које су навели.
„Он је ’90-их је био близак Милошевићу. Стекао је богатство кроз приватизацију и режимске монополе. Као власник Делта Холдинга после 2000. године остао је најјачи тајкун и кључни финансијски играч. Користио је политичке везе за одржавање моћи“, рекли су.
Ивица Дачић је ’90-их био портпарол СПС-а, оправдавао политику Слободана Милошевића, подсетили су зборови.
„Оправдавао је његову репресију током ратова. Одржао је континуитет Милошевићевих кадрова у власти“, казали су.
Драгослав Бокан је следеће име на листи.
„Он је ’90-их био утицајан у културним институцијама, а био је повезан са паравојним групама блиским Милошевићевом режиму. Учествовао је у мобилизацији и организацији пропаганде повезане са ратним догађајима у региону. После 2000. године наставио је да обавља утицајне функције у култури, позориштима и пројектима. А однедавно је председник Управног одбора народног позоришта, где врши репресију над глумцима“, рекли су.
Александар Вулин је, подсетили су, ’90-их је био генерални секретар ЈУЛ-а и близак сарадник Мире Марковић.
„После 2000. године био је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, министар одбране, министар унутрашњих послова и директор БИА. Промотер је проруског и антизападног курса и јачања безбедносне репресије“, казали су.
Даље:
„Милован Бојић – ’90-их је био директор Клиничког центра Србије, министар здравља, члан СПС-а и близак сарадник Милошевића. Оптуживан је за злоупотребе и политизацију здравства. После 2000. године остао је у здравственом систему, а од 2017. је директор Института за кардиоваскуларне болести Дедиње. Симбол је неизвршене лустрације у медицини.“
Покојни Драган Марковић Палма је следеће име за које сматрају да је пре четврт века требало да буде лустриран.
„Он је ’90-их је био локални моћник у Јагодини. Био је познат по приватном бизнису и контроли одређених локалних фирми и предузећа у Јагодини, често у вези са партијским запошљавањем. После 2000. године био је оснивач и лидер Јединствене Србије, градоначелник и народни посланик, коалициони партнер сваке власти. Био је познат по хомофобији и контроверзној пропаганди“, казали су.
Навели су политичку каријеру Маје Гојковић.
„Она је ’90-их била висока функционерка Српске радикалне странке и министарка у влади Србије од 1999. до 2000. године. Била је лојална Шешељу и режиму Милошевића. После 2000. године, као члан Српске напредне странке, била је председница Скупштине и министарка културе. Тренутно је председница Извршног већа АП Војводине. Позната је по гушењу парламентарне дебате“, рекли су.
Војислав Шешељ је следеће име.
„Он је ’90-их је био лидер Српске радикалне странке, потпредседником владе Србије од 1998. до 2000. године. Ратни хушкач и промотер етничког чишћења. Након ТВ дуела на телевизији БК, адвокат Баровић је претучен од стране Шешељевих сарадника. Шешељ је касније изјавио да се Баровић оклизнуо на кору од банане. Током протеста 1992. године, Шешељ је испред Скуштине Србије извадио пиштољ на студенте који су учествовали у демонстрацијама. Отворено је позивао на протеривање Хрвата из Војводине, због чега је правоснажно осуђен по основу злочина против човечности. После 2000. године је задржао политички утицај, ширио мржњу и екстремизам и подржавао Српску напредну странку из сенке“, набројали су.
Шешељев некадашњи блиски сарадник Томислав Николић је такође наведен.
„Он је ’90-их је био потпредседник Српске радикалне странке, потпредседник Владе Србије од 1999. до 2000. године, политички савезник Милошевића и Шешеља. Одговоран је за ратнохушкачку политику. После 2000. године, као председник Србије од 2012. до 2017. године, дао је легитимитет власти Српске напредне странке и омогућио Вучићу да преузме потпуну контролу над институцијама и државом“, казали су.
Закључили су именом које је од свих изазвало најгласније негодовање окупљених.
„Александар Вучић – ’90. је био генерални секретар Српске радикалне странке и министар информисања од 1998. до 2000. године. Одговоран је за драконски закон о информисању, гашење независних медија и репресију над новинарима, као и ратнохушкачку политику. Познат је по изјави са Скупштинске седмице 1995. године: ‘Па ви бомбардујте, убијте једног Србина, ми ћемо стотину муслимана. Па да видимо сме ли међународна заједница или било ко да удари на српске положаје, може ли се тако понашати са српским народом’. За време његовог мандата као министра информисања, а након медијске кампање и стигматизације на државним медијима, убијен је новинар Славко Ћурувија. После 2000. године, као лидер СНС-а, успоставио је ауторитарни режим, контролу медија и институција, примењујући исте методе репресије и свакодневно кршећи Устав Републике Србије“, закључили су.
Окупљени су на то викали „Ацо, лопове“.
