Прочитај ми чланакДушко Добриловић је бивши српски полицајац, некадашњи инспектор за крвне и сексуалне деликте у Београдској полицијској управи, који је 1998. године, заједно са својим тимом, у Земуну ухапсио Душана Спасојевића Дућу и Милана Луковића Кума, вође касније озлоглашеног Земунског клана. Током те акције заплењено је око 1,5 килограма хероина, што је, по оценама из тог времена, био један од највећих удараца организованом криминалу.
Према Добриловићевој исповести, уместо да та акција означи почетак озбиљне борбе државе против мафије, уследио је преокрет. Ухапшени су убрзо пуштени, заплењено оружје им је враћено, а истрага је, како тврди, намерно обустављена. Он наводи да је већ тада постало јасно да поједини делови криминалних структура имају заштиту унутар система безбедности.
Добриловић истиче да је одбио коруптивне понуде и „комбинације“, због чега је постао мета притисака. Уследили су, како каже, претње, опструкције у раду, па и директна одмазда – његов аутомобил је запаљен, а против њега су покретани поступци и пријаве. На крају је остао без посла у МУП-у.
Добриловић тврди да је због тога био изложен континуираним притисцима, медијским нападима и покушајима дискредитације, укључујући и озбиљне оптужбе које, како каже, никада нису доказане. Своју причу представља као сведочанство човека који је одбио да ћути и да пристане на сарадњу са криминалом.
Његова исповест годинама се појављује у различитим медијима као пример унутрашње борбе појединца против споја мафије и делова државног апарата. И данас, више од две деценије касније, Добриловић тврди да истина о тим догађајима још није у потпуности изашла на видело и да су многи кључни актери остали ван домашаја правде.
У новом видеу Душко Добриловић, бивши инспектор за крвне и сексуалне деликте, по први пут до детаља говори о разлозима због којих је 25 месеци провео у истражним затворима, о судским процесима који против њега и даље трају, као и о паклу кроз који пролази већ више од две деценије.
Добриловић открива шта се догодило након хапшења вођа Земунског клана, Душана Спасојевића и Милана Луковића, и зашто је уместо подршке државе уследио прогон изнутра. Према његовим речима, управо су га сопствене колеге из полиције узеле на мету јер је одбио да сарађује са криминалцима и да учествује у заташкавању.
У овом разговору он отворено говори о притисцима, намештеним поступцима, изолацији, претњама и механизму којим се, како тврди, систем обрачунава са онима који не пристају на договор са подземљем.
