Прочитај ми чланак
О животу Олександра Музичка (52), сликовите и врло контроверзне личности која је са кијевске јавне сцене прешла на Јутјуб, могао би да се сними трилер са негативцем као главним јунаком.
Шира јавност га је упознала као Сашка Белог, кад је на видео снимку на седници општине Ривне у западној Украјини, с машинском пушком у рукама, тражио станове за породице погинулих на кијевском Мајдану, зачикујући одборнике питањем: “А ко ће да ми узме калашњиков и ножеве?”
Такође, био је посебно запажен и видео из канцеларије јавног тужиоца, који је по Сашином мишљењу оклевао у истрази, па је затечени млађани чиновник, у одсуству шефа, био ишамаран и умало удављен потезањем за кравату.
Саша Бели је рођен у Русији, код Перта, али је по повратку из Авганистанског рата где је био у ракетним јединицама СССР и после осамостаљења Украјине тражио украјинско држављанство. Потом је ратовао у Абхазији и у Чеченији – против Руса!
Члан је Украјинског националног сабора (УНА) и Украјинске народне самоодбране (УНСО), што све спада у крајњу политичку десницу и неофашизам, који, уз остале, чине садашњу коалицију “Десни сектор”.
Мужичко је, иначе, током Првог рата у Чеченији (1994) био командир јединице УНА-УНСО “Викинг” и заједно са начелнико штаба Олегом Челновим, званим Беркут (Орао), борио се против Руса упоредо са Шамилом Басајевим. Има података да је био и телохранитељ тадашњег главног вође побуњених Чечена, генерала Џохара Дудајева.
Према Сашиним речима, својим рукама је у Чеченији уништио три руска тенка, барем шест борбених возила и “избацио је из строја” велики број руских војника. Наводно, лично му је Дудајев уручио орден Хероја чеченске републике Ичкерије, што је назив за територију која не признаје власт Москве.
Саша Бели је, кажу, као херој Чеченије, један од само тројице Украјинаца (уз Степана Бандеру и Олега Челнова-Беркута) по коме су у Грозном назвали улицу.
Када се 1995. после погибије Дудајева и склапања примирја вратио у Украјину, наводно је имао честих проблема с полицијом због кафанског и уличног насиља и четири године је провео у затвору због рекетирања. Потом је и 2003. био осуђен на још три и по године. Руске власти га сматрају националистом, „бандеровцем“, чеченским најамником-терористом и фашистом.
У априлу 2007. уз помоћ партије УНА-УНС постављен је за чувара железаре у Ровном, а у међувремену, како тврди, стекао је диплому из економије.
Као заменик директора агенције за обезбеђење “Балкан сервис”, кандидовао се 2012. за депутата у украјинској Верховној ради, али је изгубио и тек је крајем 2013. поново стекао нову пажњу на кијевском Мајдану.
(Блиц)
Успомене из борби против Руса у Чеченији: Фашиста као украјински опозициони лидер:
