Pročitaj mi članakMeđu tri miliona dokumenata, koji su objavljeni pre nekoliko dana, pominju se mnogi međunarodni partneri Aleksandra Vučića. Dokazano je da je Toni Bler zaštitio od odgovornosti pedofile iz svog kabineta. Mohamed bin Zajed je organizovao ubistvo Džamala Kašogija. Miroslav Lajčak je od Epštajna tražio maloletne devojčice. Bedžet Pacoli i Atifete Jahjaga su učestvovali u transportu milion dece sa Kosova i Tajlanda na Epštajnovo ostrvo. Nekoliko devojaka iz Srbije se nalazi na spisku Epštajnovih žrtava, kao i Bojana Banjac, koja se vodi kao nestala.
Objavljeni su dokazi da je Andrea Mitrović, zvana Balerina, ćerka Željka Mitrovića, bila u grupi lolita, koje su zabavljale Bila Klintona na putovanjima Epštajnovim avionom. Bez obzira na sve dokaze ritualnih ubistava, kanibalizma i silovanju dece, Vučić tvrdi da su to „obične gluposti“.
Američko Ministarstvo pravde objavilo je više od tri miliona dokumenata iz istrage protiv Džefrija Epštajna. Objavljene su fotografije, video snimci, e mail prepiske, zapisnici saslušanja svedoka i drugi fajlovi.
Iako to nije ni polovina materijala prikupljenog tokom istrage, u njemu se nalaze dokazi monstruoznih zločina. Uz sadržaje, koji otkrivaju detalje orgija u kojima su zlostavljane maloletne devojčice i dečaci, nalaze se iskazi svedoka u kojima se opisuju kanibalističke seanse. Tokom satanističkih rituala prinošenja žrtava, deca su mučena i ubijana. Na nekoliko snimaka vidi se skuvalo telo deteta.
U Epštajnovoj mreži saučesnika nalaze se Bil i Hilari Klinton, Barak i Mišel Obama, Džo Bajden, Džordž V. Buš, britanski princ Endrju i premijer Kir Starmer, članovi norveške kraljevske porodice, Emanuel Makron, Bil Gejts, Voren Bafet, Stiven Spilberg, Vudi Alen, Leonardo Dikaprio, Tom Henks, Brus Vilis i mnogi drugi američki istaknuti političari, biznismeni, režiseri i glumci, intelektualci i sportisti.
Na tom spisku se nalaze i politički mentori i poslovni saradnici Aleksandra Vučića: Džordž i Aleks Soroš, Toni Bler, Mohamed bin Zajed, Miroslav Lajčak, Marina Abramovič, pa i Milo Đukanović.
– Objavljeni fajlovi su obične gluposti! – rekao je Vučić, pokušavajući da umanji značaj optužbi za najteže zločine, koje terete belosvetske mešetare koji su ga doveli na vlast u Srbiji i sa kojima i danas sarađuje.
U vreme dok se nalazio na funkciji britanskog premijera, Toni Bler se najupornije i najglasnije zalagao za bombardovanje Srbije. Deceniju i po kasnije, Vučić ga je angažovao za savetnika Vlade Srbije. S druge strane, Bler je lobirao za Vučića u Sjedinjenim Američkim Državama. Nije mogao da mu ugovori susret sa tadašnjim predsednikom Obamom, ali jeste sa Bilom Klintonom.
U objavljenim dokumentima iz afere Epštajn navodi se da je Bler sabotirao policijsku akciju Ore, koja je bila usmerena protiv pedofilske mreže u Americi i Britaniji. Identifikovano je 7.250 osumnjičenih, od kojih je 3.744 uhapšeno. Optuženo je 1.848, a osuđeno 1.451. Međutim, Bler je sprečio policiju da istragom obuhvati pedesetak uticajnih biznismena i političara iz njegovog okruženja, među kojima je bilo i nekoliko zvaničnika iz njegovog kabineta. Iako je u sudskim procesima dokazano da je čak 6.700 dece bilo izloženo seksualnom zlostavljanju, Bler je zaštitio pedofile sa kojima je sarađivao.
Ipak, nije uspeo da zaštiti princa Endrjua. U prvom paketu dokumenata iz istrage protiv Epštajna objavljeno je stotinak fotografija i video snimaka britanskog princa sa maloletnim devojčicama. Kraljevska porodica mu je oduzela status i sva vojna zvanja. Među dokazima, koji su u javnost dospeli pre nekoliko dana, nalazi se i kratak snimak na kome se vidi kako Epštajn i princ Endrju zlostavljaju desetogodišnju devojčicu u kuhinji Epštajnove vile na ostrvu Litl Sent Džejms.
