На тај начин, преко својих медија, он ствара о себи слику како је „мученик за правду“, али уједно и „јунак“ који жив неће пасти мрским непријатељима у руке. На тај начин он и његови медијски савезници желе да учврсте пољуљано поверење код оних људи који су противници америчког интервенционализма, а такви су у Србији већина. Отуда се у овој 2026. Вучић у медијима појављује и више пута дневно. Није пропустио ни Божић, када је уместо са породицом био за трпезом са Драганом Ј. Вучићевићем, уз сценографију коју су му том приликом чинили министри Владе Републике Србије, док им је свима на уво певао извесни Драган Ашанин који је провео 12 година у затвору јер је убио девојку која је тек напунила 18 година.
Наравно, Вучић није никакав мученик за правду, а још мање је јунак. Он је један уплашени диктатор који види да је свугде у свету неизвесност, а он не сме да ризикује јер је до сада увек играо на сигурно тако што је свима био све. Дакле, највећи страх који Вучић има је страх од непознатог. Нема више коме да пољуби руку (или у његовом случају задњицу, јер је много чешће гладио тај део тела светским моћницима), а да буде сигуран да му неко други ко је такође јак то неће узети за зло. Рецимо, он је до сада био један од највећих слуга Светског економског форума и редовно је трчао у Давос на годишњи састанак. Међутим, пошто Доналд Трамп јавно критикује рад Светског економског форума, сада је у необраном грожђу. Исто важи и за најављени одлазак у Кину. Прво је гребао ногама и рукама да оде, а сада се пак двоуми јер не би да наљути Американце. Коначно, Вучићев однос према ЕУ и НАТО је посебно занимљив јер је очигледно да Трамп жели њихово потпуно покоравање, док са друге стране Европљани покушавају да се потпуно отргну из руку Америке. Гренланд ће бити та кључна вододелница која ће определити однос Вашингтона и Брисела. Вучић то зна и покушава да се извуче из сврставања, али то му неће ићи баш лако јер се обећао и једнима и другима, а и делује као да се неутрални баш и неће ценити. Намерно нисам споменуо однос са Русима, јер ми делује да је у том смислу Вучић већ преломио и у потпуности прецртао Владимира Путина, те да сада само тражи начин да то што безболније саопшти својим присталицама. Нажалост, како сада ствари стоје, Русија неће направити никакав корак против актуелног режима, већ ће покушати да ојача савезништво са Мађарском тиме што ће им препусити НИС и на тај начин нас учинити потпуно зависним од нашег северног суседа.
Дакле, пред Вучићем су бројне дилеме и без обзира које год потезе буде вукао, биће погрешни и по њега лоши из простог разлога јер је поставка политике на којој почива његова власт неодржива и базирана на ситном муљању и непринципијелној трговини. Додуше, није се могло очекивати ништа другачије када се зна да је екипа која је на челу Србије састављена од лопова, убица, наркомана, болесника и манијака. Са таквима се не гради нормалан живот и такви не могу да обезбеде било шта добро по овај народ и државу. Коначно, одговор на полазно питање о томе да ли Вучић може да прође као Мадуро по мом мишљењу је одричан. Он ће проћи много горе!
Др инж. Мирослав Паровић, Народни слободарски покрет
