У последњој линији одбране, Вучић је ангажовао здружене снаге полиције и криминалаца, које предводе Кричак и Репац, Бихали, Бојовић, Панић, Прелић и слични бивши и будући робијаши. Као што су Милошевића, пре и током петооктобарског преврата, напустили припадници МУП-а и подземља, тако ће и Вучића оставити на цедилу његови тзв. лојалисти. Вођа напредњачког картела је владао сам, тако ће и пасти са трона, одбачен и усамљен.

Година расплета, иако је тек почела, Александру Вучићу намеће многе изазове. Пре или касније, мораће да распише ванредне парламентарне изборе, на којима нема шансе за победу. У изборној ноћи, наћи ће се пред највећом животном дилемом: да ли да призна пораз или да силом покуша продужити боравак на власти. Што год одлучи, лоше ће проћи. Кад се озваничи крај владавине напредњачког картела, Вучић ће морати да бира између две опције: бекство из Србије или миран одлазак у затвор.

И пре него што је дошло стани-пани, Вучић је схватио да му нема спаса, нико неће и не може да му помогне. По свим нивоима власти, у свим институцијама, па и у непосредном окружењу инсталирао је уцењене ординарне криминалце и политичке паразите, моралне креатуре налике њему. Кад пригусти, сви ће побећи што даље, да их не повуче са собом на дно.

У оквиру припрема за коначни обрачун са народом, Вучић је највише пажње посветио полицији. С намером да од Министарства унутрашњих послова направи своју личну гарду, извршио је кадровске промене у кључним секторима. На руководећа места је поставио криминогене типове, који су његово поверење стекли злочинима, које су вршили над студентима и побуњеним грађанима. Отимали су људе, ломили кости деци, сакатили старце, злостављали су девојке, тукли их и претили силовањем. Вучић их је прво заштитио од судског прогона, а онда их унапредио и поставио на командна места.

Припадници Јединице за заштиту и обезбеђење одређених личности и објеката (ЈЗО), откад су почели улични протести, истицали су се тортуром над грађанима. Уместо дугогодишње робије, Марко Кричак, командант ЈЗО, добио је унапређење на место шефа Управе криминалистичке полиције. И његов претходник на тој функцији, Нинослав Цмолић, верно је служио Вучићу и доследно кршио законе.

У серији Цмолићевих злочина истичу се они које је починио у време потраге за несталом девојчицом Данком Илић у Бору и, касније, одлуком да не поступи по налогу Тужилаштва за организовани криминал и ухапси Синишу Малог и Николу Селаковића због учешћа у афери „Генералштаб“.

Ипак, Цмолић није хтео да учествује у злочинима над грађанима, па је прво побегао на боловање, а онда у превремену пензију. У његову фотељу је сео Кричак. До пре пет година, Кричак је градио каријеру продавца аутомобила, а неуспешно је покушавао и да се бави бизнисом. Оснивао је и гасио неколико фирми. Све су пропале, укључујући и ону у којој је он био заступник, а директор Немања Ђорђевић, звани Крмача, дугогодишњи пословни партнер Ивице Дачића.

Иако Кричак важи за човека од поверења Братислава Гашића, који га је регрутовао прво у БИА, а потом у МУП, Вучић га је узео под своје. Вучић је детаљно анализирао досијеа Марка Кричка и његовог оца Милана. После дугог стажа у полицији, где је једно време провео на месту начелника Четвртог одељења за борбу против наркотика, Милан Кричак је под сумњивим околностима отишао у пензију. Касније, није добио дозволу да агенцију за обезбеђење региструје на своје име. Чак није могао да добије дозволу ни за ношење пиштоља.

Вучићу су потребни баш такви сарадници: компромитовани, уцењени и лаки за употребу. Такав је и Игор Жмирић, јунак који се прославио чупањем студенткиња за косу. Са места Кричковог помоћника у ЈЗО, Жмирић је аванзовао на функцију команданта Специјалне антитерористичке јединице.