Takođe, objavljeni su i iskazi troje svedoka, preživelih žrtava, koji tvrde da je princ kupio jedno dete od Epštajna, silovao ga i ubio tokom satanističkog rituala. U dokumentima se navodi da su dva bivša britanska premijera – Bler i Gordon Braun – i aktuelni premijer Kir Starmer pokušali da utiču na američko Ministarstvo pravde da ne objavljuje sadržaje koji kompromituju princa Endrjua, ali nisu uspeli u tome. Starmer je u februaru 2025. godine imenovao ser Kristijana Tarnera za ambasadora u Vašingtonu, ali još nije dobio agreman. Umesto akreditacije, Tarner je dobio fotografije na kojima, samo u gaćama, pozira u Epštajnovoj kući u Njujorku.
U najtežim krivičnim delima, povezanim sa Epštajnom, učestvovao je i Vučićev „pobratim“, arapski šeik Mohamed bin Zajed. Sadržaj privatne Epštajnove prepiske otkrivaju da je Bin Zajed isplanirao atentant na Džamala Kašogija kako bi kompromitovao i svrgnuo sa vlasti saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana Al Sauda.
Video snimci pogubljenja Kašogija namerno su plasirani na internet kako bi izazvali ogorčenje međunarodne javnosti sa ciljem da Bin Salman bude izolovan i odbačen. Zavera je izazvala krizu u odnosima Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, pa je Bin Zajed u nekoliko e mail poruka molio Epštajna da mu pomogne u „upravljanju posledicama“. Iako je bio izložen optužbama za ubistvo Kašogija, Mohamed bin Salman je zadržao status najmoćnijeg lidera u Saudijskoj Arabiji.
Sa funkcije premijera, on de facto vlada državom i pored živog kralja, njegovog oca Salmana bin Abdulaziza Al Sauda.
Uz Mohameda bin Zajeda, vladara Abu Dabija, u Epštajnovom dosijeu pominje se i šeik Mohamed bin Rašid al Maktum, vladar Dubaija. Jedan svedok u istrazi je tvrdio da je Bin Rašid ponudio Epštajnu svoju ćerku devicu. U dokumentima se navodi da šeik i dalje obe svoje ćerke „drži u zatvoru“. Prvo je na silu vratio ćerku Šamsu iz Kembridža, gde se školovala, a onda je organizovao otmicu ćerke Latife, koja je privremeno uspela da pobegne iz Dubaija. Bin Rašid je angažovao indijske komandose, koji su je oteli sa jednog broda u međunarodnim vodama. U dokumentima se navodi da je Latifa otmičarima rekla: „Nemojte da me vraćate u Dubai, ubijte me ovde“.
Osim Blera i Bin Zajeda, koji su Vučićevi politički sponzori i poslovni ortaci, u Epštajnovim fajlovima često se pominje i Vučićev klijent Miroslav Lajčak. Tokom diplomatske karijere, nakon ambasadorskog staža u SR Jugoslaviji, Lajčak je često bio angažovan za posredovanje u odnosima država Zapadnog Balkana. Dve godine je obavljao dužnost Visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, pa na funkciji specijalnog izaslanika Evropske unije za Crnu Goru i Srbiju i, potom, specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine. Osim toga, Lajčak je bio ministar spoljnih poslova Slovačke i predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.
Poslednjih petnaestak godina, Lajčak se nalazio na spisku Vučićevih plaćenika. Da bi zastupao njegove lične interese, Vučić je slovačkom diplomati isplaćivao mesečnu apanažu od 20.000 evra. Taj odnos se nastavio i nakon što je, početkom prošle godine, Lajčak imenovan za specijalnog savetnika Roberta Fica za nacionalnu bezbednost. Saradnja je prekinuta 31. januara 2026, kad je Lajčak podneo ostavku na sve funkcije, nakon što su objavljeni delovi njegove prepiske sa Džefrijem Epštajnom.
Dok je bio predsednik Generalne skupštine UN-a, Lajčak je u jednom e mail-u Epštajnu napisao: „Zašto me ne pozoveš na te igre? Uzeo bih jednu devojku.“ Epštajn mu je odgovorio: „Ko ne bi želeo da dođe… Možeš imati dve, nisam posesivan. Možeš i njihove sestre, takođe, ako ti nisu premlade… Bez šale, obe njihove sestre trenutno plivaju u bazenu.“ Lajčak se nešto kasnije javio Epštajnu iz Kijeva: „Samo da potvrdim da su devojke ovde i dalje jednako lepe. Dobićeš majicu, suvenir od Lavrova, a posle toga dobićeš i devojke…“ Na Epštajnovu konstataciju da su devojke najbolji izvozni proizvod iz Rusije, Lajčak je dodao: „Da, posle nafte…“ U jednoj poruci Epštajnu, Lajčak ga je pozvao da zajedno posete Crnu Goru, navodeći da se „predsednik Milo Đukanović raduje tom susretu“. Kad je to objavljeno, Đukanović je rekao da nikada nije imao nikakav kontakt sa Epštajnom.
