Pročitaj mi članakVest da će ispred novootvorenog tunela na auto-putu ka Požezi dežurati lekari i vatrogasci više nije samo još jedna stavka u beskrajnom nizu nonsensa i bizarnosti koji su nam postali svakodnevica. Ona je alarm. To je ona crvena lampica koja više ne blinka na upozorenje, već neprestano drečavo svetli kao signal duboke poremećenosti jednog sistema, tačnije odsustva istog, gde je moguće da se faktor bezbednosti, kao prioritet svih prioriteta, rešava tako što obezbeđuješ uslove za sanaciju eventualnih posledica nebezbednosti. I to sa par vatrogasaca, jednom policijskom patrolom i tri medicinske sestre ( ako nahvatamo i nekog lekara, iha).
Не бих да будем морбидан, али ме чуди да у тај „спасилачки штаб“ нису укључени и попови и мртвозорници па да се комплетира одбор за дочек на улазу у тунел.
Влада Србије донела је уредбу којом се поништавају правилници о безбедности у тунелима, уз обавезу да се обезбеди даноноћно дежурство хитних служби – ватрогасаца, полиција и лекара, како би, наврат-нанос, била отворена деоница ауто-пута Паковраћа – Пожега, зарад Вучићевог билдовања рејтинга и склањања пажње са општенародне побуне. Он је заризикао и провозао се спорним тунелом у оном чувеном аутобусу без крова, са свитом својих подгузних мува којима, вероватно није било свеједно, али нису имали куд, јер им је у опису посла да статирају и у најопаснијим тачкама власника циркуса, а ми остали ћемо, ваљда, туда пролазити на сопствену одговорност и уз божију помоћ.
Пред зјапећом рупом Муњиног брда се прекрстиш, додаш гас и одиграш још једну партију српског рулета у којој се више не зна ( у Новом Саду, се, на жалост и на ужас, сазнало) да ли ће ти се на главу стровалити надстрешница, да ли ће ти на главној железничкој станици у Београду, на пероне, станични хол, путнике и вагоне пропасти вишеспратнице изграђене на бетонској плочи, да ли ће ти на дете у школској учионици пасти део, тек реновираног, плафона.. Или ће ти се, пак, на кола сручити део тунела на шта сугерише ова несувисла а злокобна владина уредба којом се одговорни ограђују од потенцијалних погибељних догађаја и ризика који носи „челични загрљај“ Вучићевог планерства и кинеских конзорцијума. На крају крајева – и не заборавимо – непоштовање строге процедуре и заобилажење правила, пре десет година срушило је и војни транспортни хеликоптер и однело седам живота.
И уместо да то постане црвена линија у погледу поштовања процедура где не би смело да буде компромиса и „неће ваљда“ превентиве, све је отишло у супротном правцу, разобручило се и распојасало, док на крају није однело нових 16 живота. И опет нико да се дозове памети.
Можемо само замислити колико потенцијалних опасности крије онај фамозни ЕXPО пројекат у светлу чињенице да је за њега суспендован институт употребне дозволе, а надлежни нас уверавају како то и није толико битно. „Није важно“, чувена узречица Великог градитеља, временом је усвојена као принцип и аболирајућа мантра за бројне глупости и пропусте. Ствар је отишла предалеко, јер није проблем само „дрекавац из тунела“ у Овчарско-кабларској клисури – он је само апсурдношћу уредбе, оголио дунстерајски и фушерски приступ којем сведочимо на сваком кораку. Како и коме да верујемо у погледу великих и захтевних пројеката, кад годинама гледамо како наши врли градитељи нису у стању да реше проблем најобичнијег трга по којем час преврћу коцке, час развлаче асфалт и којима се, након реновирања фонтане, појави „водоскок“ на неколико метара од ње.
Не може један политичар ( знате који) да се вајка „како увек неки папир фали јер неко нешто није потписао“ и то назове „фолирањем“, онда се спрда како су му рекли да се „брдо помера за 0,1 милиметар“ и на крају политичком одлуком решава ствари струке. Ако су ти инжењери, задужени за стручни надзор на тој деоници ауто-пута одбили да потпишу Записник о обиласку радова и сагласност на списак незавршених радова, онда седнеш у службени „ауди“ и назад док не потпишу, а не да њихову ревност зовеш фолирањем.
Ако је теби померање од „0,1мм“ виц, озбиљном геологу је упозорење. Ако ти закон прописује аутоматско праћење саобраћаја у тунелу пре његовог отварања, онда чекаш да то профункционише, а не постављаш лекаре и ватрогасце на улаз. И на крају, правити и обезбедити тунел кроз брдо где постоји опасност од клизишта и кроз који ће сутра кренути хиљаде аутомобила, није исто што и поставити шаторе у Ћациленду.
By the way, и њих вам је ветар одувао.
