Pročitaj mi članak

Vučić blokadere nazvao nepismenim, a Vučević pravi istu grešku

0

Zamerio je svojevremeno predsednik Srbije Aleksandar Vučić blokaderima što su Dijanu Hrku nazvali majkom hrabrost, spočitavši im da su neobrazovani i nepismeni. Istu sintagmu sada je iskoristio i njegov najbliži saradnik Miloš Vučević, želeći da se dodvori jednoj meštanki Kotraža, prilikom posete tom selu povodom predstojećih lokalnih izbora.

„Čast je upoznati Vesnu Repanović i njenu divnu porodicu u selu Kotraža. Majka hrabrost, kao i sve naše divne dame koje su stub svojih porodica i stub naše Srbije, naše zajedničke porodice“, napisao je Vučević na društvenoj mreži Iks.

Time je, međutim, upotrebio izraz koji kod nemačkog pisca Bertolta Brehta ima ironičnu konotaciju i odnosi se na lik moralno problematične junakinje iz njegove poznate drame „Majka Hrabrost i njena deca“.

„Oni su svojim neznanjem, želeli da predstave Dijanu Hrku kao moralnu ništariju. To je sramota koliko neznanja ti ljudi imaju, a neke druge nazivaju ‘ćacijima’. Pričate o ljudima koji ništa ne znaju i koji misle da neznanjem mogu da upravljaju zemljom“, rekao je Vučić o građanima koji su pružili podršku Hrki.

Istu grešku prethodno je napravio Vučićev stranački kolega Nebojša Bakarec koji je Anu Brnabić nazvao „Ana Orleanka Brnabić – Majka hrabrost“, hvaleći odluku naprednjaka da je postave za predsednicu Narodne skupštine.

Nakon što je profesor prava Bojan Pajtić ocenio da je Bakarec ili pročitao samo naslov pozorišnog komada ili uvredio Brnabićku, podsetivši da je Breht sintagmom “majka hrabrost” ironično nazvao svoju junakinju, inače kukavicu, kriminalku i lažljivicu, Bakarec je uzvratio da taj izraz nema veze sa komadom Bertolta Brehta.

„Majka hrabrost je široko rasprostranjena sintagma. Ana Brnabić je MAJKA svog sina, i veoma HRABRA žena. Majka hrabrost. Što se tiče Brehtove drame, Pajtić besramno falsifikuje sadržaj te drame i netačno prikazuje glavnu junakinju“, tvrdi Bakarec, koji je kao dokaz ponudio to što na Vikipediji piše da je Brehtova junakinja dobra majka, topla osoba, žrtva okolnosti i posla koji je izabrala.

– Kakav nam je odnos prema kulturi i obrazovanju, takva nam je budućnost. I nije to ništa novo pod kapom nebeskom. Neki su to oduvek znali, a neki na žalost ne – komentariše Ružica Marjanović, profesorka srpskog jezika i književnosti u Užičkoj gimnaziji.

Kako ističe, izraz „majka hrabrost“ zvuči primamljivo, pa su ga prihvatili i oni koji o Brehtu ne znaju gotovo ništa.

– Postoji i udruženje građana tog naziva. Bore se za bolji tretman porodilja. Ima još primera neadekvatne upotrebe ovog izraza. To sa Brehtom nema više nikakve veze. Pitanje je kako smo došli u situaciju da većina onih kojima se izraz majka hrabrost čini dobrim nemaju pojma ko je Breht i šta nam je divnom ironijom poručio – navodi Marjanović.

Ona podseća da je prošlo više od 30 godina otkako smo sjajnog nemačkog pisca izbacili iz škole, te je zato logično da o Brehtu većina ne zna ništa.

– Više zabrinjava što se nosioci vlasti kada im se sugeriše da pogrešno koriste sintagmu, pozivaju na Vikipediju. Ne daj bože da se potrude i pročitaju dramu. Ko za to danas ima vremena? Dovoljne su instant informacije, površne, često netačne. Koga briga. Ali takvi ljudi odlučuju o nama. Kako je to lepo davno rekao Pavle Savić: ovo je osveta bivših ponavljača – kaže Marjanović.

Na pitanje kako objašnjava to što se sintagma majka hrabrost uporno pogrešno koristi, naša sagovornica pojašnjava da je Breht izbačen iz školskog programa početkom devedesetih, kada je izvršena radikalna reforma programa nastave književnosti.

– Tada je nestalo skoro sve što miriše na levičarsko, na ideju bliskosti naroda nesretne Jugoslavije, na partizansko… Stradao je tada i nesretni Breht, kome se dosledni levičarski stav nije mogao oprostiti, a verovatno ni radikalni antiratni princip koji postoji u skoro svemu što Breht piše, u poeziji i drami „Majka Hrabrost i njena deca“ možda najintenzivnije – priča Marjanović.

„Majka Hrabrost“ je, kako kaže, bila obavezna lektira u školskom sistemu koji smo podrugljivo zvali “šuvarice”, a koji je, danas je sasvim sigurno, uveliko bio bolji od ovoga što sada imamo.

– Verujem da bi svaki đak koji je prošao kroz taj obrazovni program morao znati da je Brehtov naziv drame ironičan. Ana Firling nije hrabra. Ona je lukava, prepredena i pre svega želi da trguje. Nju rat ne interesuje, osim kao prilika. Pokušava da sačuva svoje troje dece i zadovoljna je samo kada dobro zarađuje. Spremna je da podmićuje, ne interesuje je smrt drugih. Srećna je samo kada posao cveta. Vuče kola kroz kaljugu ratne Evrope. I baš zato što je spremna da muva i nema stav prema zlu, ona na kraju ostaje sama. Valjalo bi znati da su njena deca, naročito Katrin, bolja i poštenija od majke. Zato stradaju. Ratna profiterka na kraju je sama, a verovala je da će onim što radi spasiti svoju decu. Za drugu decu je nije briga. To je sudbina sebičnih i takozvanih “neopredeljenih”, veli nam Breht. Zato ga danas nema u lektiri. Opasan je i ugrožava ideju na kojoj se zasniva savremeno školstvo u Srbiji. Stari je Breht životom i onim što je radio upozoravao Nemačku pred Drugi svetski rat, ali kao i svaki dobar pisac upozorava i nas danas – ukazuje Marjanović.

Slično i u Nemačkoj

– Nije neka uteha, ali valja znati da je Brehtova pozicija takva i u Nemačkoj. Davnih godina sam jednog nedeljnog podneva bila u panici što kasnim i neću dovoljno rano doći do Muzeja posvećenog Brehtu. Dozvoljen je ulaz malim grupama i to samo dva puta tokom dana, jer kuća u kojoj je živeo čudesni pisac nije naročito velika. Bojala sam se da neću uspeti da dođem do karte, ali sam potpuno zapanjena shvatila da sam jedini posetilac koji je toga dana došao Brehtu u pohode. Ljubazna kustoskinja objasnila mi je da je to uobičajena situacija. Đaci ne dolaze, škole su nezainteresovane. Ponekad se pojavi neko ko se bavi pozorištem ili poneki student – priseća se Ružica Marjanović.

Izvor: danas

Oznake: , ,