Председник Србије Александар Вучић потписао је данас Двогодишњи споразум о сарадњи са Светском здравственом организацијом (СЗО) за период 2026–2027. године. Иако се споразум представља као техничка сарадња у циљу унапређења здравственог система, део јавности и бројни независни лекари широм света са забринутошћу гледају на две кључне области које су посебно истакнуте – јачање програма вакцинације и припрему за пандемије и здравствене кризе.
Према доступним информацијама, споразум предвиђа даље јачање имунизације, укључујући и могуће проширење обавезних вакцина, као и изградњу система за брзу реакцију у случају нових пандемија. Управо те две области налазе се већ годинама на мети оштрих критика дела медицинске струке, која упозорава на претерану медицализацију друштва, ограничавање слободе избора и могуће штетне последице појединих вакцина.
Посебно је контроверзна најава да би ХПВ вакцина могла постати обавезна у Србији. Иако званична медицина и даље истиче њену ефикасност у превенцији рака грлића материце, све је више независних лекара и истраживача који указују на озбиљне нежељене ефекте ове вакцине. Бројни извештаји и студије из света указују на могућу повезаност ХПВ вакцине са аутоимуним обољењима, хроничним умором, неуролошким проблемима и другим тешким стањима, посебно код младих девојака. Упркос тим упозорењима, део домаћих званичника и даље гура идеју о обавезности ове вакцине, без шире јавне дебате о ризицима.
Додатну тежину критикама даје и чињеница да је нови амерички министар здравља Роберт Ф. Кенеди Џуниор више пута јавно износио озбиљне сумње у безбедност и ефикасност бројних вакцина, укључујући и оне које се рутински дају деци. Он је, између осталог, истицао недостатак квалитетних, независних студија о дугорочним ефектима вакцина, као и превелики утицај фармацеутске индустрије на здравствене политике. Његове изјаве су изазвале велику пажњу широм света и додатно подстакле сумњу у званичне наративе о вакцинама.
Критичари новог споразума са СЗО упозоравају да би он могао послужити као правни и институционални оквир за увођење строжих мера у случају нове здравствене кризе – од обавезне вакцинације, преко дигиталних здравствених пропусница, па све до евентуалних ограничења кретања. Искуство са ковидом показало је, тврде они, да су многе мере које је СЗО препоручивала биле контрапродуктивне, а да су се озбиљне критике и нежељене последице тих мера систематски потискивале.
Иако званична Србија тврди да споразум доноси само стручну помоћ и подршку, део јавности страхује да ће он послужити као алат за даљу контролу и медицинску принуду, посебно у контексту најава о обавезној ХПВ вакцини. Питање које се све чешће поставља јесте колико је Србија спремна да следи смернице организације која је, према многима, изгубила део кредибилитета током пандемије ковида.
У наредном периоду биће важно видети да ли ће споразум са СЗО резултирати конкретним законским променама, посебно када је реч о обавезним вакцинама и мерама припремљености. За сада је јасно да део грађана и струке овај споразум не доживљава као неутралан технички документ, већ као могући корак ка новом таласу медицинске контроле.
Ево детаљнијих информација о областима из двогодишњег споразума о сарадњи Србије и СЗО за 2026–2027:
- Приправност на пандемије и природне катастрофе
Ова област је једна од најважнијих у новом споразуму, посебно након искуства са ЦОВИД-19.
Шта обухвата:
Јачање националног система приправности на здравствене кризе (пандемије, епидемије)
Унапређење система раног упозоравања и праћења заразних болести
Развој планова одговора на ванредне ситуације (укључујући природне катастрофе попут поплава, земљотреса итд.)
Јачање капацитета лабораторија и система за брзо тестирање
Обука здравствених радника за рад у условима кризе
Побољшање комуникације у кризним ситуацијама са јавношћу
Сарадња са Европским центром за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ)
Циљ: Да Србија буде боље припремљена за следећу здравствену кризу, како би се брже и ефикасније реаговало.
- Јачање програма вакцинације
СЗО посебно подржава Србију у одржавању и унапређењу програма имунизације.
Шта обухвата:
Повећање обухвата вакцинацијом деце и одраслих
Борба против оклевања око вакцинације (ваццине хеситанцy) кроз бољу комуникацију са грађанима
Јачање рутинског програма вакцинације (календар вакцинације)
Увођење или проширење нових вакцина (нпр. против ХПВ-а, пнеумокока, херпес зостер итд.)
Унапређење система праћења нежељених реакција на вакцине
Подршка у набавци и дистрибуцији вакцина
Обука здравствених радника у примарној здравственој заштити
Циљ: Повећати проценат вакцинисане популације.
(Србин инфо)

























