Прочитај ми чланакСа свих страна последњих недеља стижу лоше вести за болесног српског диктатора. Хватају његове мафијаше по свету као да је весели недељни лов на зечеве. Амерички ФБИ шири истрагу којом су и он и његови ближњи обухваћени. Први човек Руске федерације га је потпуно „заборавио“, први човек САД га презире, а круг око њега се толико стеже да све теже дише. Пад његовог „пријатеља“ у суседној Мађарској, довео га је скоро у стање колапса па је и хитна лекарска интервенција морала да му „одржава равнотежу“, а „слом живаца“ су му приредили његови компромитовани криминалци. Куд год да се окрене, сви путеви су му затворени осим онога који води на оптуженичку клупу.
Након само три дана од велике победе на изборима у Мађарској, нови будући премијер ове суседне државе, Петер Мађар, најавио је ревизију свих уговора везаних за пројекат железничке пруге Београд-Будимпешта, али је и без поступка ревизије (будући да је добро упућен у све што је Орбан радио), назвао тај „посао века“ школским примером корупције коју ће кривични поступак убрзо и доказати.
Лични режим Александра Вучића нема више никакву „излазну стратегију„, а последња гигантска афера у Америци са транспортном мафијом која је харала америчким друмовима, довела га је у ситуацију да хитно врати у Београд неколико главних актера, Александра Мимића, Антонија Кељевића и његовог брат „Ђиђија„. Ова тројка морала је експресно да напусти „терен“ и долети у Србију (у пратњи Андреја Вучића) како би макар привремено били склоњени од истраге коју у Америци води ФБИ због њихових прљавих послова.
Да је у питању очајнички потез, види се и из једног билатерарног Уговора који је Република Србија потписала са САД. Наиме, реч је о Закону о потврђивању Уговора између Републике Србије и Сједињених Америчких Држава о изручењу који је објављен је „Сл. гласнику РС“ – Међународни уговори, бр. 2/2019.
Овај закон се примењује од 26. фебруара 2019. године и њиме је потврђен наведени уговор потписан 15. августа 2016. године, који је заменио Конвенцију о издавању криваца закључену између Краљевине Србије и Америке закључену још 12/25. октобра 1901. године, а која је ступила на снагу 12. јуна 1902. године.
Разлози за потврђивање овог уговора били су више него практичне природе: с обзиром да је наведена Конвенција потписана још почетком Двадесетог века, „а узимајући у обзир потребу за дефинисањем међусобних односа између две државе у погледу изручења у светлу савремених законских решења“, Република Србија и Сједињене Америчке Државе потписале су нови уговор који је у потпуности заменио горе наведену Конвенцију.
Закључивањем новог билатералног уговора између две државе о изручењу, како се наводи у предлогу закона, створили су се услови за обавезну сарадњу у погледу лица која се кривично гоне у једној држави или су у њој осуђена због кривичног дела, да не би бекством у другу државу избегла вођење кривичног поступка или издржавање казне.
Немајући куд, изненада, српском диктатору је пала на памет идиотска идеја типична за његове малоумне испаде, да покуша неку врсту „нагодбе“ са америчким правосудним властима.
Нимало случајно, у Београду се ових дана нашао бивши руководилац болнице Лорето у Чикагу, Анош Ахмед, оптужен за проневеру милиона из болнице и превару федералне владе за скоро 300 милиона долара, а који је ухапшен у Србији, те убрзо пребачен у „кућни“ притвор. Ради се о бегунцу од америчких правосудних власти.
У САД је откривена читава мрежа којом је Анош вршио масовне преваре, а откривено је и како је током пандемије омогућио моћним људима да дођу до вакцина против коронавируса. Ахмед Анош се терети и у посебном случају који се односи на злоупотребе у програму Цовид тестирања, којим је држава оштећена за око 300 милиона долара.
Оптужбе су уследиле након „провале“ случаја у серијалу текстова портала Блоцк Цлуб Цхицаго, који су детаљно разоткрили током 2021. и 2022. године како су поједине лабораторије издавале сумњиве, па чак и лажне резултате, док су истовремено потраживале огромне износе рефундација из федералних фондова. Међу лабораторијама које су се нашле под лупом била је и О’Харе Цлиницал Лаб. Анош се у овом случају суочава са низом тешких оптужби, укупно 14 тачака за превару, затим за заверу ради преваре владе САД, две тачке за незаконито узимање новца из федералних здравствених програма, као и за неовлашћено откривање поверљивих медицинских података и прање новца (детаљи из оптужнице)…
Анош је очигледно дуже времена избегавао руку америчке правде, а ко га је баш ових дана довео у Србију, како је „инсценирано“ његово хапшење и да ли је српском диктатору можда пало на памет да „своје људе“ које истражује ФБИ, „замени“ или им олакша ситуацију неком „трговином“са правосуђем САД, отворено је питање.
