Pročitaj mi članak“Marš na Drinu” je, piše na Vikipediji, tradicionalni srpski marš koji je komponovao Stanislav Binički početkom Prvog svetskog rata u čast pobede srpske nad austrougarskom vojskom na planini Cer. Ova pesma postala je simbol hrabrosti Srba tokom Prvog svetskog rata, koji su uprkos ogromnim ljudskim gubicima, izašli kao pobednici. Pobeda malobrojne srpske vojske nad superiornom austrougraskom vojskom ujedno predstavlja i prvu pobedu savezničkih sila u Prvom svetskom ratu.
Тада су Срби, ово не пише на Википедији, рекли окупатору “Марш, бре, у…”, јер је у традицији српског народа да је често надмоћнијим окупаторима говорио ту исту реченицу са три тачке на крају, која се уживо говори без три тачке, сочније звучи.
Vučić ( @predsednikrs ) nesumnjivo jeste ozbiljan psihopata i bandit, međutim, priznati se ovdje mora, Ćale ( @anabrnabic ) iz okupirane vile Jovanke Broz, ubjedljivo je najodvratnije lice današnje rasturene Srbije!
Potpuno nevjerovatno stvorenje… pic.twitter.com/CJ0Yy5J2mv— Bakir Hadžiomerović (@HadziomerovicB) October 11, 2024
Све се, међутим, променило када је српски народ уместо војводе Живојина Мишића, почела да симболизује војвоткиња од Јованкине виле Ана Брнабић, особа која уместо окупатора у три тачке, тачније у оригиналу – “марш, бре, у …” – тера оне који се боре против рударске окупације делова наше земље у близини поменуте Дрине, док за окупаторе има само речи хвале.
„Мрш бре у…“, писаће ускоро на Википедији, савремени је српски марш који је компоновала Ана Брнабић током редовног јесењег заседања Народне скупштине Републике Србије у част победе супериорне напредњачке војске над малобројном опозицијом, која се залагала за протеривање рударских окупатора са Дрине, а када је опозициони посланик звани Ћута донео папир са поруком “Нећете копати”, Ана Брнабић је тај папир отела, згужвала и бацила на под, и онда храбро, својим немуштим језиком, рекла историјску реченицу “Мрш, бре, у…”.
Predsednik parlamenta @anabrnabic na nacionalnoj televiziji tj. javnom servisu „tera“ naronog poslanika u „pizdu materinu“.
Srbija po meri @avucic oktobar 2024.#NeceteKopati pic.twitter.com/WBNodTKAtT— Bobby Milk (@mermerni) October 10, 2024
У традицији је напредњачког руководства да су најхрабрији кад треба победити малобројније од себе, да се јуначки боре против оних који им не могу ништа, сем да носе папире са поруком “Нећете копати”, што многи из напредњачких редова сматрају недопустивим мешањем у њихове унутрашње ствари, јер кад виде да пише “Нећете копати” они одмах помисле да ће им неко онемогућити њихово људско право да копају по носу у тренуцима доколице.
Од када је Ана Брнабић отела Ћути папир са поруком “Нећете копати” уз опаску „Мрш бре у…“ Србија је заокружила своју славну историју која је почела “Маршем на Дрину”, а завршила се традиционалним напредњачким маршем, мршем у материну свих који мисле другачије.
Та чудесна особа, Ана Брнабић, за кратко време освојила је срца свих напредњака – од Вучића па до председника Месног одбора из Бабушнице – те јој аплаудирају кад год каже нешто паметно, али пошто ретко каже нешто паметно, аплаудирају јој кад год каже нешто што сви разумеју.
А сви разумеју рећеницу “Мрш, бре, у…”, те је и приликом тог јесењег редовног заседања добила аплауз када је голим рукама отела папир, згужвала га и бацила на под. Те отерала опозицију у три тачке, а звучало је као да их је отерала у три лепе.
Када је Душко Ковачевић писао комад “Радован Трећи” у њему је смислио лик Катице, Радованове ћерке, која је по фамилијарном плану требало да буде мушко, али није била мушко, мада је после надоместила недостатке – запослила се као возач интерконтиненталне хладњаче и постала мушкарача која бије комшије и звиждуће за девојкама.
Када је Александар Вучић писао комад “Александар Трећи”, смислио је такође сличан лик, лик Ане Брнабић, која једино не вози инерконтиненталну хладњачу, мада често делује као интерконтинентална ненавођена балистичка ракета која воли да бије опозицију, а кад јој дође моменат, псује ко Веља Илић у подкасту.
Пре најновијег “Мрш, бре, у…”, Вучићева интеконтинентална ненавођена балистичка ракета, Ана Брнабић, једном приликом је рекла и: „Срам вас било! Го**ари одвратни!”, с тим што је први део викнула у микрофон, а други изговорила када је микрофон искључила и ударила га десним крошеом.
Микрофон, наравно, није ништа рекао, јер лако је тући микрофон.
И добила је аплауз, најпре министарке правде која је седела поред, онда и свих посланика с тамне стране, јербо је, ко што рекосмо, Србија постала земља где се окупатору снисходљиво аплаудира, а слабији се терају у три лепе, зване три тачке, само ако им падне на памет да се супротставе окупатору.
И пошто то није баш српска особина, нађена је та особа која изгледа као да је искочила из Ковачивећих драма и Фелинијевих филмова, ауторка нове српске химне:
“Ко нам Рио отера са Дрине, да се тера у три лепе материне.
Ко нам паре од литијума не да, баш га ј… мој покојни деда!
Кад пустимо све овце из тора, копаће се, тако бити мора!
Марш, бре тамо, ј…. ли вам нану, памтићете мене, Вулетову Ану!”
