Pročitaj mi članakZaoštravanje sukoba na Bliskom istoku, nakon iranskih raketnih napada na energetska postrojenja u nekoliko zemalja Persijskog zaliva, izazvalo je snažne potrese na globalnim tržištima energenata.
Cene nafte su u kratkom roku skočile na najviše nivoe u poslednjih nekoliko godina, a stručnjaci upozoravaju na mogućnost nove globalne energetske krize.
Prema najnovijim podacima sa međunarodnih berzi, cena sirove nafte Brent premašila je 100 dolara po barelu, a u pojedinim trenucima dostigla je čak 108 do 110 dolara. Rast je zabeležen od tri do devet odsto u jednom danu, dok je od početka eskalacije sukoba ukupan skok cena premašio 25 odsto, a u nekim segmentima i preko 40 odsto. Sličan trend beleži i američka WTI nafta. Cene prirodnog gasa u Evropi (na holandskoj berzi TTF) takođe su skočile za gotovo devet odsto u jednom danu.
Glavni razlog za paniku na tržištima su direktni iranski udari na naftnu i gasnu infrastrukturu u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijskoj Arabiji i Kataru. Požari su zahvatili ključna postrojenja, poput industrijskog kompleksa Ras Lafan u Kataru (jedan od najvažnijih centara za izvoz tečnog prirodnog gasa na svetu), dok je proizvodnja nafte u UAE pala za oko 50 odsto. Utovari nafte u Fudžejri su zaustavljeni, a situacija u Ormuskom moreuzu – kroz koji prolazi oko 20 odsto globalne trgovine naftom i gasom – postala je kritična i skoro neprohodna.Napadi su usledili kao odmazda Irana nakon udara na iransko gigantsko gasno polje Južni Pars.
Iranska revolucionarna garda izdala je upozorenja za evakuaciju ključnih objekata u zalivskim zemljama, što je dodatno pojačalo strah od dugoročnog poremećaja snabdevanja.
Globalne berze akcija su zabeležile pad, dok investitori masovno kupuju zlato kao sigurnu luku. Analitičari upoređuju aktuelnu situaciju sa energetskim šokom iz 2022. godine i upozoravaju da bi produženi sukob mogao dovesti do još dramatičnijeg rasta cena goriva, grejanja i drugih energenata širom sveta – uključujući i Srbiju.
Situacija se razvija iz sata u sat, a međunarodna zajednica sa strepnjom prati da li će doći do dalje eskalacije koja bi mogla imati katastrofalne posledice po svetsku ekonomiju. Za sada nema naznaka o brzoj deeskalaciji ili intervenciji OPEK+ i SAD povećanjem proizvodnje.
U Hrvatskoj je, prema odluci Vlade, od 10. marta do naredne dve nedelje došlo do poskupljenja benzina i dizela. Evrosuper će koštati 1,50 evra po litru, što je četiri centa više nego ranije. Bez vladine intervencije koštao bi 1,55 evra. Evrodizel poskupljuje za sedam centi, na 1,55 evra po litru, a bez mera bi bio 1,72 evra. Plavi dizel za poljoprivrednike i ribare koštaće 89 centi, devet centi više nego do sada. Nova cena gasa od 10. marta biće 2,40 evra za kilogram, dva centa više nego ranije.
U Crnoj Gori se već osećaju posledice. Premijer Milojko Spajić izjavio je da Crna Gora ima strateške rezerve naftnih derivata koje, zajedno sa zalihama privrednih subjekata, omogućavaju stabilno snabdevanje i normalnu potrošnju oko dva meseca. Međutim, podgoričke „Vijesti“ pišu da se na najmanje 16 pumpi u zemlji osećaju nestašice goriva. Prema saznanjima lista, Ministarstvo energetike je odbilo da ustupi gorivo iz strateških rezervi naftnim kompanijama koje su ostale bez evrodizela ili su im ostale minimalne količine.
Globalno, požari su zahvatili ključna postrojenja poput industrijskog kompleksa Ras Lafan u Kataru, proizvodnja nafte u UAE je pala za oko 50 odsto, a situacija u Ormuskom moreuzu postala je kritična. Analitičari upozoravaju da bi produženi sukob mogao dovesti do još većeg rasta cena goriva i grejanja širom sveta, uključujući i zemlje Zapadnog Balkana.