Једно је сасвим сигурно: тиранин је у тешком стању, о чему сведочи и један извор МТ, који је детаљно пренео шта се у београдском одбору СНС причало „у пола гласа“, поводом тога како је поднео пад Виктора Орбана.
Извор преноси да је у недељу касно увече, након резултата избора у Мађарској, запрепаштени АВ хватао ваздух, да је секретарици казао како му је „црно пред очлима“, те да је она приметила да му се боја лица мењала, од јарко црвене до модре, па је хитно позвала „др. смрт“, Златибора Лончара, који је послао хитни лекарски тим да „вођи“ дају додатне лекове за смирење и притисак, јер му редовна терапија (Ласиx) није помагала…Више сведока је овом извору потврдило да је до ране зоре 13 априла примао инфузију, јер дуго година има тешких проблема са штитном жлездом (између осталог, и као последицу полне амбиваленције)…
У тешком брлогу који је направио за протеклих 14 година, може се наћи на хиљаде доказа како је од државе Србије направио озбиљну нарко јазбину, од политике општи куплерај а од Устава и закона спрдњу. Или, како је од ординарних разбојника „стварао“ високе државне службенике, а од проститутки и старлета, „младе лидере“ и „службенице“ у дипломатији.
Његовој мафији је оомогућио да иде на летовања и зимовања која коштају по неколико десетина хиљада евра, а њиховој деци школовање у елитним страним образовним институцијама, као у случају свога „доглавника“ Синише Малог, коме је наводни „анонимни пријатељи“ за школовање деце поклонио 230.000 евра, као „једнократну помоћ“.
Његов главни пајтос Звонко Веселиновић, дуго је на нелегално изграђеном објекту на Голији организовао сексуалне оргије особа из државног врха, где је имао посебно геј-парти а посебно „групњаке“ са такозваним „ескорт девојкама“.
Веселиновић поседује повелику збирку видео материјала, снимцима на којима су „у главној улози“ најпознатија лица из политичког и јавног живота Вучићевог режима. Долазили су на Голију приватним, али и војним и полицијским хелокоптерима. Онај „први међу једнакима“ у криминалном врху СНС режима, Милан Радојичић, био је до 2010. године био незапослен. А, онда му се „десио“ Александар Вучић, па су милиони дословно падали са небеса…Радојичић је „упознао патриотизам“, схватио како се од њега добро живи. Само једна његова вила процењена је на два милиона евра.
Вучићева клика и он лично, опстајали су током његове владавине на једном „ротационом систему“. За ових 14 година, кроз осам Влада Републике Србије протрчало је тачно 96 министара! Укупно је било у тих осам влада „резервисано“ 211 министарских места (са пуним привилегијама), а улоге је мењало или понављало у више мандата њих 54 (педесет четворо).
Списак ове добро познате банде, говори о људиме без морала, најнижих људских порива, животињских апетита и мизерног или никаквог знања и образовања. И њима је поверавана судбина државе са нешто више од шест милиона становника и свим њеним ресурсима.
Вучићеве крваве фарсе са батинашима, кол-центрима, дуплим списковима, купљеним, принуђеним, капиларним, фантомским, пресељеним, довеженим „гласацима“, у Србији више неће проћи. Последњи догађаји око избора на факултетима Универзитета у Београду, говоре да је и највећим „пацифистима“ јасно, како ово мора да се заврши и да ће са народом заједно морати физички да бране личну слободу и слободу свих грађана Србије.
Разбојник који је поклони око 15 милијарди евра вредно градско грађавинско земљиште његовим тајкунима у главном граду Србије, а за такав криминал донео Закон о бесплатној конверзији земљишта из права коришћења у власништво, мораће да плати скупу цену.
Из тог једног од више стотина тешких кривичних дела које је починио (и оних велеиздајничких који су угрозили мешународну репутацију Србије и ојадили њену економску снагу), јасно се види ко је заправо кључни непријатељ ове државе и њеног народа. Ко то још није схватио, схватиће ускоро.
