Прочитај ми чланакФакултет техничких наука у Новом Саду - Департман за грађевинарство и геодезију, урадио је, по наредби Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, вештачење објекта Железничке станице у Новом Саду, због утврђивања узрока због којих је 1. новембра 2024. дошло до рушења надстрешнице изнад главног улаза у хол објекта. У мишљењу вештака се, између осталог, наводи и да је "конструкција надстрешнице у тренутку непосредно пред лом била оптерећена оптерећењем које је веће од првобитно пројектованог за око 107 кг/м2 , односно за око 23,11 тоне". Стручни тим вештака је у извештају навео и да "сматра да су визуелне назнаке оваквог лома морале да буду уочљиве у данима који су претходили рушењу надстрешнице".
– Затеге као кључни конструктивни елемент обезбеђења носивости и стабилности надстрешнице су у тренутку рушења биле у стању смањене носивости и повећаног оптерећења – наводи Факултет у закључцима анализе прорачуна.
Стручни тим вештака је, како се наводи, увидом на лицу места, анализом изузетих узорака, као и нумеричком анализом, утврдио да је стање челичних жица од којих су затеге израђене (носећи елемент сваке затеге је кабел који се састоји од 6 челичних жица) деградирано.
– Смањена носивост је потврђена резултатима лабораторијских испитивања Института ИМС, према којима је, у тренутку непосредно пред рушење, око 40 одсто жица у затегама било ван функције. Узрок оваквог стања је корозија која се јавила на споју затеге и кровног носача (кровног набора). Овај недостатак је могао да буде утврђен путем прегледа конструкције током контролних прегледа прописаних у оквиру редовног одржавања објекта – указује се у закључку.
До повећаног оптерећења затега у односу на оригинални пројекат дошло је, истиче се, у више наврата.
– Током изградње објекта 1964. године, уместо слоја за пад, са горње стране надстрешнице је изведен слој од неармираног бетона. Уграђени слој неармираног бетона има за око 65 кг/м2 већу масу од масе пројектованог слоја за пад. Овај дефект није имао пресудан утицај на носивост и стабилност конструкције али је имао негативни утицај на смањење резерве носивости изведене конструкције – указали су вештаци.
Приликом реконструкције објекта која је започета 2021. године, пројектом је било предвиђено скидање „свих слојева до бетона“ и извођење новог слоја пад и хидроизолације.
– Увидом на лицу места је утврђено да слој неармираног бетона није уклоњен, али нису уклоњене ни постојеће плочице са доње стране надстрешнице. На овај начин, оптерећење надстрешнице је повећано за додатних 20 кг/м2. Такође, реконструкцијом је предвиђена уградња стакала са металним оквирима којима се на надстрешницу додаје још 27 кг/м2. Узимајући све наведено у обзир, конструкција надстрешнице је у тренутку непосредно пред лом била оптерећена са око оптерећењем које је веће од првобитно пројектовано за око 107 кг/м2 , односно за око 23,11 тоне – наводи се у извештају вештака.
Лабораторијско испитивање изузетих узорака потврдили су, додаје се, да основни материјал који је уграђен у конструкцију надстрешнице задовољава захтеве пројекта, „при чему су одређени резултати показали и повећане механичке карактеристике, те се и анализом потврђује да отказ конструкције није ни у ком случају узрокован неадекватним карактеристикама уграђеним материјала“.
– Надстрешница је већим делом, у конструктивном смислу, изведена на квалитетан начин, чиме је постигнуто стање које је обезбедило поуздану експлоатацију у периоду од изградње до тренутка рушење у условима изостанка редовног одржавања и повећаног оптерећења за око 15 одсто. Треба рећи да ово оптерећење приближно одговара оптерећењу од снега за које је конструкција рачуната, али објашњава и чињеницу како је дошло до отказа без снега на надстрешници – наводи се у извештају.
Током увиђаја је утврђено да је детаљ везе затега и кровног носача имао недостатке у виду геометрије везе и локално изведене хидроизолације.
