Pročitaj mi članakSrbija ima ugovor o snabdevanju gasom sa Rusijom samo do kraja marta, a javnost zasad nije upoznata da li se pregovara o novom ugovoru i po kojoj ceni bi gas mogao po novom ugovoru da stiže s obzirom na trenutno visoke cene ovog energenta izazvane sukobima na Bliskom istoku, piše Biznis.rs.
Prethodni tromesečni ugovor Srbija je dogovorila u poslednjem trenutku krajem prošle godine u uslovima visoke napetosti između dve zemlje pre svega zbog situacije u kojoj se našla Naftna industrija Srbije (NIS) u kojoj je većinski vlasnik ruski Gazprom, a zbog sankcija kojoj su toj kompaniji nametnule SAD.
Država je imala dugoročan ugovor o nabavci gasa sa Rusijom na 10 godina koji je istekao u maju prošle godine i od tada snabdevanje osigurava kratkoročnim ugovorima bez naznaka da će novi dugoročni ugovor biti potpisan.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ocenio je u oktobru prošle godine da je odluka Rusije da se Srbiji ponudi samo kratkoročni ugovor od tri meseca do kraja 2025 – izuzetno loša poruka.
Kakva je trenutna poruka Rusije na ovu temu još nije poznato ali je teško verovati da zvanična Moskva neće pokušati da bar donekle iskoristi situaciju da u uslovima rastućih cena gasa ne poveća cenu i za Srbiju.
Politički i ekonomski analitičar Aleksandar Đokić kaže da se to što je Rusija u poslednje vreme više puta pribegla kratkoročnim produženjima ugovora sa Srbijom umesto dugoročnog aranžmana može tumačiti kao oblik pritiska i u vezi je primarno sa situacijom oko NIS-a, odnosno vezivanjem ruku Srbiji da vrati tu kompaniju sebi.
Njegovo mišljenje je da će doći do još jednog kratkoročnog produženja.
“Ključni faktor je situacija oko NIS-a. Američka administracija zahteva od Srbije da u potpunosti ukloni ruski kapital iz NIS-a. Rusija, s druge strane, jasno je stavila do znanja da smatra da Srbija ima obaveze prema ruskim investicijama”, smatra sagovornik.
Što se tiče cena, Srbija u okviru aktuelnog ugovora plaća oko 290 evra za 1.000 kubnih metara, dok je tržišna evropska cena bila oko 360 evra.
Terminska cena gasa na holandskoj berzi se od početka sukoba na Bliskom istoku kreće na nivoima koji su oko 70 odsto skuplji uz povremene pikove i na dvostruko veću cenu.
Da cenom evidentno upravlja nesigurnost pokazuje podatak da se u sredu ujutru kretala nešto ispod 51 evra po MWh, što je nešto više od 500 evra za 1.000 kubnih metara gasa ali je već u čevtrtak skočila na oko 70 evra, odnosno oko 700 evra zbog napada na ključnu energetsku strukturu. Jasno je da će novi ugovor sa Rusijom morati da sadrži i dodatnu premiju na rizik.
“U novim okolnostima, s obzirom na skokove cena gasa usled sukoba na Bliskom istoku i smanjenu pregovaračku poziciju Srbije, može se očekivati pritisak ka višim cenama, cene TTF gasa skoro su se udvostručile nakon prvih udara na Iran 28. februara 2026. Ako se taj rast cena na tržištu nastavi, Rusija ima manje razloga da nudi popuste”, smatra Đokić.
Kompanija Gasprom objavila je prošle nedelje da se u prethodne dve nedelje dogodila serija napada oružanih snaga Ukrajine na gasnu infrastrukturu koja snabdeva gasovode Plavi tok i Turski tok, odakle i Srbija dobija gas, što je unelo dodatnu nesigurnost u gasnu jednačinu zbog mogućnosti da dođe do obustave snabdevanja iz tehničkih razloga.
Svakako je činjenica da bi se Srbija u slučaju da Rusija bilo iz tehničkih bilo iz političkih razloga uskrati gas bila u izuzetno ranjivom položaju jer se snabdeva ruskim gasom isključivo putem gasovoda Turski tok, kroz Tursku i Bugarsku, a skoro celokupna potrošnja gasa potiče od Rusije.
Aktuelni ugovor sa Rusijom pokriva više od 80 odsto godišnjih potreba Srbije za gasom. Alternativni izvori postoje, ali su ograničeni. Srbija delimično uvozi gas iz Azerbejdžana, a teorijski može da pristupi i LNG gasu kroz bugarske terminale.
