Pročitaj mi članakOdluka Višeg suda u Nišu da posle deset meseci ukine pritvor bivšoj gradonačelnici Dragani Sotirovskoj otvara više pitanja nego što daje odgovora. Formalno obrazloženje suda da je „uznemirenje javnosti smanjenog intenziteta“ zvuči kao pravna formula koja više govori o protoku vremena nego o suštini slučaja.
Javnost nije prestala da bude uznemirena zato što su činjenice manje teške, već zato što se u Srbiji navikla na krupne korupcionaške afere bez jasnih epiloga. Ako je uznemirenje merilo pravde, onda se šalje opasna poruka da je dovoljno „sačekati da se javnost umori“.
Podsetimo, reč je o optužbama koje uključuju oštećenje gradskog budžeta za oko 250 miliona dinara i sticanje lične koristi od preko 100 miliona dinara, uz sistematsko zaobilaženje Zakona o javnim nabavkama. To nisu sporedni propusti, već opis mehanizma vlasti koji je godinama funkcionisao bez kontrole.
Posebno zabrinjava činjenica da sud istovremeno konstatuje da razlozi za pritvor „i dalje postoje“, ali da više nisu dovoljni za najstrožu meru. Ta logika ostavlja utisak selektivnog balansiranja između prava i političke realnosti, umesto dosledne primene zakona.
U praksi, ova odluka jača utisak da se kod visoko pozicioniranih funkcionera vreme koristi kao najbolji saveznik, pritvor se razvlači dok interes javnosti ne oslabi, a zatim se mera ublažava, uz poruku da je „sistem ipak funkcionisao“.
Ako se borba protiv korupcije svede na proces u kojem je najveći uspeh preživeti dovoljno dugo u pravnom vakuumu, onda je jasno da problem nije u „uznemirenju javnosti“, već u samom odnosu institucija prema političkoj moći.
Ovaj slučaj još jednom potvrđuje da u Srbiji pitanje nije da li će se istina utvrditi, već koliko dugo će trajati dok javnost ne prestane da pita.