Знаци лома морали да буду уочљиви у данима пре рушења
– Имајући у виду значај затега за конструкцију надстрешнице, затеге су, нарочито у зони веза са остатком конструкције, морале бити подвргнуте интензивнијем режиму прегледа односно активности одржавања. Изостанком одржавања, ови недостаци су створили услове који су погодовали процесима детериорације каблова у затегама. Смањење носивости затега и њихово преоптерећење је покренуло механизам лома у уклештењу попречних греда надстрешнице у стубове предње фасаде објекта. Попуштањем уклештења на вези фасадних стубова и попречних носача створили су се услови за потпуно отказивање затега и појаву изненадног лома надстрешнице. Узимајући у обзир ове налазе, стручни тим вештака сматра да су знаци оваквог лома морали да буду уочљиви у данима који су претходили рушењу надстрешнице и да су се јављали у виду повећаних угиба – истичу вештаци.
Коришћени материјали из 1964. били задовољавајућег квалитета
Током увиђаја на лицу места и на основу спроведених лабораторијских испитивања, овим вештачењем је утврђено да су сви материјали који су коришћени током изградње објекта Железничке станице у Новом Саду били задовољавајућег квалитета и да се пад надстрешнице дана 1. новембра 2024. не може приписати незадовољавајућем квалитету уграђених материјала током изградње објекта 1964. године.
– Недвосмислено је утврђено да блокови, или кубуси, који су забележени архивским снимцима на крову нису имали функцију обезбеђења сидрења каблова за преднапрезање који су били смештени у косим затегама. С обзиром на то да су ти блокови уклоњени и нису били доступни вештацима, о њиховој стварној функцији се не може изнети поуздан став. На основу анализе доступне документације, постоје индиције да су ови блокови служили као носачи рекламе на крову објекта. О постојању ове рекламе, или реклама, постоји фото документација, која показује да су у претходном периоду постојале рекламе које су се протезале целом дужином крова – указују вештаци.
Два главна чиниоца – узроци рушења
Резултати вештачења указују на закључак да је до рушења конструкције дошло комбинацијом два главна чиниоца која су деловала на конструкцију на начин да су умањивала њену носивост, стоји у извештају.
Први су – затеге, које су као „конструктивни елемент обезбеђења носивости надстрешнице у тренутку рушења биле у стању смањене носивости под дејством повећаног оптерећења“.
– Стога је први, и најизраженији фактор по интензитету утицаја, корозија каблова за преднапрезање који су били једини носећи елемент затега. Око ових каблова су уграђени бетон и арматурне шипке, по обиму пресека затега, а око бетона се налазила челична цев, при чему су једино каблови за преднапрезање служили за пренос силе кроз затеге. Овим затегама, надстрешница је у одређеним тачкама била везана за кров објекта, чиме се, према оригиналном пројекту обезбедио повољнији утицај како на надстрешницу, тако и на кров – наводе вештаци.
Повољни утицај се, како се наводи, огледао у следећем: кров је прихватао велики део тежине надстрешнице и целокупног снега са надстрешнице, док је за кров, односно кровне носаче, ова тежина деловала повољно за његов главни распон, смањујући утицаје и напрезања у том делу кровног носача.
– У тренутку пада, накнадним испитивањима и анализом постигнутих резултата које су спровеле лабораторије ИМС а.д. Београд, утврђено је колики проценат ових каблова је био активан у време непосредно пред пад надстрешнице. Овај закључак је између осталог донесен и на основу анализе самог пресека каблова, где се може сагледати ниво корозије попречног пресека каблова. Овим испитивањима из изузетих узорака, закључено је да је приближно 40 одсто свих каблова било потпуно неактивно у тренутку пада надстрешнице. Узрок оваквог стања је корозија која се јавила у кабловима на споју затеге и кровног носача (кровног набора, тзв. тестерастог крова). Овај недостатак је могао да буде утврђен путем прегледа конструкције током контролних прегледа прописаних у оквиру редовног одржавања објекта – наводе вештаци.
