Pročitaj mi članak"Masovno i metodično prebijanje građana od strane policije i grupa huligana i kriminalaca koje je unajmila vladajuća stranka, kao i najave ekstremnih oblika represije sa samog vrha vlasti, treba shvatiti ozbiljno. Iskustvo nam govori da su spremni da sopstveni opstanak na vlasti plate našim životima i našom imovinom. Zato takvoj strategiji i pretnjama vlasti treba prilagoditi otpor građana koji traje već gotovo deset meseci", piše u autorskom tekstu za "Novu" Nebojša Vladisavljević, profesor Fakulteta političkih nauka.
Ауторски текст професора Владисављевића преносимо у целости
Нову страницу политичке кризе власти су отвориле масовним премлаћивањем мирних демонстраната после Видовданског протеста. До тада је репресија била углавном селективна а власти су чекале да се масовни ненасилни протести издувају, баш као и током таласа протеста претходних година. Када је и четврти протест у Београду у свега неколико месеци окупио више од сто хиљада грађана, и тако најавио вруће лето, пустили су разуларену полицију на мирне демонстранте, да туку и хапсе кога стигну, укључујући и случајне пролазнике.
Уместо да застраши грађане и угаси протесте масовна репресија је радикализовала отпор грађана. Високо децентрализоване мреже студената, опозиционих странака и самоорганизованих грађана, усидрене у акумулираном незадовољству деспотском влашћу и екстремном корупцијом, реаговале су масовним паралелним протестима на десетинама локација широм земље. Вишечасовне блокаде улица, уз избегавање контакта са полицијом, брзу промену локација и импровизоване барикаде, замениле су дотадашње кратке комеморативне блокаде и велике митинге и шетње и успешно парирале покушајима гушења протеста силом. Тако се отпор све репресивнијој власти одржао и проширио усред лета и годишњих одмора.
Последњих дана сведоци смо нове тактике власти која се огледа у свима очигледној сарадњи одреда оклопљене полиције и десетина унајмљених маскираних хулигана и криминалаца који раде за СНС у нападима на грађане који мирно протестују. Циљ тих хулигана, који подсећају на Титушке, страначку паравојску бившег украјинског аутократе Јануковича, јесте провоцирање грађана да узврате насиљем и тако изазову полицију да их туче и хапси, као и да сами делегитимишу вишемесечне масовне демократске и ненасилне протесте пред широм јавношћу.
Бројни снимци са друштвених мрежа и независних телевизија говоре о масовној прекомерној употреби силе против демонстраната. Застрашујуће су слике бруталног и садистичког пребијања младих људи од стране разуларених полицајаца, као и слике ухапшених студената и младих момака у клечећем положају, понижених под надзором полиције, које подсећају на концентрационе логоре. Потресна су сведочења претучених и ухапшених студенткиња, студената и других грађана о злостављању и екстремним претњама у рукама полиције, укључујући и руководиоце елитних полицијских снага.
Фото: Принтсцреен/Фацебоок
У свакој европској земљи, министар унутрашњих послова и директор полиције под притиском јавности поднели би оставке а починиоци би били кривично гоњени. Овде су добили похвале са самог врха власти уз одушевљење и навијање режимских медија. А сада се најављују и додатне репресивне мере. Искуство са овом влашћу нам говори да неће презати од екстремних мера, укључујући и оне које би могле да изазову и жртве међу грађанима – за које би оптужили демонстранте.
У таквом миљеу, кључно је питање како ефективно одговорити на масовну репресију. Први корак је одустајање од протеста испред локалних канцеларија владајуће странке и приватних адреса њених функционера. Тај фокус и бес грађана, испољен кроз демолирање страначких просторија у неким градовима, не чуди јер је реч о симболима деспотске, корумпиране и злостављачке власти, а често и о провокацијама маскиране и наоружане напредњачке паравојске. Ипак, такав фокус и насиље на маргинама протеста ненамерно оправдавају репресију полиције, делегитимишу ненасилни и демократски отпор и скрећу пажњу са захтева за расписивање ванредних скупштинских избора, као и обнове демократских установа и владавине права. Примереније мете ненасилних протеста су политичке и правосудне установе, као и РТС, јер указују на легитимне циљеве побуњених грађана.
Други корак је одустајање од вечерњих и ноћних протеста. Такви протести су омогућили наставак отпора усред лета, упркос високих температура, али су омогућили полицији и напредњачкој паравојсци да под велом ноћи, често без сведока, систематски туку и хапсе мирне демонстранте, па и случајне пролазнике. Дању је на улицама много више грађана који могу сведочити о репресији и придружити се отпору, што битно отежава посао силеџијама са значкама и без њих. Штавише, протести и блокаде током дана, нарочито током радне недеље, битно су ефектнији јер заустављају редовне токове и послове и чине политичку кризу, одсуство легитимитета власти, као и ванредне околности очигледним свим грађанима, па и онима који подржавају власт или мисле да их све ово не тиче.
Трећи и најважнији корак је доследно истицање ненасиља као јединог легитимног и ефикасног облика отпора ауторитарној и репресивној власти. Мада је само мали број демонстраната одговоран за насиље и вандализам претходних дана, нарочито демолирање просторија владајуће странке и узвраћање на полицијско и хулиганско насиље, штета је већ учињена. Маске, заштитне кациге и реквизити који подсећају на оне које носе напредњачки хулигани нису компатибилни са борбом за обнову демократије. Тако се олакшава убацивање провокатора који оправдавају додатну репресију полиције и охрабрују се обични грађани да узврате насиљем. Мада су грађани оправдано љути због ескалације репресије власти и садистичког злостављања демонстраната, у одлучивању о даљим корацима треба се руководити искључиво хладном главом и здравим разумом.
Насиље на маргинама протеста претходних дана већ је начело масовност протеста и легитимитет борбе за демократску обнову. Управо су програмско и практично опредељење за ненасилне облике борбе за демократију и владавину права омогућили масовну мобилизацију грађана претходних месеци и подстакли умрежавање и заједничко деловање различитих група, од просветних радника, студената, универзитетских професора и пољопривредника до адвоката, уметника и опозиционих странака. Ови протести су по обиму и садржају без преседана у Европи у последњих неколико деценија. У отпору недемократском режиму мобилисали су стотине хиљада грађана и значајно оборили подршку личном режиму – о чему сведоче и истраживања јавног мњења.
Поред тога, толерисање насиља, макар и на маргини протеста, доводи у питање дугорочне циљеве протеста. Циљ не сме бити само смена недемократске власти већ и обнова демократских установа. А тај циљ може се остварити само демократским и ненасилним средствима. Званичне легитимне мете, дневни а не ноћни протести и доследно опредељење за ненасилне облике деловања и демократска средства ће омогућити ширење и масовност протеста, а самим тим и осигурати безбедност учесника.
Коначно, време је да студенти објаве састав своје изборне листе. Тако ће појединци у врху листе стећи легитимитет да координирају акције студентског и грађанског покрета са деловањем опозиционих странака у пресудном тренутку ескалације репресије. Алтернатива је да студентски пленуми изаберу привремене представнике који ће имати мандат да координирају сарадњу са другим деловима опозиционих снага. Није овде реч о сарадњи око изборних услова нити о једној или више колона опозиционих снага на следећим изборима. Реч је о отпору масовној репресији и наговештајима екстремних мера према грађанима који пружају отпор деспотској и све репресивној власти. А ако власти ипак одустану од ескалације репресије и распишу изборе, опозиционе снаге ће бити спремне и за тај изазов.