На Вучићеву жалост, неће му бити лако да криминализује ту јединицу. За 25 година на челу САЈ-а, Спасоје Вулевић је међу њеним припадницима изградио чврсте везе, професионалне и приватне, чак и породичне. У таквом окружењу, Жмирић је страно тело, без реалног утицаја.

За разлику од њега, иако је у пензији, Вулевић и даље има ауторитет правог команданта САЈ-а. Какви су његови политички ставови, види се из контаката које има с одређеним опозиционарима, а који ће се конкретизовати у пракси кад Вулевић реши здравствене проблеме са куком.

Из Кричкове фаланге ЈЗО, његов дојучерашњи заменик Марко Зафировић је промовисан у начелника Службе за борбу против организованог криминала. Иако је и његов претходник на тој функцији, Драган Ђани Ивановић, верно служио Вучићевом картелу, Зафировић је одмах покушао да оправда поверење. Средином јануара, СБПОК је покренуо серију диверзија на интернету. У сарадњи са колегама из Загреба, где се налази регионални центар друштвених мрежа Фејсбук и Инстаграм, Зафировић је угасио неколико стотина налога студената у блокади, као и утицајних опозиционих корисника. Удар на слободу изражавања није много забринуо студенте. Ем су брзо и лако вратили већину налога, ем су режиму послали јасну поруку: „Угасите нас дигитално, обрачунаћемо се аналогно“.

У истом пакету кадровских претумбација, Радослав Репац је пребачен из Београдске бригаде на командно место у Жандармерији. Иако Репац има регуларну полицијску каријеру, па не личи на Кричка, Жмирића и сличне, и он је одмах доказао спремност да служи тиранину. Репац је лично командовао упадом жандара у зграду Филозофског факултета у Новом Саду и пребијањем студената и професора.

– 15. марта 2025, кад су блокадери припремали државни удар, само две полицијске јединице, ЈЗО и Београдска бригада, биле су спремне да бране државу – рекао је Вучић, уверен да је он држава.

Зато је водеће људе тих јединица поставио на кључна места у секторима за које се нада да ће му помоћи у обрачуну са народом. Зато стимулише и локалне униформисане криминалце да прете и застрашују грађане, па група полицајаца из Житорађе, загрљених око кафанског стола, са пивом у руци, поручује „Живот дајемо и узимамо за нашег председника величанственог Александра Вучића“.

Величанствени Вучић је 33 године на политичкој сцени. Свашта је прошао и видео, али ништа није научио. Кад је први пут био у власти, као министар против информисања, изнутра је гледао како се урушава диктаторски систем Слободана Милошевића. У ноћи петог на шести октобар, распао се командни ланац органа силе. Уз министра Влајка Стојиљковића остао је само Властимир Ђорђевић, али нису могли да утичу на команданте јединица. Милошевићев пад са власти нису покушали да спрече ни „црвене беретке“. Милорад Улемек Легија, командант Јединице за специјалне операције (ЈСО), нагодио се са Зораном Ђинђићем. Нема сумње да ће и Марко Кричак покушати да пређе на страну победника.

Као на криминалце у полицијским униформама, Вучић не може да има поверења ни у њихове колеге из подземља. Сад, док још држи поједине полуге власти, може да их, уцењене и уплашене, користи у нападима на нормалне људе. Како то изгледа у пракси, недавно је објаснио Павле Бихали, екстремиста на Вучићевом повоцу.

– Ја сам пас, кер и немам проблем то да кажем, јер сам у животу радио ствари због којих сам био уцењен да морам да будем кер. Могу да будем кер или да будем на робији. Ја ћу, сложићеш се, пре да будем кер. Ја знам шта ми је задатак. Ја не радим ништа на своју руку, радим све како ми се каже. Људи мисле да се ја нешто питам. За 99 одсто људи није тако, у суштини кад погледаш хијерархијски, шта се ја питам? Е уради то, ја то урадим, капираш? Знаш како се мучим, буразеру. Баш се мучим. Ја немам свој живот. Ја сам на телефону 24 сата. Немам никакав живот, ни кафић ни биоскоп. Ништа немам. Али, ја немам избора. Није ми Александар Папић шеф. Њега су наместиле исте структуре о којима сам говорио. А Папић је један од најоданијих људи врху СНС-а – рекао је Бихали у разговору са бившим ортаком Бењамином Жигићем, а онда је и поновио у интервјуу за недељник Време.