Други чинилац, који је у комбинацији са првим деловао на конструкцију на начин да су умањивали њену носивост је што је до повећаног оптерећења затега у односу на оригинални пројекат је дошло у више наврата.
– Током изградње објекта 1964. године, уместо слоја за пад, са горње стране надстрешнице је изведен слој од неармираног бетона. Уграђени слој неармираног бетона има за око 65 кг/м2 већу масу од масе пројектованог слоја за пад. Овај дефект није имао пресудан утицај на носивост конструкције али је имао негативан утицај са аспекта резерве носивости изведене конструкције. Приликом реконструкције објекта која је започета 2021. године, пројектом је било предвиђено уклањање „свих слојева до бетона“ и извођење новог слоја за пад и хидроизолације. Увидом на лицу места је утврђено да слој неармираног бетона није уклоњен, као ни керамика са доње стране надстрешнице. На овај начин, оптерећење надстрешнице је повећано за додатних 20 кг/м2. Такође, реконструкцијом је предвиђена уградња стакала са металним оквирима којима се на надстрешницу додаје још 27 кг/м2. Узимајући све наведено у обзир, конструкција надстрешнице је у тренутку непосредно пред лом била изложена оптерећењу које је веће од првобитно пројектованог за око 107 кг/м2, односно за око 23,11 тоне. Такође, додавањем стаклене површине на надстрешницу је повећана површина која може да буде покривена снегом и/или на коју може да делује ветар. Збирни ефекат ових околности је значајно повећавање оптерећења због којих је пројектант био у обавези да спроведе потребне контроле носивости – указали су вештаци.
Надстрешница је, у конструктивном смислу, „првобитно изведена на квалитетан начин, чиме је постигнуто стање које је обезбедило поуздану експлоатацију у периоду од изградње до тренутка рушења, чак и у условима изостанка редовног одржавања“.
– Током увиђаја је утврђено да је детаљ везе на споју затега и кровног носача имао недостатке са аспекта продора влаге које је имало за последицу корозију носећег елемента затеге (каблова за преднапрезање) на овом месту. Имајући у виду значај затега за конструкцију надстрешнице, затеге, нарочито у зони веза са остатком конструкције, су морале бити подвргнуте интензивнијем режиму прегледа односно активности одржавања. Изостанком одржавања изостало је и идентификовање процеса детериорације каблова у затегама. Приликом изузимања узорака котви са крова, утврђено је да корозија није ни у приближно истој мери захватила горњу страну котви за каблове, као ни саме каблове са спољашње стране котви – наводе вештаци.
Првенствени узрок корозије која је концентрисана на том делу каблова (између краја затеге до саме котве, у дужини од око 23 цм) је, како се истиче – технологија градње надстрешнице, крова и затега.
– Наиме, како је објашњено у овом налазу, ова технологија је подразумевала да се затеге, као готови елементи, донесу на градилиште, поставе се између претходно избетониране надстрешнице (која у том тренутку ослоњена на оплату) и крова, након чега се врши утезање каблова унутар затеге. Детаљ споја затеге и крова је пројектован и изведен на начин да затега улази у кружни отвор, за неколико центиметара већег пречника од саме затеге. Овакав начин уградње је довео до појаве зазора између доње површине бетона кровног носача и завршетка бетонског дела затеге, односно, каблови за преднапрезање су били на овом месту више изложени атмосферским утицајима. Смањење носивости затега и њихово преоптерећење је покренуло механизам лома у крутим везама попречних греда надстрешнице у стубове јужне фасаде објекта. Попуштањем крутих веза на вези фасадних стубова и попречних носача створили су се услови за потпуно отказивање затега и појаву кртог лома надстрешнице. Узимајући у обзир ове налазе, стручни тим вештака сматра да су визуелне назнаке оваквог лома морале да буду уочљиве у данима који су претходили рушењу надстрешнице – наводи се, између осталог, у извештају Факултета техничких наука у Новом Саду – Департмана за грађевинарство и геодезију.
