Прочитај ми чланакИз Вашингтона и Брисела ових дана стиже порука која се не чује први пут, али сада звучи тврђе него раније: ништа се не помера док Доналд Трамп не климне главом.
У интервјуу за бриселски Политико, председник Сједињених Држава говорио је о могућем мировном договору између Украјине и Русије, позиционирајући се практично као крајњи арбитар читавог процеса. Тон није био драматичан, али порука јесте.
У исто време, украјински председник Владимир Зеленски спрема се за пут на Флориду, где би у недељу требало да се састане са Трампом. Са собом носи нови мировни план, документ од 20 тачака који, према најавама из Кијева, укључује и предлог демилитаризоване зоне.
Централна тема разговора требало би да буду америчке безбедносне гаранције, али мало ко у дипломатским круговима верује да ће се разговор задржати само на томе.
Трамп, барем јавно, не делује импресионирано. Говорећи о Зеленском и његовим предлозима, рекао је кратко: „Он нема ништа док ја то не одобрим. Па ћемо видети шта има.“
Реченица је одзвонила јаче него цео план од 20 тачака. Судбина Украјине, у овом тренутку, очигледно зависи од способности Кијева да убеди Трампа да пристане на озбиљне уступке, и то у околностима у којима амерички председник често делује склонији руској страни него што би то савезници у Европи желели да виде.
Москва, с друге стране, готово да се није померила са својих максималистичких захтева. На најновији предлог из Кијева није стигла никаква конкретна реакција. У међувремену, Вашингтон наставља да врши притисак на Зеленског да ублажи своје првобитне захтеве, док Трамп све чешће показује замор од дуготрајног ценкања без видљивог помака.
Ипак, председник САД оставља простор за оптимизам, барем на нивоу изјаве. Најављујући састанке који следе, рекао је да верује како би разговор са Зеленским могао бити продуктиван. У истом даху додао је да очекује и скорији контакт са Владимиром Путином. „Мислим да ће све бити у реду са њим. Мислим да ће све бити у реду са Путином“, рекао је Трамп, без додатних објашњења.
Све то долази непосредно након што је Зеленски разговарао са специјалним изаслаником Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером, председниковим зетом. Украјински лидер тај разговор је описао као „добар“, што у дипломатском језику често значи – коректан, али без великих помака.
Паралелно са украјинском темом, Трамп је скренуо пажњу и на други фронт. Дан раније, Сједињене Државе извеле су ваздушне ударе на циљеве ИСИС-а у Нигерији. Председник је на друштвеним мрежама навео да је реч о одговору на страдање хришћана од стране те милитантне групе, које је описао као догађаје невиђене „много година, па чак и вековима“. Занимљиво, напад је, према његовим речима, био планиран за среду, али је одложен за један дан из симболичних разлога.
„Хтели су то раније“, објаснио је Трамп. „А ја сам рекао: ‘Не, хајде да поклонимо Божић.’“ Додао је да противници нису очекивали удар, али да су америчке снаге деловале снажно и да је сваки логор практично десеткован.
Уз Зеленског, овог викенда у посету долази и израелски премијер Бењамин Нетањаху. „Долазе ми Зеленски и Биби. Сви долазе. Сви долазе“, рекао је Трамп, уз опаску да се Сједињене Државе поново поштују. Према извештају НБЦ-а, Нетањаху ће Трампа упознати са оним што Израел види као растућу претњу из Ирана.
Када је реч о самом састанку са Зеленским, агенда је шира него што се на први поглед чини. Поред безбедносних гаранција, разговараће се о управљању нуклеарном електраном Запорожје, као и о територијалној контроли Донбаса – источних области на које Москва полаже право. Украјински план, који званичници у Кијеву описују као покушај да се покаже флексибилност без формалног одрицања од територије, у Вашингтону је дочекан прилично млако.
Предлог демилитаризоване зоне долази уз важан услов: руске снаге морале би да се повуку са одговарајућег дела територије у Доњецку. До сада, међутим, нема никаквих сигнала да је Москва спремна да прихвати било шта мање од потпуне контроле над тим регионом. Тај јаз између две стране остаје дубок и, по свему судећи, кључна препрека сваком договору.
Трамп, ипак, подсећа на још један фактор који види као полугу притиска. Говорећи о Русији, рекао је да је њена економија под озбиљним оптерећењем. „Њихова економија је у тешком стању, веома тешком стању“, оценио је.
Да ли је то сигнал да постоји простор за притисак или тек још једна изјава за јавност, остаје отворено. У сваком случају, предстојећи сусрети на Флориди могли би да разјасне да ли се ствари заиста померају са мртве тачке или се, као и много пута раније, све завршава на речима које добро звуче, али остају да висе у ваздуху.