Бихали је објаснио да се мора прилагодити условима преживљавања на улици.

– Не постоји мангуп који може против државе. Ако један Лука Бојовић прави договор са државом и спусти главу, шта ја треба да радим? Ја сам курац на бициклу! Шта ја да радим? Ухвате ме и затворе на 40 година! То важи за свакога ко мисли да је нешто. Ево, Лука Бојовић! Човек спусти главу, стави качкет и иде на протест – каже вођа Левијатана.

Спуштених глава, са хладним и ватреним оружјем, у кордоне пред студенте су, уз Бојовића и Бихалија, стајали Звонко Веселиновић, Петар Панић, Милан Остојић Сандокан, Ђорђе Прелић, Бојан Вујошевић Мрвица, Владимир Мандић, Стојан Кнежевић, Владимир Вучетић, Нина Шобота и, наравно, Дијана Хркаловић. Њихове биографије су обележене туђим гробовима и опљачканим новцем, одслуженим годинама робије и онима које их тек чекају у Забели.

И Милошевићев режим је гајио армију таквих злочинаца. Вође свих тада активних кланова – од сурчинског до звездарског и вождовачког – били су под контролом Службе. Сарадња је била орочена личним интересима. Заједно са полицајцима, и криминалци су петог октобра отказали лојалност Милошевићу, да би га, пет месеци касније, здруженим снагама ухапсили и спровели у затвор. Та спрега је настављена и после смене власти, а кулминирала је 12. марта 2003. године, кад је стрељан премијер Зоран Ђинђић.

– Гуске су спасиле Рим, али касније нису владале њиме – рекао је Ђинђић у време побуне Јединице за специјалне операције.

Погрешио је. Превидео је чињеницу да римске гуске, за разлику од сурчинских и земунских, нису биле наоружане.

Осим тога, Милошевић и Ђинђић нису имали подршку ни најближих сарадника из политичке свите. Нема је ни Вучић. Кад се осврне око себе, види само алаве прелетаче, спремне на све само да остваре личне амбиције. Већина њих је пљувала Вучића, па потом лизала пљувачку и све остало што им је он наредио.

Миленко Јованов, актуелни шеф посланичког клана СНС-а, кад је био у ДСС-у тврдио је да „у Србији неће бити слободе и суверенитета док је Вучић на власти“. Александар Мартиновић, претходник Јованова на месту вође напредњачке скупштинске машинерије, описивао је Вучића као „овејаног криминалца“. Вучића данас у Скупштини најгорљивије хвале политиканти, који су се истицали оптужбама против њега. Наташа Јовановић је бацала клетве на Вучића због пуча у СРС-у, описујући га као „агента, преваранта и лицемера, барона Минхаузена“. Небојша Бакарец је тврдио да је Вучић „дрски букач и примитивни шовиниста, који има месијанску психозу, верује у сопствене надљудске способности, иако је само шампион једне примитивне демагогије“.

Увек надахнут, нарочито кад сипа увреде, Драгослав Бокан је верно описао Вучића у говору на слави покрета Образ.

– Вучић је издајник, а издајник је нешто најстрашније, горе од вампира, горе од мртваца, горе од лешине! То је зомби који трули! Страшно је гледати у издајника. Срамота је онога ко гледа у издајника, што издајник постоји и у његово име говори – тврдио је Бокан, кога је Вучић недавно наградио функцијом председника Управног одбора Народног позоришта.

Колико год био интелектуално ограничен, вођа крда корумпираних полицајаца, тужилаца, судија, новинара, бивших и будућих робијаша, зна да на њих не може да рачуна. Вучић је владао сам; сам ће да чами у ћелији.

Извор: ma

Ознаке: Александар Вучић, мафија, полиција