U Epštajnovoj mreži za trgovinu ljudima i seksualno zlostavljanje dece bili su uključeni i Vučićevi albanski partneri sa Kosova i Metohije. Vučić je kontakte sa Bedžetom Pacolijem, najuticajnijim albanskim biznismenom, uspostavio joj 2004. godine, uz posredovanje nedavno preminulog tajkuna Miodraga Kostića. Nakon što je doveden na vlast u Srbiji, Vučić je komunikaciju sa Pacolijem održavao preko Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića. Fotografije sa njihovih sastanaka objavljivane su u medijima iz Prištine i Beograda, a u poslednjem paketu dokumenata iz istrage protiv Epštajna nalaze se i transkripti pregovora o transportu dece preko Kosova.
Na sajtu američkog Ministarstva pravde objavljen je e mail iz septembra 2012. godine sa naslovom „Ko je Bedžet Pacoli“. Epštajn je tu poruku dobio iz kosovskog tzv. konzulata na Tajlandu. U e mail-u se navodi da „princeza želi da Džefri pogleda video“. U sledećoj poruci se govori o nameri tzv. predsednice Kosova Atifete Jahjage da se sretne sa Epštajnom, zajedno sa „princezom“ Mom Luang Rajadasari Jajankurom, koja je tada bila angažovana kao konzul Kosova na Tajlandu .
U toj komunikaciji pominju se i veze Jajankure sa Pacolijem. U istom paketu objavljenih dokumenata navodi se da je preko Kosova i Tajlanda u SAD, kod Epštajna, transportovano „milion dece za iskorišćavanje“, sa kompletnim identifikacionim podacima i fotografijama.
Drugim kanalima, kod Epštajna su stigle i mnoge devojčice iz Srbije. Američko Ministarstvo pravde je objavilo podatke izvesne Bojane Banjac, koja se vodi kao nestala. U dokumentima koji su selektivno cenzurisani, kako bi se zaštitio identitet žrtava i svedoka, pominju se još tri devojke „iz Jugoslavije“.
Neposredno posle hapšenja Epštajna, u julu 2019, u medijima su se pojavili podaci iz njegove „male crne sveske“. U tom katalogu devojaka nalaze se i informacije o Andrei Mitrović, ćerki Željka Mitrovića, vlasnika Pinka. U dnevnicima letova Epštajnovog aviona, tzv. Lolita Ekspres, desetak puta je zabeleženo njeno ime. Između ostalog, Andrea Mitrović je putovala sa Epštajnom i Bilom Klintonom na turneju po Africi.
Detalje o njenom učešću u toj mreži visoke prostitucije opisala je američka autorka Vitni Veb u knjizi „Ucenjena nacija“, čiji delovi su objavljeni u feljtonu Magazina Tabloid (https://www.magazin-tabloid.com/klinton-osam-lolita-i-andrea-mitrovic/).Tabloid Subscription
Među tri miliona nedavno objavljenih dokumenata nalaze se i dokazi Epštajnovih kontakata sa Emanuelom Makronom, koji su počeli još dok je on bio ministar finansija u francuskoj vladi. Tu je i komunikacija sa Iljom Ponomarjovom, bivšim poslanikom u ruskoj Dumi, koji je prebegao iz Rusije u Ukrajinu i formirao paravojnu jedinicu u kojoj su regrutovani Rusi, koji se bore protiv ruske vojske.
Dok je Ponomarjov bio u Moskvi, finansijsku i logističku podršku pružao mu je Epštajn, u saradnji sa Bilom Gejtsom i Srbinom iz Zagreba Borisom Nikolićem, bivšim direktorom Majkrosofa.
U političke, poslovne i obaveštajne Epštajnove kampanje bili su uključeni članovi porodica Rotšild i Soroš, kao i uticajni pripadnici vašingtonskog establišmenta, tužitelji i sudije, pa i pripadnici administracije aktuelnog predsednika Donalda Trampa.
Pre nego što je postavljen na mesto direktora FBI, Keš Patel je svedočio pred odborom Kongresa u korist Epštajna. „Nema pouzdanih informacija da je Džefri Epštajn trgovao maloletnicima“, rekao je tada Patel. Danas, posle objavljivanja bezbrojnih dokaza o trgovini ljudima, mnogi kongresmeni, republikanski i demokratski, zahtevaju da Patel bude uhapšen i optužen za krivokletstvo.
