Прочитај ми чланакУ случају Благоја Пантелића, кога хоће да трајно искуључе из Цркве, да га анатемишу, молио сам оне који имају власт и којих се то тиче ( на енглеском “to whom it may concern”) да, на основу примера из историје Цркве, имају милости према Благоју Пантелићу. Тражио сам помиловање, а не орден Светог Саве за Благоја Пантелића.
Основни принцип кога сам се држао у „случају Пантелић“ јасан је: људи који пишу и баве се, како знају и умеју, интелектуалним послом, дужни су да реагују кад им се учини да пред собом виде неправду. Када је било суђењу Драјфусу у Француској, писац Емил Зола је устао и написао текст „Оптужујем“, бранећи француског официра који је неправедно био оптужен за издају. А најтиши руски писац, Антон Павлович Чехов, „Антоша Чехонте“, забележио је:„Нека је Драјфус и крив – и Зола је ипак у праву јер задатак писаца није да окривљују и да прогоне, већ да се заузимају чак и за криве, кад су ови већ осуђени да издржавају казну…
Тужитеља, јавних тужилаца, жандарма и без њих је већ много, и у сваком случају прикладније им је улога Павла, него Савла.” (Антон Чехов, Под заклетвом: Приче и изводи из писама. Избор, превод и предговор Миодраг Сибиновић, Паидеја, Београд, 2004, стр. 16)
Божић је дан када је Бог постао Човек, да би се Света Тројица помирила са људима. То је Богочовек Који је опростио и онима што су га рапињали, јер „не знају шта раде“. Апостол Павле каже (Еф. 2,14-22):“Јер Он је мир наш, који и једне и друге састави у једно и разруши преграду која је растављала, то јест непријатељство, укинувши телом својим закон са његовим заповестима и прописима, да оба сазда у самоме себи у једног новог човека, стварајући мир; и да помири са Богом и једне и друге у једном телу крстом, убивши непријатељство на њему. И Он дошавши благовести мир вама који сте далеко и онима који су близу. Јер кроз Њега имамо и једни и други приступ ка Оцу у једном Духу.
Тако, дакле, нисте више странци ни дошљаци, него сте суграђани светих и домаћи Божији, назидани на темељу апостола и пророка, где је угаони камен сам Исус Христос, на коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу; у кога се и ви заједно уграђујете у обиталиште Божије у Духу.“
Владика Николај нас је учио да је Бог велико праштање:“Кад је Господ Исус Христос умирао на Крсту, Он се и у самртним мукама трудио, да буде од користи људима. Не мислећи о себи него о људима, Он је издишући изрекао једну од највећих поука, коју је уопште дао човечијем роду. То је наука о опраштању. Оче опрости им, јер не знају шта раде! Никад ни са једног губилишта није се до тада чула таква реч. На против, они који су до тада гинули на губилиштима, били прави или криви, призивали су богове и људе на освету.
„Освети ме“, то је реч, која се до Христа најчешће чула на губилиштима, па на жалост и данас чује међу многим племенима, чак и оним који се крсте светим Крстом Христовим. А Христос при последњем даху опрашта Својим ругатељима и мучитељима и убицама, моли Свога Оца небеског, да им и Он опрости, и још поврх тога налази извињење за њих – не знају, вели, шта раде!
Зашто баш ову поуку о опраштању да понови Господ на Крсту? Од безброј других поука, које је Он на земљи дао људима, зашто изабра баш ову поуку, а не неку другу, да изрекне Својим божанским устима на крају, баш на самоме крају? Несумњиво зато, што је нарочито хтео, да се ова поука запамти и испуни. У незаслуженим мукама на Крсту, величанствен над сваким величанством света и узвишен над царевима и судијама земним, над мудрацима и учитељима, над богатим и сиромашним, над друштвеним реформаторима и бунџијама.
Господ Исус је примером опраштања запечатио Своје Јеванђеље. Да покаже тиме, да без опраштања нити цареви могу царовати, нити судије судити, ни мудраци мудровати, ни учитељи учити, ни богаташи и сиромаси живети животом човечанским а не скотским, ни плахи реформатори и бунџије што корисно учинити. А пре свега и после свега да покаже, да без опраштања људи не могу Његово Јеванђеље ни разумети нити – још мање – испунити.“
О томе је реч. То је мој став поводом случаја Благоја Пантелића.
Христос се роди! Господе Исусе Христе, Боже наш, помени нас у Царству Своме, и праштај нам.