Na optuženičku klupu trebalo bi da sedne i Vilijam Bar, jedini zvaničnik koji je u dva mandata bio generalni tužilac Sjedinjenih Američkih Država. Bar je prvi put na tu funkciju postavljen 1991, u vreme Džordža Buša Starijeg, a onda i 2019. godine. Iako ga je predsednik Tramp vratio na mesto generalnog tužioca, Bar je tvrdio da nije bilo spornih radnji prilikom izbora 2020. godine, što se pokazalo netačno. Odgovor na pitanje zašto je Bar radio protiv Trampa može se potražiti u nedavno objavljenom iskazu jednog svedoka, koji tvrdi da je Bar „bio prisutan prilikom seksualnog zlostavljanja deteta na Epštajnovom ostrvu“.
Objavljeni su snimci i fotografije Epštajna sa sudijom Ketandži Braun Džekson, koja je 2017. godine osudila na zatvorsku kaznu Edgara Medisona Velča zbog izjava u kojima je optuživao pojedince iz Klintonove i Obamine administracije da su učestvovali u trgovini decom. Po izlasku iz zatvora, posle odslužene kazne, Velča je, u januaru prošle godine ubila policija, a predsednik Bajden je 2022. postavio Braun Džekson za sudiju Vrhovnog suda.
S obzirom na politički uticaj i finansijsku moć kojom raspolažu saučesnici u Epštajnovoj zločinačkoj mreži, teško je pretpostaviti kakav će biti epilog ovog slučaja. Sigurno je samo da Amerikanci neće tek tako preći preko dokaza o ritualnim ubistvima dece, kanibalizmu, silovanju, podvođenju i mučenju maloletnika… Ministarstvo pravde još nije objavilo ni polovinu prikupljenog materijala iz istrage protiv Epštajna, ali već se može proceniti da Amerika, posle ovoga, više neće biti ista.
Bil Klinton je zahtevao da se objave apsolutno svi dokumenti iz te afere, a Barak Obama je tokom 2025. godine napisao 58 statusa na Tviteru u kojima je optuživao Donalda Trampa i Ilona Maska za saučešće u Epštajnovim zločinima. Međutim, nakon što su objavljene njegove fotografije sa kineskom devojčicom od osam godina, Obama se ućutao. Nije demantovao ni dokumentovane tvrdnje da je najmanje 24 puta bio na Epštajnovom ostrvu.
S druge strane, Mask je na svojoj društvenoj mreži objavio: „Niko se nije jače borio za potpuno objavljivanje Epštajnovih dosijea i gonjenje onih koji su zlostavljali decu više nego ja. Znao sam kako će mediji i propagandisti krajnje levice, koji su krivi u ovom slučaju. Prvo, neće priznati ništa. Drugo, sve će poreći i okriviti mene. Znao sam da ću biti nemilosrdno ocrnjen, uprkos tome što nikada nisam prisustvovao njegovim zabavama ili u njegovm avionu Lolita Ekspres, niti sam kročio na njegovo jezivo ostrvo. Ipak, mnogo me bole te optužbe, ali važnije mi je da se sazna istina. Jaki moraju da štite one koji ne mogu da se zaštite sami, posebno ranjivu decu. Sa zadovoljstvom ću prihvatiti bilo kakvu buduću bol da uradim više za zaštitu dece i dam im šansu da odrastu i imaju srećne živote.“
Predsednik Tramp je rekao da ga objavljeni dokumenti „potpuno oslobađaju optužbi, kojima je bio izložen“. Tramp kaže: „Sad se vidi da je sve suprotno od onoga što je govorila i čemu se očajnički nadala radikalna levica u Americi“.
Za razliku od Trampa, Aleksandar Vučić tvrdi da svi objavljeni dokazi predstavljaju „običnu glupost“. Prema njegovim rečima „ponekad se pojavi takva glupost i koliko god glupo zvučalo, kao što je bilo sa Monikom Levinski, onda neko dobije bombu, zato je napad Amerike na Iran moguć u naredna 48 sata zbog objavljivanja Epštajnovog dosijea“.
Umanjivanjem značaja objavljenih dokaza stravičnih zločina Vučić ne pokušava samo da zaštiti svoje političke i poslovne ortake, nego i samog sebe. To je radio i kad su se u Srbiji otvarale slične afere. Zbog sebe, a ne zbog Dragana Markovića Palme, Vučić je sprečio razotkrivanje pozadine bunga-bunga žurki u Jagodini, pederskih i pedofilskih afera koje je povremeno najavljivao Igor Jurić, pa i objavljivanje snimaka bahanalija koje su organizovali Željko Mitrović i Zoran Bašanović. Ipak, pre ili kasnije, i u Srbiji će doći do rasvetljavanja zločina, koje su izvršili pripadnici Vučićeve organizovane kriminalne grupe.
